autor izložbe: Nenad Radić
autor postavke: Nenad Radić i Dušica Knežević
10. juli–10. septembar 2003.
Muzej istorije Jugoslavije
U Muzeju istorije Jugoslavije nedavno je otvorena izložba „Kupačice“. Postavku čine skulpture iz lične zbirke Josipa Broza Tita, koje su krasile njegovu rezidenciju u Užičkoj broj 15.
„Kupačice“ su druga tematska izložba kojom je Muzej otpočeo predstavljanje javnosti svoje bogate likovne zbirke. Počeli su tako što je Nenad Radić, koji je kustos zbirke Josipa Broza Tita, prošle godine koncipirao izložbu „Solo Goya“, na kojoj smo videli 11 listova iz serije „Los caprichos“ Franciska Goje, autorskih otisaka nastalih izmedu 1797. i 1799. godine, a koje je Tito dobio u Parizu maja 1956. od jugoslovenskih iseljenika u Francusku. Ovoga puta radi se o izložbi skulptura nastalih u periodu između 1940. i 1970. godine, o devet ženskih aktova izrađenih u belom, kararskom i bračkom mermeru, a isklesali su ih najeminentniji jugoslovenski skulptori Antun Augustinčić, Frano Kršinić,Vladimir Herljević, Boris Kalin, Sava Sandić, Vjekoslav Rukljača i drugi.
Većina izloženih skulptura je do 1997. godine bila deo ambijentalne postavke Rezidencije u Užičkoj 15, ali su posle „preuzimanja“ dela muzeja i Rezidencije, skulpture započele svoju odiseju koja se završava upravo ovom izložbom. „Ipak, tri skulpture koje tematski pripadaju izloženim nismo uspeli da donesemo u Galeriju, jer su u vreme pretnje bombardovanjem, zajedno sa pedesetak drugih predmeta, prenete u Beli i Stari dvor, a za sada niko nije pravno odgovoran za njih“, kaže za „Vreme“ Nenad Radić, pojašnjavajući da pomenute skulpture nisu izložene zato što je Muzej istorije Jugoslavije sa budžeta Federacije prebačen na budžet Republike i očekuje se preregistracija. Reč je o skulpturama „Osamljena“ Save Sandića, koja se nalazila u tzv. ženskoj kancelariji, „Jutro“ Borisa Kalina, iz Zlatnog salona i „Ležeći akt“ Frančišeka Smerdua iz Titove radne sobe.
Sama zbirka Josipa Broza ima sve karakteristike vladarske kolekcije, kaže njen kustos. Sačinjavaju je dela za koja se smatralo da su dostojna jednog vladara. Najveći deo ovog fonda čine dela jugoslovenskog slikarstva i skulpture XX veka. Manji deo likovne zbirke sadrži i dela strane umetnosti i to posebno zapadnoevropskog slikarstva od XVI do XIX veka. Veliki deo zbirke su crteži i grafike.
Josip Broz je poklone dobijao u raznim prilikama, s povodom i bez njega, ali je uvek prilikom poklanjanja konsultovan Kabinet predsednika FNRJ, kasnije SFRJ, koji je „umeo da posavetuje“. Zato imamo priliku da vidimo skulpturu „U postelji“ Frana Kršinića, koja se originalno zove „Sputana“ (naziv je bio suviše nezgodan da bi se koristio), urađenu u kararskom mermeru, najfinijem i najprozračnijem kamenu, na njoj je uklesana posveta: „Predsedniku Republike maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu od službenika državne bezbednosti 13.5.1944-13.3.1954“.
Skulpturu Save Sandića „Osamljena“ Titu je poklonio kolektiv rudnika Bora, a „Kupačica“ Luke Muslina poklon je Sekretarijata unutrašnjih poslova SRH iz 1962. Angažovanje najeminentnijih jugoslovenskih skulptora toga vremena govori o ozbiljnosti kojom se pristupalo naručivanju svakog umetničkog predmeta.
Na kraju, evo jedne priče o vezi između kararskog mermera od koga su isklesane najlepše skulpture sa ove izložbe i Golog otoka, a koju je zabeležio Vladimir Dedijer u Novima prilozima za biografiju J.B.Tita (Rad, Beograd 1984.): „U razgovoru koji sam s njim (Stevom Krajačićem, tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Hrvatske) vodio 21. marta 1982, rekao mi je:’Putovao sam s Augustinčićem (kiparom) po svim našim kamenolomima ne bi li smo našli neki kvalitetni mermer kao što je kararski. Tako smo došli na Goli otok, južno od Senja. O njemu sam ispričao Kardelju a ovome je tada sinula ideja da se na tom mjestu organizuje logor.’“
