Saga o Grimaldijevima

Za više od pola veka vladavine malom bogatom monarhijom u srcu Mediterana, princ Renije III od Monaka je, na prvom mestu, uspeo da očuva integritet i granice svoje zemlje, što daleko većim susednim zemljama u širem regionu nije pošlo za rukom. Onako male i bez vojske očas je mogla da proguta neka veća sila koja se zalaže za regionalizacije, evropeizacije, internacionalizacije i druge „-izacije“. No, to se nije desilo, monarhija je ostala tamo gde je bila, moćnija i bogatija nego ikad. Štaviše, predstavlja školski primer za ono što se danas popularno zove „održivi razvoj“.

Iako oženjen holivudskom princezom, izvesno je da za njega niko nikada nije rekao „muž Grejs Keli“. Princ Renije III od Monaka, koji je nedavno preminuo u 81. godini zbog problema sa srcem, plućima i bubrezima, možda jedan od poslednjih velikih evropskih monarha, „specijalizirao“ je dokolicu bogatih i znatno unapredio svoju zemlju. Jer, mala Kneževina Monako sve je samo ne beznačajna i mala. Ova monarhija za većinu ljudi predstavlja simbol glamura, mondenskog života i dekadencije otmenog sveta, posebno mesto na kugli zemaljskoj na kojem se okupljaju truli bogataši, kockari, avanturisti… Najpre, tu su glamurozne kockarnice (sindrom „videti i biti viđen“) u kojima se društveni položaj i status mere količinom ne dobijenog, već izgubljenog novca na ruletu (još jedan sindrom: „može mi se“). Taj koncept, začinjen misterioznim lepoticama sa bretelicama i ocvalim groficama čije naborane vratove krase retki briljanti i dijamanti, i pojačan brzom vožnjom u kabrioletima po francuskoj rivijeri, prosto nije mogao da propadne. Ženidba princa Renijea III od Monaka sa prefinjenom holivudskom glumicom Grejs Keli uklopila se savršeno u raskošnu slagalicu – princ je najzad pronašao svoju princezu iz daleke zemlje, preko sedam mora. Spoj lepog i korisnog, vizije jednog vladara i ponude koja se na odbija, evropske tradicije i američke ekspanzije, romantično do nepodnošljivosti. „… A onda su se venčali na dvoru, izrodili puno dece i srećno živeli do kraja života…“ Osim što možda nisu bili srećni, a priča je zapravo samo bajka za malu decu.

LOZA GRIMALDIJEVIH: Trideset prvi nasledni vladar Kneževine Monako, princ Renije III, pod punim imenom Renije Luis Henri Maksens Bertran de Grimaldi (1923–2005), rodio se u braku princa Pjera, grofa od Polinjaka, i princeze Šarlote de Monako, ćerke Luisa II, princa od Monaka. Princ Renije (Grimaldi je po majčinoj liniji) obrazovao se u Engleskoj, Švajcarskoj i na univerzitetu Monpelje u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata 1944. godine pristupio je francuskoj vojsci, a posle rata krenuo je na studije u Parizu. Njegova majka Šarlota od Monaka odrekla se prava na presto 1944. godine; sledeće godine razboleo se i umro princ Luis II, a nekoliko dana uoči očeve smrti 5. maja 1949. godine princ Renije III je postao zvanični vladar Kneževine Monako, sa 26 godina. Sedam godina kasnije, 19. aprila 1956, oženio se Grejs Keli, i u braku s njom dobio troje dece: princezu Karolinu, princa Alberta i princezu Stefani. Aristotel Onazis je ovako prokomentarisao vest o venčanju Renijea i Grejs: „Princ i filmska zvezda, čista fantastika.“

