Dva italijanska brenda luksuzne robe suočena su sa ispitivanjem nakon što su se pojavili izveštaji o navodnoj eksploataciji radne snage. Istraga tužilaštva u Milanu okrila je da je trošak izrade luksuzne torbe 57, a prodajna cena 2780 dolara. Šta se krije iza poriva da debelo preplatimo neki luksuzni brend
Milanski tužioci u poslednjih desetak godina sprovode istrage u kompanijama koje posreduju u zapošljavanju, sumnjajući da nezakonito radnicima nalaze posao i izbegavaju plaćanje poreza i socijalnih i penzionih doprinosa kako bi smanjile troškove usluga.
Na meti istraga uglavnom su bili sektori logistike, transporta i usluga čišćenja, zbog prakse zapošljavanja radnika uz posredovanje agencija koje bi se volšebno pojavile da bi im se za nekoliko godina izgubio svaki trag.
Fokus se potom prebacio na modni sektor, u kojem su ovogodišnje istrage razotkrile slične probleme.
„Dior” pod istragom
Istraga dobavljača poznatog italijanskog modnog giganta „Dior“ otkrila je da taj brend plaća iznenađujuće nisku cenu za proizvodnju torbica koje kasnije prodaje za 2780 dolara, piše „Rojters“.
Osim torbica, brend je poznat i po proizvodima kao što su nakit i odeća koji su veoma skupi.
Kompanija „LVHM“, matična kompanija brenda Dior, je u maju završila na sudskom postupku zbog poslovanja sa kompanijama u kineskom vlasništvu čiji su radnici spavali u fabrikama kako bi radna snaga bila na raspolaganju 24 sata dnevno.
Sigurnosni uređaji uklonjeni su sa mašina kako bi radnici brže mogli da rade, što je „Dioru“ omogućilo da smanji troškove proizvodnje. To, međutim, nije uticalo na prodajnu cenu luksuznih proizvoda.
Prema Rojtersovom izveštaju, radnici su radili i po deset sati dnevno, noću i tokom praznika. Neki od zaposlenih nisu imali redovne ugovore, a za dvoje je utvrđeno da su ilegalni imigranti.
U dokumentaciji tužilaštva se navodi da „Dior” nije usvojio „odgovarajuće mere za proveru stvarnih uslova rada ili tehničkih mogućnosti ugovornih kompanija“, preneo je Rojters.
Na meti i „Armani“
Ovakvo ponašanje „Diora“ nije usamljeno, poznate su slične ranije afere proizvođača sportske opreme, a sada se pokazalo da i drugi italijanski luksuzni brend „Armani“ posluje na sličan način – plaćajući 99 dolara za izradu jedne torbe, koja se u njihovim prodavnicama prodaje za 1900 dolara.
Sud pravde u Milanu predložio je da luksuzne firme povećaju proveru dobavljača kako bi se uverili da poštuju zakone o radu.
Prema italijanskom zakonu, brendovi koji proizvodnju prepuštaju spoljnim dobavljačima preuzimaju obavezu provere uslova rada.
Francuski modni div „LVMH” odbio je da komentariše odluku milanskog suda.
„Armani” je odgovorio na optužbe, rekavši da ima „mere kontrole i prevencije kako bi se smanjile zloupotrebe u lancu snabdevanja“ i da „sarađuje sa najvećom transparentnošću“ sa vlastima, preneo je „Vol Strit Džurnal”.
„Generalizovana proizvodna metoda“
Prema konsultantskoj kući Bain Italija proizvodi oko 55 odsto svetske luksuzne robe. Dok luksuzni brendovi odlučuju o dizajnu i razvoju proizvoda, često prepuštaju proizvodnju dobavljačima.
Italijansko tužilaštvo je saopštilo da je kršenje radnih pravila u svetu mode „generalizovana proizvodna metoda“ čiji je cilj povećanje profita.
„To nije nešto sporadično što se tiče pojedinačnih proizvodnih serija, već generalizovana i konsolidovana metoda proizvodnje“, navodi se u sudskim dokumentima, a prenosi Rojters.
Fabio Roja, predsednik milanskog tužilaštva, rekao je da je glavni problem očigledno maltretiranje ljudi.
„Primena zakona o radu, dakle zdravlje i bezbednost, sati, plata. Ali postoji i još jedan ogroman problem – nelojalna konkurencija koja izguruje firme koje poštuju zakon sa tržišta.”
