Projekcija siromaštva Unicefa u Srbiji za 2023. godinu pokazuje da se 12,1 odsto građana Srbije, oko 800.000 ljudi, nalazi u apsolutnom siromaštvu. A država već petnaest godina nema Strategiju za socijalnu zaštitu koja bi poboljšala usluge i sociajalnu sigurnost. Pored toga, sistemu nedostaje od 700 do 1000 stručnih kadrova
Kriterijumi za dodeljivanje socijalne pomoći u Srbiji su strogi, sistemu nedostaje od 700 do 1000 stručnih kadrova, a Strategija socijalne zaštite za period od 2019-2025. godine još uvek nije doneta, ocena je stanja sistema socijalne zaštite na konferenciji za medije Društva socijalnih radnika Srbije i udruženja “Sociativa”, piše Nova ekonomija.
„Iako je 2011. godine započeta reforma sistema socijalne zaštite, sa ciljem poboljšanja usluga i osiguranja socijalne sigurnosti, ona nije do kraja završena. Državna izdvajanja za socijalne programe su nedovoljna, poslednja strategija je bila na snazi 2009. godine“, podsetila je predstavnica Scoiative Dijana Janković.
Podsetila je da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja 2018. godine počelo izradu Strategije socijalne zaštite za period od 2019- 2025. godine, ali da ona i dalje nije usvojena.
„Dakle, sistem socijalne zaštite 15 godina funkcioniše bez krovnog i vodećeg dokumenta. Ova strategija bi trebalo da bude usklađena sa agendom za održivi razvoj do 2030. godine i trebalo je da obezbedi stalan i efikasan sistem socijalne zaštite koji će smanjiti siromaštvo, povećati socijalnu jednakost i unaprediti usluge za ranjive grupe“, rekla je ona.
Koordinator za zagovaranje Inicijative A 11 Marko Vasiljević je ranije za “Vreme” rekao da je i to što nemamo strategiju za smanjenje siromaštva već pokazatelj nečega.
“Znamo da ta strateška dokumenta nisu nikakva garancija da će se stvari u određenoj oblasti popraviti. Imamo puno donetih strateških dokumenata, a zapravo se ne sprovode. Međutim, važno je da postoje. Te strategije često ne sadrže procene trenutnog stanja na osnovu kojeg se mogu kreirati mere i politike za nošenje sa društvenim problemima”, naveo je Vasiljević.
Izuzetno nizak nivo novčane socijalne pomoći
Unicef je izradio projekciju siromaštva u Srbiji za 2023. godinu. Podaci pokazuju da se 12,1 odsto građana Srbije – 800.000 ljudi – nalazi u apsolutnom siromaštvu.
“Poslednja informacija koju imam jeste da trenutno imamo oko 167.000 korisnika novčane socijalne pomoći i da je od uvođenja socijalne karte, čija je zamisao bila da omogući pravednu raspodelu novčane socijalne pomoći, 44.000 ljudi ostalo bez nje”, naglašava Vasiljević.
Jedan od članova grupe koja će biti formirana za potrebe izrade Strategije su i članovi organizacije „Inicijativa A11“. Predstavnik Inicijatve Uroš Ranđelović kazao je da je, prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u 2020. godini oko 6,9 odsto stanovništva u Srbiji živelo ispod praga siromaštva.
„Da biste živeli ispod linije siromaštva, potrošnja po jednočlanom domaćinstvu ne sme da prelazi iznos od 12.695 dinara mesečno. To znači da je 2020. godine 450.000 ljudi u Srbiji živelo ispod linije tog siromaštva“, kazao je Ranđelović.
Dodao je da su prestrogo postavljeni uslovi za dobijanje socijalne pomoći direktni uzroci za veliku razliku u broju ljudi koji živi ispod linije apsolutnog siromaštva.
„To su prestrogo postavljeni uslovi gde bilo koji prihodi iznad iznosa novčane socilajne pomoći koja je 11.664 dinara za pojedinca, automatski diskvalifikuju pojedinca iz ovog prava- osim sezonskog rada“, kazao je on.