Vladavina porodice Grimaldi u Kneževini Monako započela je još davne 1297. godine i od tog doba čvrsto se oslanja na Francusku, osim u periodu od 1524. do 1641. godine kada je bila pod protektoratom Španije. U vreme francuskog revolucionarnog režima Monako je bio pripojen Francuskoj, a posle pada Napoleona I, Grimaldijevi se vraćaju na vlast. Danas je Monako suverena mediteranska kneževina, nalazi se na najlepšem delu francuske rivijere i ima 32.000 stanovnika smeštenih na manje od dva kvadratna kilometra (1,9) u dva gradića (Monako i Monte Karlo), s katedralom, muzejima, palatama. U godinama koje su Grejs i Renije proveli u braku, ekonomija Monaka je prosto procvetala zahvaljujući razvitku turizma, kozmetičke i farmaceutske industrije, sportovima na vodi i trkama u Monte Karlu. Iako su njegovi preci već 700 godina na vlasti, pravi procvat Monaka u finansijskom smislu nastao je tek sa dolaskom Renijea na vlasti. Izgradili su se hoteli i kockarnice, turisti su dolazili u velikom broju da vide ambijent u kojem živi savremena princeza sa celuloidne trake ili da prosto budu u džet-set okruženju. U svim tekstovima koji se bave likom i delom pokojnog Renijea, novinari su jednoglasno ocenili da ničega toga ne bi bilo bez čarobne Grejs. Zahvljujući holivudskim vezama princeze od Monaka, Monte Karlo je postao nezaobilazna stanica svim filmadžijama u vreme filmskog festivala u Kanu.

SAVRŠENA GREJS: Bilo kako bilo, princ Renije III od Monaka doživeo je duboku starost za razliku od svoje supruge Grejs (1929–1982), savršene princeze, koja je poginula u 53. godini života u saobraćajnoj nesreći. Njen životni put – od obične američke devojke do uzvišene evropske princeze – nije bio trnovit. Čini se da su se stvari glatko odvijale same od sebe: uspešna karijera, ljubav, život na dvoru u staklenim cipelicama… Njena biografija je gotovo dosadna u poređenju sa biografijama drugih američkih filmskih ikona koje su se udavale, razvodile, pričale tužne priče iz detinjstva o maltretiranju ili čak seksualnom zlostavljanju. Buduća princeza Grejs je svojim ponašanjem i uzdržanom, gotovo hladnom lepotom, prosto bila predodređena za ulogu savremene princeze u zemlji čija površina nije veća od dimenzija jednog prosečnog holivudskog studija.

Princeza Grejs od Monaka rođena je u Filadelfiji, SAD, u bogatoj irskoj katoličkoj porodici sa umetničkim sklonostima – njen ujak Džordž Keli bio je scenarista. Pre nego što se upisala na Akademiju dramskih umetnosti u Njujorku, Grejs je pohađala ugledne privatne škole. Na Brodveju je debitovala u novembru 1949. godine, a naredne dve godine uglavnom se pojavljivala na televiziji. Tokom svoje šestogodišnje filmske karijere u Holivudu, snimila je 11 filmova među kojima se nalaze antologijski Tačno u podne sa Garijem Kuperom, Mogambo sa Klarkom Gejblom… Iako je za ulogu u filmu Devojka sa sela dobila prestižnu filmsku nagradu Oskar, Grejs Keli je ostala zapamćena kao omiljena Hičkokova glumica koju je on smatrao „seksi elegantnom“. Glumila je u nekoliko njegovih filmova: Pozovi M radi ubistva (1954), Hvatajte lopova (1955)… Poslednja dva filma koja je snimila bila su Labud i Visoko društvo, oba iz 1956. godine. Godinu dana ranije upoznala je svog budućeg muža na filmskom festivalu u Kanu i već sledeće godine su se venčali. Prelepa Grejs je tokom godina savladala sve te zamorne dvorske i diplomatske protokole, odrekla se filmske karijere i prihvatila se novih dužnosti. Osmesi, protokoli, pa opet osmehivanje i tradicija… U svim biografijama Grejs Keli, ovaj period njenog života opisuje se rečima „posvetila se porodici i novim dužnostima“. Diskretna i otmena, princeza Grejs nije imala ambiciju (ili je nije ispoljavala javno) da menja ustrojstvo života na dvoru niti da uvodi nekakve savremene trendove u nešto što u manje-više istoj formi traje već 700 godina. Ako se sve uzme u obzir, verovatno nije pogrešno postupila. Za razliku od nje, njene ćerke princeze Karolina i Stefani uporno su se trudile da se izbore za pravo princeze na neuštogljenost.

