Uz mnogo pompe u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta pominju Srbija i region
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Verovali smo, dok se oko nas svet rušio, da je književnost važnija od ponora u kojem ćemo živeti decenijama. I srpska književnost se držala kroz raspad i rat, pljačku i samosatiranje. Držala se izvanredno
Nacrt Zakona o oglašavanju, o kom upravo traje javna rasprava, nije ni dotakao pitanje reklamiranje državnih institucija i firmi, iako je državno oglašavanje jedan od načina na koje vlasti kontrolišu medije
Devetog oktobra navršilo se 90 godina otkako je u Marselju ubijen Aleksandar Karađođević, kralj Jugoslavije. Nakon atentata njegovi spomenici su nicali širom Kraljevine Jugoslavije, kao i Francuske u kojoj je kralj ubijen. Devet decenija kasnije spomenici u Francuskoj stoje na mestima na kojima su postavljeni, nisu ih sklanjale ni nemačke okupacione vlasti 1940–1944, dok sudbinu statua i bista po gradovima bivše Jugoslavije prate brojne kontroverze i nepoznanice. Ovo je poslednji nastavak te priče
Bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj optužio je aktuelnog kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je bio srpski špijun, dok je navodno bio u vezi sa ćerkom nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije Zorana Sokolovića
Pre tačno četvrt veka, 3. oktobra 1999, na Ibarskoj magistrali se odigrao atentata na Vuka Draškovića. U insceniranoj saobraćajki ubijena su četiri njegova saradnika. Ovo je prvi tekst koji je „Vreme“ o tome objavilo, 9. oktobra 1999. godine
Ako uprostim, Jugoslavija je bila zemlja koja je omogućavala da svi Srbi žive istoj državi. Kako se u postojećim uslovima i kroz decenije taj, da ga nazovem, “iskonski interes” može ostvariti, to je drugo pitanje. Način na koji je tadašnje rukovodstvo Srbije to pokušalo doveo je, pored ostalog, do raspada zemlje. I to one jedine, ponavljam, u kojoj su svi Srbi zaista živeli u jednoj državi
Pod teretom afera koje se neprestano nižu, nekako ne primećujemo da je ova vlast do sada pravila razne čudne spiskove organizacija, pojedinaca, stranaca, a pokušala je da popisuje i decu. Represivna mašinerija radi, a građane, izgleda, štiti samo nesposobnost onih koji mašinom upravljaju
“Paravojske su, da bi djelovale, ovisile o puno različitih institucija, mahom lokalnih, ali su Ministarstvo unutrašnjih poslova i službe bezbjednosti Srbije bili ti koji su to koordinirali i osmišljali”, kaže Iva Vukušić, autorka naučnog rada i knjige o ulozi srpskih paravojnih formacija u raspadu SFRJ
Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva; režija Iva Milošević; Narodno pozorište
Pozorišna sezona počinje u nedelju, premijerom. Do kraja meseca biće ih četiri: od forenzike kolektivnog sećanja u detektivskoj priči u „Ateljeu 212“, preko „Pokondirene tikve“, i predstave u kojoj svako igra sam sebe u „Buhi“, do Krleže u Beogradskom dramskom
Nema sumnje da je jaka Vučićeva želja da mu Makron (ili Emanuel, kako on voli da oslovljava francuskog predsednika), bude najbolji drug i zaštitnik. I eto nas na polju spoljne politike: Angela Merkel je prošlost, Šolc – nesiguran, Tramp – neizvestan, drž’mo se Makrona, i njemu je mandat do 2027
Nakon borbe sa teškom bolešću preminuo je legendarni frontmen Riblje čorbe Bora Đorđević. Svestranost ovog muzičara ostavila je dubog trag u jugoslovenskoj i srpskoj muzičkoj sceni. Ipak, za Boru se lako može reći da je bio jedna od najkontroverznijih ličnosti na ovim prostorima. Od oštrih i sarkastičnih tekstova, pa sve do političkog angažovanja, jedno je sigurno – pevač Riblje čorbe malo koga je ostavljao ravnodušnim
Šta je pisalo u lecima kojima su različite vojske zasipale prostore Srbije i bivše Jugoslavije od 1914. do 1999? Za šta su se koristili i kakvog su efekta imali na moral vojnika i civilnog stanovništva? Konačno, zbog čega su obećanja koja su davana u tim lecima redovno bila lažna
Za zločin u Škabrnji pred sudom u Hagu osuđeni su nekadašnji visoki funkcioneri Republike Srpske Krajine – Milan Martić i Milan Babić. A da je JNA unapred isplanirala napad potvrđuje zapis u dnevniku osuđenika za najteže ratne zločine, u to vreme načelnika štaba Kninskog korpusa Ratka Mladića, koji je za 17. novembar 1991. napisao: “U borbi odraditi, kvalitetno očistiti rejon Nadin–Škabrnja, ako treba, dva dana neka se radi”, a zatim navodi da je potrebno da se “to zbriše”. Ovaj zločin je bio deo haške optužnice Slobodanu Miloševiću, kao i šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću pred Međunarodnim sudom u Hagu. Milošević je umro pre presude, a za Stanišića i Simatovića nije bilo dovoljno dokaza
Drašković je, posle više od 30 godina na čelu SPO, ostavku podneo 12. jula a promena u vrhu stranke je upisana 19. avgusta u registar političkih stranaka pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Za Draškovićevog naslednika izabran je dosadašnji direktor SPO Aleksandar Cvetković
Koordinisane kampanje koje se u Srbiji vode protiv neistomišljenika godinama ciljaju i novinare i novinarke. Najskoriji primer za to je novinarka Tamara Skrozza, koja je proživela pravi linč. Od državnog vrha do tabloida- napadima na novinarku doprineli su svi oni kojima je to bilo u interesu
Odmeravanje na ulici ima smisla samo ako si na ulici jači, ili barem ravnopravan. Ne mora biti u pitanju gola fizička snaga. Može biti odlučnost, ozbiljnost, građanska i politička svest
Aleksandra Vučića uporno oslovljavaju titulom „vrhovni komandant“, mada ona prema srpskim propisima jednostavno ne postoji. Pitanje je to vrhovnog poltronstva i stvaranja kulta ličnosti, za šta vojnici nimalo nisu krivi – oni izvršavaju naređenja
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski u svojoj biografiji navodi da je posle Prve beogradske gimnazije upisala Fakultet političkih nauka (FPN) na kome je stekla zvanje diplomiranog politikologa. To nije istina, tvrdi Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
Umesto da je zaštiti, Ministarstvo informisanja se priključilo hajci režimskih tabloida na Tamaru Skrozzu. Ministar Dejan Ristić je nastavio tamo gde je Dragan J. Vučićević privremeno stao, sve u duhu režimskih tabloida
Pokretačka parola režimskog divljanja bilo je da se Srbi nastoje proglasiti genocidnim narodom. Kakvim narodom? Genocidnim. Šta bi to imao biti genocidni narod? Nemamo pojma, ali dobro zvuči. A onda je imitacija izbora prošla, a došao 11. jul
