Unutrašnji glas

Kome i kako pripadamo

Individualni napori su najčešće romantizovani. Prvo, najuspešniji pojedinci uz sebe, po pravilu, imaju čitave timove asistenata, trenera ili saradnika. Potom, svakom stvaraocu treba neko ko će štititi njegovu “stvaralačku samoću” i omogućiti mu vreme i koncentraciju neophodne za razvoj ideja. I konačno, svaki rad uključuje prvenstveno usvajanje veština i znanja stečenih zahvaljujući napornom radu prethodnih generacija, bilo da se radi o tablici množenja, muzičkim lestvicama ili popravljanju automobila, što podvlači našu pripadnost tradiciji

Unutrašnji glas

Čovek je čoveku saradnik

Primatolozi su nam pokazali da u prvih osamnaest meseci za mladuncima šimpanze zaostajemo u skoro svemu, da bismo onda stekli prednost u samo jednom – doduše, presudno važnom – svojstvu. Jedinstven za nas jeste kapacitet da se zajednički usredsredimo na rešavanje istog problema, ma koliko dugo taj proces mogao da traje, i da, po njegovom završetku, podelimo nagradu

Unutrašnji glas

Otuđeni od rada, odrođeni od prirode

Vlast Beogradu pristupa tako da će ga u skorijoj budućnosti pretvoriti u monolitnu, džinovsku betonsku ploču u kojoj neće biti kiseonika, hlada, mesečine. U kojoj će jedina dva godišnja doba biti žega i poplava. I bojim se, dok ovo pišem, da će takva strategija dovesti do ljudskih žrtava već ove godine i da će svake sledeće biti sve gore. A ljudi će nastaviti da se doseljavaju u takvu sredinu

Video igre

„Pucačina iz prvog lica“: Basnoslovna zarada i izazivanje zavisnosti

Video igre rade po principu lučenja dopamina i seratonina koji izazivaju zavisnot, kaže za „Vreme“ klinički psiholog i psihoterapeut Marija Manojlović. Dobit gejming industrije vrtoglavo raste iz godine u godinu

Univerzitet u Beogradu

Akademska kriza: Nakon prvog upisnog kruga na samo pet fakulteta u Beogradu popunjena sva mesta

Na fakultetima Univerziteta u Beogradu ostalo je 3.781 slobodno mesto, a samo na pet fakulteta popunjena su sva mesta. To ostavlja budućim brucošima priliku da željeni fakultet upišu u drugom upisnom roku

Nestale osobe

Misteriozni nestanak Filipa Urumovića: Jedan od mnogih kojima se gubi svaki trag

Filip Urumović (21) iz Klenka kod Rume nestao je 20. novembra prošle godine. Početkom februara na sajtu Nestali Srbije objavljeno je da je telo Filipa pronađeno, međutim, iz policije su demantovali ovu informaciju. Više od 40 porodica u Srbiji trenutno traga za svojim voljenima

Unutrašnji glas

Dva veka Devete

U vreme izvođenja Simfonije br. 9 – koja će postati istorijska prekretnica – Ludvig van Betoven ima 54 godine. Ne drži do sebe, hapse ga zbog zapuštenosti i pijanstva, ne kupa se, kuća mu je prljava i zapuštena. Neprestano jadikuje kako nema nijednog prijatelja, kako mu nijedna ljubav nije bila uzvraćena. Nema porodicu. Ali, u muzici pomera sve postojeće standarde, krši svako pravilo kojem su ga podučavali, ne obazire se na to što ni najbolji izvođači ne mogu da otpevaju ili odsviraju njegove kompozicije

Povodom knjige

Samo sebičnost Srbina spasava

U dominaciji političke filozofije “sve može” (za pare i prestiž, naravno), ne samo da nema nikakvih izgleda za kolektivni prosperitet (čitaj: “dobro”), već postoji samo masa sebičnih pojedinaca u dubokom moralnom minusu – jedno je od naravoučenija knjige Džonatana Hajta "Psihologija morala"

Balet

Na prstima u penziju

Baletski igrači u Srbiji imaju beneficirani radni staž. Ali, penziju često dočekuju sa brojnim povredama i na rubu egzistencije sa 25.000 dinara mesečno

