Opet knjige i porezi. Nacrt zakona o porezu na dodatnu vrednost (PDV), nedavno objavljen na sajtu Ministarstva finansija Republike Srbije, trenutno je na javnoj raspravi, a planirano je da postane pravosnažan 1. januara iduće godine. Ukoliko ovaj zakon Skupština Srbije usvoji, poreza u iznosu od 20 odsto neće biti pošteđeni ni knjige ni udžbenici. Za izdavače će to značiti dodatno povećanje cene proizvodnje i cene gotove knjige, dok knjižare očekuju uvećanje troškova i smanjenje prometa zbog poskupljenja. „Na primer: uvoznik papira, ofsetnih ploča, štampar, svako ko učestvuje u proizvodnji knjige, uvećaće cenu za tih 20 odsto koje mora da plati državi za PDV, pa će i izdavač sve te usluge plaćati po višoj ceni. To znači da ćemo mi unapred plaćati državi za proizvod koji nije ni proizveden“, kaže za „Vreme“ Žarko Čigoja, direktor izdavačke kuće Čigoja štampa koji se prvi u javnosti oglasio ovim povodom. Predviđa se da plaćanje PDV-a počne od dana ulaska knjige u knjižaru što, po Žarku Čigoji, govori da „ljudi koji su predložili ovakav zakon nemaju pojma da prodaja jednog naslova traje između jedne i dve godine“. Vladislav Bajac, direktor izdavačke kuće Geopoetika, tokom razgovora za „Vreme“ kaže da je neophodno na javnoj raspravi o predloženom zakonu postići izuzeće izdavača od plaćanja PDV-a, „u protivnom, crni oblaci se nadvijaju nad nama od januara“.
ŠTA ČITAJU MINISTRI: Ministarstvo kulture se ne smatra odgovornim za tekst ovog zakona, smatrajući da su porezi posao Ministarstva finansija. Izdavači, razumljivo, ne prihvataju takvo objašnjenje. „Ministarstvo je tu da nama prenosi odluke Vlade, ali i da zastupa naše interese u Vladi. Ministar kulture sedi u Vladi pored ministra finansija i smatram da oni moraju da sarađuju, a ne da prebacuju lopticu jedan na drugog“, mišljenje je Vladislava Bajca. Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće Clio, kaže za „Vreme“ da nije sporno da svako ministarstvo treba da radi svoj posao, ali to onda važi i za ministarstvo kulture. „U ovom slučaju to znači da oni moraju da nađu načina kako da zaštite kulturne vrednosti. U Ministarstvu finansija nisu krivi, ali moraju imati ne samo sluha za određene stvari već i znanja i razumevanja.“ Većina evropskih zemalja ne oporezuje knjige, a među onima koji to čine, preovlađuju porezi između četiri i šest oddsto. Vasa Pavković, urednik Narodne knjige, ima utisak da ljudi koji uvode poreze ništa i ne čitaju a u knjizi vide samo robu. „To je zato što im kultura ništa ne znači. Čini mi se da ćemo morati da biramo novu vlast na sledećim izborima.“
Izdavači tvrde da nemaju nikakav kontakt sa Ministarstvom, niti sa njim sarađuju. Vasa Pavković kaže da je Narodna knjiga, kao i ostali izdavači, prepuštena čitaocima i sopstvenoj invenciji u marketinškim poslovima. „Odavno ne očekujemo nikakvu materijalnu pomoć za to što radimo. Ali još uvek očekujemo uslove da normalno radimo“, kaže Pavković. Materijalna pomoć koju Ministarstvo rado ističe u javnosti kao gest državne podrške izdavačima jeste novac namenjen otkupu knjiga od izdavača za biblioteke. Ovogodišnja suma je 25 miliona dinara.
