Sve je više onih koji pokušavaju da pokrenu privatni biznis koji ne zahteva preterano velika ulaganja, a obezbeđuje koliko-toliko siguran prihod. Mogućnosti za to ima, ali sva lepota poduhvata nestaje kada krenu u potragu za početnim kapitalom
Izložba "Jedan vek grafike, dela iz zbirke Muzeja savremene umetnosti" otvorena je nedavno u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Više od 350 izabranih i izloženih radova predstavlja sliku razvoja procesa rada i mišljenja vodećih grafičara dvadesetog veka sa bivšeg jugoslovenskog prostora
Ove godine 22. novembra Narodno pozorište u Beogradu slavi 135. godišnjicu osnivanja. To je i povod za razgovor sa Slavkom Milanovićem, direktorom Drame Narodnog pozorišta
Tri predstave koje su u poslednjih par nedelja gostovale u Beogradu pružaju dragocen uvid našim gledaocima i stručnoj javnosti u različite tendencije savremenog plesnog teatra. Ostaje nam da se nadamo da će ovakva gostovanja pozitivno uticati i na naše stvaraoce iz ove oblasti
"Ja sam slikar i imam apsolutnu slobodu. Pripadam jednom anarhističkom svetu, nikada nisam bio član nijedne partije, naročito komunističke, niti bilo kakve organizacije. U životu nisam imao gazdu, nisam priznavao autoritete, ni političke ni druge, sad ni slikarske. Ovo je moja prva prava ispovest"
Režija: Dejan Mijač, tekst Biljana Srbljanović; Igraju: Branislav Lečić, Anita Mančić, Nenad Jezdić, Janoš Tot
"Što se tiče groteskiranja i gađenja, laganja i paradigmisanja, svakako da u Rinfuzu i te kako ima mnogo naše stvarnosti, koju je samo trebalo napisati. U tom ‘samo’ je sva ljepota utočišta koje ti pruža umjetnost."
Naporima nekolicine izdavača sa margine, i kod nas su u poslednjih godinu dana počele da se ubrzano pojavljuju knjige koje daju pravi teorijski okvir za bilo kakvo razmišljanje o drugačijim utopijama, tako dalekim od onih istorijskih devalviranih
Nije teško uočiti kako iza ovdašnje fascinacije čarima kapitalizma i slobodnog tržišta neretko izviruje nesofisticirana i nasilnička njuška Novog Boljševizma i civilizacije praziluka
Lutkarski aktivizam, odnosno korišćenje lutaka na političkim protestima, postalo je svetski hit posle demonstracija u Sijetlu 1999. Zemlja Srbija, poslovično mimo sveta, u čitavu priču unela je zanimljiv obrt: umesto revolucionara, pobunjenog naroda ili maštovitih antiglobalista, lutke su na ulicu izneli političari
Molijer – još jedan život; Režija: Dušan Jovanović; Igraju: Miki Manojlović, Jelisaveta Sablić i Bogdan Diklić
Sve češće se mogu čuti ocene da imamo veoma loš bioskopski repertoar u odnosu na ono što se u svetu snimi. Zašto neki filmovi dolaze u naše bioskope, a neki ne? Koji su kriterijumi za izbor filmova koji će ući u bioskopsku distribuciju, ako to nagrade na prestižnim svetskim festivalima očigledno nisu? Na ovakva pitanja pravih odgovora nema, ali ima melodrama gledanosti, trilera interesa, tranzicionih horora i privatizacionih komedija. Ni reči o kvalitetu filma
Kaput iz autorske kolekcije za jesen–zimu 2003/04 "Tako nesavršena" profesorke Dode Komad zaštitni je znak aktuelne Nedelje mode
Dugometražni nemi igrani film "Grešnica bez greha" Koste Novakovića iz 1930. nedavno je restauriran i "premijerno" prikazan na upravo održanom festivalu "Dani nemog filma" u Sačileu u Italiji. Pred beogradskom publikom biće prikazan 1. decembra ove godine u Muzeju Jugoslovenske kinoteke povodom pedesetogodišnjice smrti Koste Novakovića
Bela Ribar je dala glas, Bela IV je vladala, Bela Bartok je komponovala, Bela Lugoši je mrtva... jedino je Bela Krleža valjda bio suprug Miroslava K., ili šta!?
Po uzoru na nedelju mode Pariza, Londona i Njujorka, u Beogradu je održana jedna od ukupno dve manifestacije tog sadržaja. Da li su Beograđani privilegovani procenom organizatora da su potrebe ovdašnje publike i tržišta srazmerne obimu ovog spektakla i koje su preporuke modne industrije
Nil Gejmen jedan je od onih umetnika koji igraju obraz uz obraz sa svojim vremenom. Ponudio je originalnu umetničku viziju a publika je podigla ruke i povikala: dobro došao!
Pod geslom "Ponesi muziku..." BEMUS je, posle više godina, najzad svojoj publici ponudio toliko dobre i raznovrsne muzike da je malo ko od nas, vraćajući se sa koncerta, bio u stanju da "ponese u sebi" barem većinu ponude festivala