Luksuzni proizvodi

Namagarčeni kupci, eksploatisani radnici i hiljade dolara za „taj osećaj”

Dva italijanska brenda luksuzne robe suočena su sa ispitivanjem nakon što su se pojavili izveštaji o navodnoj eksploataciji radne snage. Istraga tužilaštva u Milanu okrila je da je trošak izrade luksuzne torbe 57, a prodajna cena 2780 dolara. Šta se krije iza poriva da debelo preplatimo neki luksuzni brend

Rat u Ukrajini

Kako Ukrajina šalje zatvorenike na front

Od sredine maja, 3.000 ukrajinskih zatvorenika se prijavilo da ide na front. Zbog ovoga se u ukrajinskom parlamentu vode brojne rasprave, a odlučeno je da će i zatvorenici koji žele da brane zemlju morati da ispune određene kriterijume – osim zdravstvenog stanja, gledaće se zbog čega je neko završio u zatvoru

Unutrašnji glas

Sve množine neuhvatljivog vremena

Ako dolazite prekasno, progovarate prerano, pevate noću ili kuvate prekratko, život će vam kad-tad postati pakao. Problem je ovde dvostruk: orijentaciju u vremenu je nemoguće naći intuitivno – ona mora da se uči, pregovara i usklađuje, a s obzirom na ogromne individualne, uzrasne i kulturne razlike, taj proces može biti jako dug i komplikovan

Unutrašnji glas

Čujete li sebe

Mi smo nesposobni da preživimo bez drugih ljudi. U samoj suštini smo društvena bića, pa je naš svet, a isto važi i za većinu drugih sisara, gotovo u potpunosti ispunjen prisustvom drugih. Mnogi žive s nekim, skoro svi radimo u timovima, veliki gradovi donose kratkotrajne susrete s ogromnim brojem nepoznatih osoba, buku i tanke zidove, a danas svi koristimo televiziju, društvene mreže, “četovanje”. Ima li čovek u savremenom društvu uopšte mogućnost da razvije sopstveni glas, samosvojni unutrašnji svet, makar delimično nezavisan od spoljnih uticaja, zašto je to važno i na koji način se to može učiniti

Unutrašnji glas

Studiranje u doba utilitarizma

Hiljadama godina univerzitete je bilo neophodno braniti od religijskih dogmi i totalitarnih ideologija. Danas ih, paradoksalno, treba braniti od ideologije koja ih svodi na nešto teže zanatske škole. Kako bismo ih mogli braniti

Roman

Salivanje strave

Aleksandra Veljović Ćeklić: Leptirica; Laguna, Beograd, 2024.

Obrazovanje

Zašto su neki državni fakulteti godinama prazni, a privatni sve traženiji

U poređenju sa prethodnom školskom godinom oko 600 studenata manje nego prethodne godine se intersovalo za društveno-humanističke nauke, dok ih je na fakultetima iz grupacije tehničko-tehnoloških nauka upisano oko 250 manje

Nasilje u školama

Zaštitnik građana predlaže uvođenje društveno-korisnog rada za učenike

Zbog sve češćeg nasilja u osnovnim i srednjim školama širom Srbije, Zaštitnik građana je uputio resornom ministarstvu predlog izmena zakona, prema kojem se skraćuje postupak protiv učenika za disciplinski prekršaj, ali se uvodi i društveno-koristan rad

Intervju, Aleksandar Dimitrijević, psiholog

Vrisak trauma ućutkanog društva

Sećam se pacijentkinje iz bolnice u Padinskoj Skeli, koja je u četrdesetim godinama prvi put bila depresivna i hospitalizovana jer joj je sin rekao: “Ti radiš celog života, nemaš ništa, a Arkanovi ljudi imaju sve.” Otišao je s njima, bio navučen na heroin i uništen. Ona nije došla u bolnicu zbog psihopatologije, već zbog socijalne patologije; društvo je bilo potpuno poremećeno, pa je posledično ona patila i morala je da potraži pomoć. U bolnici, ili u psihoterapiji, vi nekome pomognete, taj neko se vrati u porodicu ili u društvo izopačenog sistema vrednosti, kuljajućeg nasilja, i sve što ste postigli vrlo brzo biva uništeno

