U izveštaju o monitoringu tabloidnih tekstova o kritičkim novinarima Slavko Ćuruvija fondacije uočeno je da postoji pravilnost u napadima na one koji kritikuju režim – političari i prorežimski tabloidi koriste isti rečnik i narativ kada se obračunavaju sa medijima i novinarima.
Očigledno je da predstavnici vlasti i njima naklonjeni mediji na isti način učestvuju u sinhronizovanim kampanjama protiv novinara i novinarki, piše u tekstu Fondacije Slavko Ćuruvija.
Nedavni primer višednevnekampanje protiv zamenice glavnog urednika agencije FoNet, saradnice Cenzolovke i članice Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamare Skrozze jasno ilustruje navedeni zaključak.
U kampanju protiv Tamare Skrozze jednoglasno su bili uključeni: državni funkcioneri, organi vlasti, televizije sa nacionalnom pokrivenošću, prorežimski tabloidi i analitičari naklonjeni vlasti.
Fondacija Slavko Ćuruvija uradila je analizu sa ciljem da prikaže kako funkcioniše kampanja blaćenja koju inicira i sprovodi vrh vlasti, uz pomoć sebi naklonjenih medija i analitičara.
Kako je sve počelo
Govoreći o Petom oktobru i smeni vlasti Slobodana Miloševića u emisiji „Da sam ja neko“, Skrozza je rekla:
„Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete.“
Televizije sa nacionalnom pokrivenošću i tabloidi manipulisali su i zloupotrebili Skrozzinu izjavu, predstavljajući je kao da ona smatra da je predsednika Srbije Aleksandra Vučića „trebalo ubiti u noći između 5. i 6. oktobra 2000”.
Tamara Skrozza – iako su to predstavnici vlasti i prorežimski mediji i analitičari pokušali da joj pripišu – u navedenoj emisiji nije spominjala Vučićevo, niti bilo čije ime, niti je pozivala na nasilje ili ubistva.
Kako je objasnila za portal Cenzolovka, Skrozza je mislila na to da je trebalo da svi predstavnici tadašnje vlasti, koji su zaslužni za događanja iz devedesetih godina, budu izvedeni pred pravosudne organe i da za to odgovaraju.
Talas laži i uvreda na tabloidima
U samo deset minuta, na portalima Informera, Aloa i Večernjih novosti pojavljuju se tekstovi sa identičnim naslovom „Vučića je trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine!“, kao i sa istim podnaslovom u kome se Skrozza naziva „opozicionom novinarkom“ koja je „indirektno poručila da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata 5. oktobra“.
Deset minuta kasnije, u neznatno izmenjenoj formi i s drugačijim naslovom, tekst je objavljen i na portalu lista Politika.
Ni u jednom od ovih članaka nije potpisan autor, a svaki medij je kao izvor naveo – sebe.
Analiza tabloidnih tekstova SĆF za 2023. godinu pokazala je da prorežimski portali, u čak trećini tekstova u kojima napadaju kritičke novinare, objavljuju identičan ili gotovo identičan sadržaj, a svi kao izvor navode sopstveni medij.
U utorak, drugog dana kampanje, gotovo polovinu naslovne strane dnevnog lista Informer činili su nadnaslov „Tajkunski mediji žale što nije bilo građanskog rata”, veliki naslov „Skroza: Vučića je trebalo ubiti još u oktobru 2000”, tvrdnja da je Skrozza izjavila da je „tokom tzv. Petooktobarske revolucije trebalo napraviti pokolj i da bi danas sve bilo drugačije da su tada likvidirani Aleksandar Vučić i još neki ljudi” i fotografija Skrozze i Aleksandra Vučića.
Dok je Vučićeva fotografija umerenih boja i dominantna na naslovnoj strani, fotografija Tamare Skrozze obrađena je filterom koji tabloidi gotovo po pravilu koriste kada pišu o kritičarima i kritičarkama režima, a kojim ih poružnjuju i dehumanizuju.
Ova vest je u izdanju Informera tog dana dobila status „udarne”, zauzevši prve strane novina.
„Novo jutro” na Pinku i nastavak hajke
U segmentu „Prelistavanje” emisije Novo jutro na TV Pink, gde voditelj Predrag Sarapa sa gostima analizira teme štampanih medija, u utorak su gostovali ministar bez portfelja Đorđe Milićević i advokat Pavle Stančić.