Princ Renije III od Monaka ostaće zabeležen u istoriji Monaka kao vladar koji je Kneževinu uveo u moderno doba i koji je uspeo da proširi njenu teritoriju za 20 odsto. Zahvaljujući popularnosti koju je Monako imao u drugoj polovini XX veka, princ Renije je uspeo da popravi imidž svoje zemlje za koju su se vezivale priče o sumnjivim finansijskim transakcijama, tajnom bankarstvu, pranju novca i utaji poreza. „Princ graditelj“, kako su ga prozvali u Monaku, pretvorio je dremljivo odmaralište u finansijski centar sa stolicom u Ujedinjenim nacijama. Princ Renije III od Monaka biće sahranjen u Monaku pored svoje supruge princeze Grejs od Monaka, a njegov sin princ Albert postao je vladar Kneževine. Princ Albert se od malena sprema za ovu ulogu: školovan je u najboljim školama, govori nekoliko jezika. Međutim, njegov pokojni otac je veoma patio što Albert ne pokazuje nikakvu želju da se oženi i osnuje porodicu. Sada kad je preuzeo tron, Albert će možda drugačije razmišljati o braku i naslednicima. Zapravo, on još možda nije sreo onu pravu, a možda upravo pravi spisak potencijalnih princeza među holivudskim divama. Ako želi očevim stopama.

Kraljevsko venčanje

Britanski princ Čarls i Kamila Parker Bouls ozvaničili su u subotu svoju dugogodišnju vezu u lokalnoj opštini Gildhol, a zatim i dobili blagoslov kenterberijskog nadbiskupa Ruana Vilijemsa u kapeli dvorca Vindzor. Sam čin venčanja bio je zatvoren za javnost. Svedoci na prvom civilnom venčanju u istoriji britanske monarhije bili su stariji Čarlsov sin princ Vilijem i Kamilin sin Tom Parker Bouls.
Venčanju u opštini prisustvovalo je 28 članova porodice, ali bez kraljice Elizabete Druge i njenog muža princa Filipa, koji su prisustvovali blagoslovu u kapeli. Kako prenose britanski mediji, kraljica je smatrala da joj titula ne dozvoljava da prisustvuje civilnom venčanju svoga sina.
Svadbenoj proslavi u zamku Vindzor prisustvovalo je oko 800 zvanica, među kojima su bili članovi kraljevskih porodica, britanski premijer Toni Bler i lideri vodećih političkih partija, kao i mnoge poznate ličnosti iz sveta šou-biznisa.
Kamila Parker Bouls je udajom dobila titulu vojvotkinje od Kornvola, što predstavlja kompromis, jer joj po zakonu pripada titula princeze od Velsa, koju je nosila pokojna princeza Dajana.
Prema anketama, gotovo tri četvrtine Britanaca nije želelo da vidi Kamilu kao svoju kraljicu, jer i dalje žale za Dajanom. Posle Dajanine smrti ona je postala jedna od najneomiljenijih ličnosti u Ujedinjenom Kraljevstvu, jer je optuživana da se sve vreme mešala u Čarlsovu i Dajaninu vezu.
Ipak, postala je poznata i kao dugogodišnja Čarlsova ljubav, tako da hroničari predviđaju da će njihov brak biti mnogo harmoničniji i srećniji od onog koji su imali Čarls i Dajana. Tome u prilog idu i izjave zvanica sa venčanja, koje kažu da „Kamilu nikada nisu videli srećniju“. Ističe se da venčanje ima i politički značaj i da svedoči o promenama u kraljevskoj kući poslednjih decenija.
Posle čitave medijske buke koja je pratila venčanje, čini se da se o osećanjima prinčeva Vilijema i Harija, kao i Kamilinoj deci, vodilo najmanje računa, iako se konstatuje da su svi dali punu podršku svojim roditeljima.