TV manijak

Huligani i patriote, patka ili zec

Emocije su eksplodirale, Predsednik je ispratio fudbalere, a u reklamama selektor Stojković šalje orla sa šajkačom da pozove naše prvotimce. Da se razumemo, šajkaču na glavi ima orao, a ne Piksi

Strategija za socijalnu zaštitu

Kako preživeti u Srbiji: Novčana pomoć za tročlanu porodicu 21.013 dinara

Projekcija siromaštva Unicefa u Srbiji za 2023. godinu pokazuje da se 12,1 odsto građana Srbije, oko 800.000 ljudi, nalazi u apsolutnom siromaštvu. A država već petnaest godina nema Strategiju za socijalnu zaštitu koja bi poboljšala usluge i sociajalnu sigurnost. Pored toga, sistemu nedostaje od 700 do 1000 stručnih kadrova

Internet

Mentalno zdravlje mladih: Da li su društvene mreže opasne kao cigarete

Najviši zdravstveni zvaničnik SAD pozvao je Kongres da uvede znake upozorenja na društvenim mrežama slične onima koje su sada obavezne na kutijama cigareta. I u Srbiji se često govori o negativnom uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih, ali psiholozi naglašavaju da bi roditelji tu trebalo da imaju ključnu ulogu

Nasilje u školama

Medijska relativizacija slučaja premlaćivanja nastavnica: „Oprostiće ti Đura što te je tukao“

Nekoliko medija je u petak, uprkos saopštenjima nadležnih institucija da će nakon napada na nastavnice u OŠ „Sveti Sava“ i OŠ „Jovan Dučić“ protiv počinioca pokrenuti krivični postupak, izbacilo tekstove u kojima se odgovornost za to što su pretučene prebacuje na prosvetne radnice

Država i obrazovanje

Hoće li preostati iko da nam uči decu

Autori platforme za spas obrazovanja, u prvom redu dekani najdeficitarnijih fakulteta, na okruglom stolu održanom u maju izneli su drastične podatke o stanju u prosveti. Profesor dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, naveo je da je hemiju 2015. upisalo 26 studenata, a 2023. ukupno tri studenta. Fiziku je 2015. upisalo 26, ali 2023. tek sedam studenata. “Slična situacija je na drugim fakultetima iz naše grupacije”, rekao je prof. Roglić, “ali je dominantna na nastavnim smerovima”

Lični stav

Deca kao svedoci u krivičnom postupku

Deca mogu učestvovati u krivičnom postupku kao svedoci i njihov položaj je drugačiji u odnosu na odrasle kako zbog nedovoljne fizičke, psihičke i emocionalne zrelosti, tako i zbog težine posledica krivičnog dela koje ih pogađaju. S tim u vezi, mogu se javiti sledeća pitanja i dileme: da li deca tada imaju razloga za strah zbog toga što treba da daju iskaz pred javnim tužiocem ili sudskim većem, da li treba njih da se plaše i da li će im biti teško da prepričaju određeni događaj u kom su bili ugroženi ili povređeni

Mobilni u spavaćoj sobi

Istraživanje: Gledanje u telefon pre spavanja nam ne otežava da zaspimo

„Ne postoje dokazi u 11 istraživanja sprovedenih širom sveta da svetlost ekrana sat vremena pre spavanja otežava da zaspimo", rekao je klinički psiholog i koautor istraživanja Majkl Gradisar

Masovno ubistvo

Sud naložio neuropsihijatrijsko veštačenje dečaka koji je počinio masovno ubistvo u „Ribnikaru“

Dečak koji je počinio masovno ubistvo u „Ribnikaru" biće veštačen na okolnost uračunljivosti u trenutku zločina

Feljton (2)

Tito je bio glumac

Rečenica “Moj je život bio težak, ali ja sam ga živio radosno”, koju je Josip Broz Tito rekao Vladimiru Dedijeru, bila je razlog zašto je Boris Rašeta deset godina istraživao život ove jedinstvene istorijske ličnosti, da bi sve to pretočio u knjigu Tito, povjerljivo i osobno, čije delove “Vreme” ekskluzivno objavljuje u ovom feljtonu