Psihologija iza punog novčanika
Privlačnost luksuzne robe je neosporna, ali cena može biti vrlo odbojna. Uprkos tomke, mnogi ne mogu da odole neracionalnoj kupovini.
Prema nekim modernim studijama psihologije ponašanja, mnogi potrošači koji kupuju luksuznu robu nisu u finansijskoj poziciji da je priušte.
Dokaz se ogleda i u visokim stopama potrošačkog duga u Americi. Ukupan dug kreditnih kartica za četvrti kvartal 2023. godine iznosio je 1,129 biliona dolara.
Visokokvalitetna, izdržljiva tašna može se kupiti za oko 100 dolara, ali neki potrošači odlučuju da potroše hiljade dolara na torbu luksuznog brenda koja obavlja istu funkciju i relativno je istog kvaliteta.
Jedno od mogućih objašnjenja je i ljudska sklonost da prenaglašavaju pozitivne elemente proizvoda i ignorišu njegove nedostatke. Dobar marketing i moć brenda mogu da utiču na to.
Kupovina luksuzne robe utiče i na samopoštovanje kod nekih ljudi. Posebno kod pojedinaca koji ne mogu sebi lako da priušte cenu ovih proizvoda.
Bilo da se radi o nakitu ili polo majci, luksuzna roba može mnogo doprineti povećanju samopoštovanja za neke ljude, pružajući im osećaj pripadnosti i višeg statusa.
Osećaj postignuća je još jedan razlog zašto neki ljudi kupuju luksuznu robu. Žele da se nagrade za naporan rad tako što će se počastiti nečim što zapravo ne mogu sebi da priušte.
Koliko je veliko tržište luksuzne robe
Potražnja za luksuznom robom obično raste kada rastu prihodi. Ljudi imaju tendenciju da „olabave” novčanike i troše više na stvari koje im nisu nužno neophodne kada ekonomija cveta.
Istraživanja pokazuju da su ljudi počeli da smanjuju potrošnju koja nije neophodna širom SAD i Evrope, sli je potražnja za luksuznom robom i dalje velika.
Tržište luksuzne robe u 2023. procenjeno je na 253,7 milijardi dolara. Očekuje se da će se ovaj broj povećati na 369,8 milijardi dolara do 2030. godine.
Kupovina robe ili osećaja
Neke od najčešćih vrsta luksuzne robe uključuju vrhunsku dizajnersku odeću, tašne, nakit, satove i luksuzne automobile. Odeća je toliko popularna da se očekuje da će ovaj segment činiti oko trećinu tržišta luksuzne robe do 2030. godine.
Falsifikovana luksuzna roba je takođe česta pojava na ovom tržištu. Uglavnom se prepoznaje po daleko povoljnijoj ceni od originala i lošijem kvalitetu.
Ljudi kupuju luksuznu robu iz brojnih razloga. Gotovo svi su povezani sa jakim emocijama koje vezujemo za kupovinu skupih materijalnih dobara.
Kupovinom određenog predmeta se često juri i „taj osećaj”, bez obzira na to da li ga osoba sebi može priuštiti.
Zato se postavlja pitanje, da li ljudi zaista žele baš određenu torbu ili, pak, žele sebi da priušte osećanje i vrednost koji brend promoviše.
Američke vlasti odobrile su novo produženje licence za rad NIS-a, čime je kompaniji omogućeno da nastavi poslovanje do početka jula. Odluka dolazi u trenutku kada se razmatra promena vlasničke strukture
Sporazum koji je potpisan sa MOL-om ne označava kraj procesa prodaje 56,15 odsto vlasništa Gazpromnjefta u NIS-u
Međunarodni monetarni fond traži hitnu procenu finansijske pozicije Grada Beograda kako bi se ublažili fiskalni rizici pre sledećeg budžetskog ciklusa
Dok vlast Srbiju predstavlja kao „ekonomskog tigra“, desetine hiljada građana svake godine odlaze na sezonski rad u Hrvatsku i Crnu Goru. Najviše se traže konobari, kuvari, recepcioneri i pomoćni radnici u turizmu
„Srbija računa na podršku ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa popustom na gas“, izjavio je Aleksandar Vulin za ruski Tass. Da li će Moskva stvarno da odobri popust za srpsku pravoslavnu braću? Za sada gasni aranžman produžava samo na "kašičicu"
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