I u ovoj emisiji nastavljeno je širenje lažnih i manipulativnih izjava o Tamari Skrozzi, a novinarka je označena i kao neko ko „radi za interese drugih, a protiv interesa Srbije”.
Predrag Sarapa citirao je navode Informera o tome da je Skrozza izjavila „da je tokom revolucije oktobra 2000. trebalo likvidirati političke protivnike”, a kasnije se pitao da li to ima „karakter prizivanja nečeg, kao ‘nismo tada, mogli bi sada’”. On je pitao goste „da li su to huškači, oni koji inspirišu i oni koji podstiču, podstrekavaju”, zaključujući da je to „krivično delo”.
U okviru iste emisije, u segmentu „(Ne)zapaženo”, gostovao je narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović.
Voditelj Predrag Sarapa nastavio je da interpretira Skrozzinu izjavu kao pretnju Aleksandru Vučiću i pripisuje joj da je poželela „likvidaciju političkih protivnika”. Đukanović je rekao da postoji „jedan deo te takozvane lažne elite”, koja se „zalaže da sve one koji drugačije misle treba pobiti”.
Kampanja protiv Skrozze nastavljena je i kroz nacionalne dnevnike TV Pink, takođe u okviru jutarnjeg programa (oko 6 i oko 10 časova), kada je reemitovan prilog iz jučerašnje centralne informativne emisije o Skrozzinoj izjavi.
Za potrebe tog priloga – u delovima kada novinarka TV Pink govori o pretnjama i govoru mržnje upućenim predsedniku – kao pokrivalice su korišćeni kadrovi iz gostovanja Tamare Skrozze u emisiji „Da sam ja neko” sa TV N1.
Montirajući prilog tako da uz novinarkine tvrdnje o pretnjama predsedniku idu pokrivalice iz Skrozzinog gostovanja, gledaocima se jasno nameće utisak da Skrozza saučestvuje u pozivanju na linč predsednika, pokazuje analiza Fondacije.
Šta su sve mediji zgrešili u slučaju Skrozze
Kampanja protiv novinarke započela je gostovanjem ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića na TV Pink, kome je, kako je rekao, neko noć pre toga javio za njenu spornu izjavu.
Narednih dana u kampanji su učestvovali i drugi predstavnici vlasti: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na čelu sa Dejanom Ristićem, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, ministar bez portfelja Đorđe Milićević, savetnik premijera Predrag Rajić, narodni poslanik Vladimir Đukanović i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Na ovaj način su državni funkcioneri i organi vlasti iskoristili svoje pozicije moći za javnu diskreditaciju višestruko nagrađivane novinarke.
Diskreditujući i optužujući stavovi državnih funkcionera i organa vlasti postavili su temelj prorežimskim medijima i analitičarima za dalje napade na Skrozzu.
Baveći se ovom temom, voditelji nisu upozoravali goste na moguće kršenje ljudskih prava, niti se ograđivali od spornih izjava. Na taj način su televizije prekršile obaveze koje emiterima nalaže član 4 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga.
Interpretirajući Skrozzinu izjavu kao pretnju ubistvom, televizije su prekršile i stav 1 člana 61 Zakona o elektronskim medijima, koji kaže da je „pružalac medijske usluge, u odnosu na svoj programski sadržaj, u skladu sa svojom programskom koncepcijom, dužan da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje”.
Uprkos svojoj profesionalnoj i zakonskoj obavezi, prorežimski mediji nijednom nisu dali prostor Tamari Skrozzi da se izjasni povodom teme čija je glavna učesnica. T
Kad je reč o štampanim medijima, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija moglo bi da inicira prekršajne postupke protiv novina i portala koji šire sporan sadržaj, onaj kojim se krše zakonske obaveze. Međutim, u slučaju Tamare Skrozze, ovo ministarstvo odabralo je da saučestvuje u koordinisanoj kampanji.
Kraj kampanje protiv Skrozze koincidira sa podrškom velikog dela domaće javnosti i važnih aktera međunarodne zajednice, mada se ne može utvrditi njen stvaran uticaj na prestanak hajke.
