Odbijanje hrane doskora se smatralo poslednjim sredstvom političke borbe, kom pribegavaju samo nemoćni. U SR Jugoslaviji je tokom poslednje tri godine održano (najavljeno, započeto, prekinuto) oko 250 štrajkova glađu
Bez obzira na to da li je tačka od koje će se promeniti recepcija nove muzike u domaćoj kulturi incident koji će pratiti mali krug poklonika ili još jedna oktobarska svečanost, Dis-patch je kao festival elektronske muzike konačno na velika vrata uveo dah digitalne
Ljig odlučio da Atini pokloni olimpijsku i granitnu kuglu. Umetnik Jovo nije radio baš u kamenu, nije baš ni kuglu vajao, ali je vezan za nju, kad je bio mali pravio balote, a i ćerka mu igra tenis
Velika filmska smotra predstavila je godine sam vrh svetske kinematografije – od novog ostvarenja mladog Pola Tomasa Andersona do radova Pola Šredera i Pedra Almodovara. Senku na festival bacila je odbijena američka viza za iranskog reditelja Abasa Kiarostamija što je izazvalo proteste mnogih reditelja
I "Beograd" je konačno postao "svet", pa je nekotrolisana invazija na privatnost i ovde postala nešto na šta se normalno gleda. Radi se, međutim, o "potkulturi seoske alapače"
Tokom četrdeset tri godine Oktobarskog salona bilo je mnogih i svakakvih promena, a ovogodišnje, moguće, radikalnije od prethodnih, i skoro sigurno bitna za budući život najprestižnije, najvažnije i najstarije umetničke manifestacije kod nas
"Gojku Tešiću još jednom, nadam se, poslednji put"; "Vreme", br. 611
"Kompromis nije u mom karakteru. Isti stav imam i prema galeristima. Nikad nisam radio po porudžbini, niti sam imao kontakte s galeristima koji bi mi diktirali šta da radim kako bih bolje prošao na tržištu. Moje slikarstvo ni po funkciji ni po dimenzijama nije komercijalno, ali uprkos tome od njega živim. Prema tome, zašto bih pravio kompromise? Moralno, etički, intelektualno, to bi mi bilo nepodnošljivo"
Posle 11 godina otvoren je jugoslovenski paviljon na izložbi arhitekture. Ako se našim selektorima može zameriti to što su uzeli u obzir i realizacije koje su – iako kod nas možda nešto znače – u međunarodnim relacijama neinteresantne, kao i to što nam je selekcija toliko brojna – manji broj projekata je mogao biti bolje dokumentovan, dizajnerima se mora odati priznanje da su osrednji proizvod dobro upakovali
Odgovarajući na molbu Srpske akademije nauke i umetnosti, Uroš Predić je 1946. godine napisao dopunu svojoj autobiografiji iz 1921. godine. Ovaj rukopis od osam kucanih stranica nalazi se u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti (dosije umetnika, 2. jul 1946. godine). U ovom broju donosimo drugi deo ovih slikarevih zapisa, čime se feljton i završava
Posebnost ovogodišnjih poseta predstavljala je mogućnost da se prvi put uđe u dosad "zabranjeni grad " – Kraljevske dvorove na Dedinju, koji su – iz razumljivih razloga – predstavljali izuzetnu atrakciju i koje je tokom dva dana posetilo nekoliko stotina ljudi
"Sve dolazi iz veoma ličnih iskustava koja sam imao: iz zainteresovanosti za slikarstvo, arhitekturu, ples, tišinu, formalističko pozorište, ali i iz nezainteresovanosti za naturalizam, psihologiju i pričanje o pozorištu! Pozorište je nešto što treba iskusiti"
Marketing je pre simbol za "mali, ali tehničar" nego za lažno, pretenciozno predstavljanje
Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1919. godine. U feljtonu koji "Vreme" objavljuje publikuju se svi slikarevi autobiografski zapisi, od kojih neki i prvi put, kao i do sada nepoznata dokumenta, delovi prepiske i reprodukcije. Materijal je priredio Darko Garić