POREZI, POREZI: Odluka o oslobađanju famoznog poreza na promet koja je stupila na snagu 1. jula je osim štampanih medija obuhvatila i izdavače. Ali, ko ne plati na mostu, plati na ćupriji. Gojko Božović, urednik Stubova kulture, tokom razgovora za „Vreme“ upozorava da je već ta odluka oslobađanja od poreza na promet govorila da država nema pravi uvid u izdavaštvo. „Javno je objavljena namera da će sve knjige biti oslobođene poreza na promet a praksa ukazuje na drugačiji ishod. Mediji su oslobođeni bezuslovno, a knjige tek ako ispune dva uslova, ako imaju CIP i ISBN brojeve, kataloške zapise Narodne biblioteke.“ Ranije je postojala Komisija koja je oporezivala knjige, pa je, podseća Gojko Božović, bilo oporezovano oko četiri odsto izdanja. „Sada bi, nakon te odluke, trebalo oporezovati 80 odsto izdanja zato što je odlučeno da sva izdanja, dakle i retroaktivno, moraju da imaju CIP i ISBN broj. Nevolja je u tome što su mnoge knjige objavljene u vreme kada ti brojevi nisu postojali, što znači da bi trebalo oporezovati stara izdanja Njegoša, Sterije i sličnih važnih autora. Dakle: oporezovati najmanje 80 odsto knjiga rezultat je suprotan objavljenim namerama o ukidanju poreza.“ Božović smatra da te nelogičnosti ne bi bilo da je pre izglasavanja zakona održana javna rasprava, u kojoj bi stručnjaci objasnili ljudima iz Ministarstva finansija detalje koje ne poznaju, i misli da je to „previd, da niko nema političku zainteresovanost da tako nešto uradi“.
Ministarstvu se dalje zamera što, kao i neke druge kulturne delatnike, nije zaštitilo izdavače od plaćanja poreza na autorski honorar. „Tako smo obavezni da plaćamo oko 40 odsto poreza na honorar za penzioni fond čak i onim autorima koji sa nama sarađuju samo zbog jednog projekta, a zaposleni su na nekom drugom mestu gde im već plaćaju doprinos za penziju“, objašnjava Zoran Hamović. „Mislim da je to nepotrebno opterećenje za nas a i za autore jer često dobiju umanjeni honorar za iznos poreza“, kaže Hamović.
Ali, to još nije sve. Najavljeno uvođenje poreza na dodatnu vrednost nije i jedini namet koji izdavače čeka od početka sledeće godine. Naime, u poslednjem stavu Nacrta poništava se odluka o oslobađanju plaćanja poreza na promet, koji izdavači od 1. jula ove godine ne moraju da plaćaju.
Milisav Savić, direktor Prosvete, u razgovoru za „Vreme“ ukazuje da vreme u kome su mnoga preduzeća u procesu privatizacije, „a među njima ima i izdavača, nikako nije dobro za donošenje poreskih zakona koje bi, eventualno, mogla da podnesu razvijena društva. Čudi me da naše političare ne zanima šta će biti sutra, šta će biti ako ljudi ne budu mogli da podnesu sve što država traži od njih, ma kako to bilo opravdano i potrebno državi“.
Knjiga, utisak je izdavača, nema podršku Ministarstva kulture koliku imaju drugi segmenti u njegovoj nadležnosti. „Neuporedivo je bolji status pozorišta i filma. Naravno da niko ne zamera finansiranje te dve umetnosti, ali bih voleo da mi neko dokaže da su film i pozorište bolji od naše književnosti“, konstatuje Gojko Božović.
Osim toga, treba reći da Ministarstvo kulture nema nikakvih zakonskih obaveza prema izdavačima zato što ne postoji nikakav zakon koji bi ih obavezivao na to. Zakon o izdavaštvu se nije pojavio zato što, po rečima Zorana Hamovića koji je bio u Komisiji imenovanoj da ga napiše, „postoje pritisci iz Evrope da se zakon o izdavaštvu ne pojavi. To je loše po nas, takav zakon ne može nikome smetati, i to nije gomilanje zakona već određivanje odnosa države prema izdavačima i obrnuto. Mi ne moramo baš sve da prepišemo od drugih. Jer, ako takav princip pogoduje drugima, ne znači da će i nama“. Radi se o stavu koji preovlađuje u Evropi po kome je knjiga roba, što znači da je njena dominantna vrednost – tržišna. „Ukoliko poverujemo da je tržište jedini imperativ, onda je jasno da knjiga kao proizvod nema bogzna kakve mogućnosti da preživi“, ocenjuje Zoran Hamović.