Od uslova koji su postavljeni kao granica su i pokretna imovina koja ne sme da prelazi iznos od 500 ili 600 evra, kao i nepokretnosti iznad 0,5 hektara.
Neadekvatna socijlna pomoć
Kao drugi problem pojavljuje se onaj koji se tiče adekvatnosti novčane socijalne pomoći.
Razlog za to je, kako je kazao, upravo Zakon o socijalnoj zaštiti, jer zakon propisuje da se iznos novčane socijalne pomoći utvrđuje prema indeksu potrošačkih cena.
„To znači da se svake godine gleda inflacija, ali opštih potrošačkih cena. A još 2021. godine cena hrane znatno više skače, inflacija je znatno veća nego opšta inflacija i zbog toga ti ljudi imaju efektivno manje novca i sve manje i manje stvari mogu da kupe za taj novac“, kazao je Ranđelović.
Iznos novčane socijalne pomoći za jednog člana porodice iznosi 11.674 dinara, drugi član dobija 5.837 dinara, a dete do 18 godina – 3.502 dinara. Ovo su podaci prema poslednjem usklađivanju sa rastom inflacije iz aprila 2024. godine. Dakle, iznos za tročlanu porodicu na mesečnom nivou je 21.013 dinara.
Nedovoljan broj kadrova
U period od 2020. do 2022. godine u proseku osam centara za socijalni rad nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar radio je bez pravnika, 17 njih bez psihologa, a čak 57 bez ijednog pedagoga, utvrdila je Državna revizorska institucija.
Diplomirani socijalni radnik Vladan Jovanović za “Vreme” je ranije rekao da u Srbiji ne postoji sistem koji bi omogućio korisniku da lakše dobije socijalnu pomoć.
“Nama se kao postupajućim stručnim radnicima uvećava obim posla, imamo sve veću odgovornost, usložnjavaju se procedure, a smanjuju nam se kapaciteti kojima možemo da intervenišemo. Socijalni radnik koji je radio taj posao osamdesetih godina prošlog veka, bio na terenu, znao kako svaka porodica diše i prepoznavao momenat kada treba intervenisati, ne može se uporediti sa nama danas”, naglasio je Jovanović.
Dodao je da je neophodno da se obezbedi dovoljan broj kvalitetnih stručnih radnika koji će lakše prepoznavati slučajeve u kojima treba intervenisati i zaključio:
“Mi imamo malo socijalnih radnika koji se nalaze u lošem položaju, a želimo da podignemo nivo kvaliteta usluge”.
Izvor: Nova ekonomija
Advokatska komora Vojvodine je osudila paljenje automobila advokata Nenada Velickog iz Vrbasa, do kojeg je došlo u noći između 20. i 21. avgusta, ispred njegove kancelarije. Do ovog incidenta dolazi samo sedam dana pošto je zapaljen auto tužioca iz Valjeva
Nakon što se ispostavilo da su u pomoć zvali Ruse, ali ne i EU, o čemu su mediji pisali, država Srbija priznaje da su se požari otrgli kontroli pa su ipak pozvali Evropljane
Beograđani neće morati da računaju na zatvaranje dela Bulevara Despota Stefana tokom avgusta, kako je ranije bilo najavljivano
Borba sa požarima širom Srbije nastavljena je tokom noći i jutra, dok vatrogasci, pripadnici drugih službi, radnici „Srbijašuma” i dobrovoljci pokušavaju da spreče dalje širenje vatre. Pored Deliblatske peščare, aktivna su požarišta na Stolovima, u području Magliča ispod Troglav planine i na teritoriji opštine Bojnik
Crveni meteo-alarm na snazi je u celoj Srbiji zbog ekstremno visokih temperatura, koje će narednih dana dostizati 40 stepeni, a lokalno i 42. Toplotni talas približava se vrhuncu, dok visoke temperature dodatno povećavaju rizik od požara na otvorenom. Osveženje i pad temperature stižu od utorka
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
