Evropski centri nauke
Pariski grad čuda
Dužnička kriza
Noćna mora recesije
Balon se naduvava, sporovi traju, američka vojska troši, zemlja za zemljom guta "južnoameričku medicinu", a Kinezi poručuju: "Bolje nestabilni razvoj nego stabilna recesija"
Zoom
Vreme pokreta i preokreta – Nas i Rusa 100 miliona i, za sada, 21.773. Šta znače prazni glasački listići i kako se, u krizi, otkrivaju nove sličnosti između EU i bivše Jugoslavije
Ne traže Srbi s Kosova, kao Isakoviči onomad, da odu u Rusiju, već traže da Rusi dođu u Srbiju. Veruju da bi ih rusko državljanstvo zaštitilo od nepravde kojoj su izloženi i od "matuške" očekuju da s Crvenom armijom, pregazivši ostatak Srbije, siđe do Jarinja i Brnjaka i učini ono što "žuta" armija ne može
Izložba
Mladi i naši
Izložbom "Kolekcija Pavla Beljanskog: ponovo u Beogradu" Spomen-zbirka velikog ljubitelja umetnosti obeležava svojih pedeset godina
Terorizam i kazna
Karlos štrajkuje glađu
Istraživanje
Trgovina sa đavolom
Mnoga pitanja u slučaju Veselina Vese Vukotića ostaju bez odgovora, a najvažnije od svih je pitanje hoće li srpska država uskoro otkriti da se prihvatanje usluga od ljudi kao što je Vukotić često završava plaćanjem cene koja je veća od ostvarene koristi. U međuvremenu, stiče se utisak da čak i u novoj Srbiji čovek sa dobro odabranim prijateljima i neprijateljima može izvršiti ubistvo i izvući se bez kazne. U nekim slučajevima i po nekoliko puta
Izložbe
Beograd, lep grad
Fotografije Aleksandra Ace Simića, prvog srpskog žurnaliste, dragocen je izvor o prestonici i njenim stanovnicima prošlog veka
Kreativni atlas
Šta je meni Ruđer Bošković?
Evropska unija i sudbina evra
Svađa uz Odu radosti
Svadljiva konvencija kriznog menadžmenta – inspektori Trojke (MMF, EU, Evropska centralna banka) upozoravaju: Iza Grčke, koja duguje 145 odsto BDP-a, pojaviće se mnogo veći problemi, pa je pitanje ko će kome biti u stanju da pomogne, i kako. Evropa prolazi kroz dramu traženja rešenja za krizu suverenog duga u kojoj se prelamaju i krupna pitanja o budućnosti Evrope i evra. Ovde još nije predmet neke naročite javne pažnje pitanje kako stoji stvar sa Srbijom, čiji dug iznosi 14,75 milijardi evra ili 44,4 odsto BDP-a
Intervju – Zoran Erić, selektor i umetnički direktor BEMUS-a
Potreba za spajanjem
"Na BEMUS-u neće biti za svakoga ponešto. Ja nisam za festival opšteg tipa i to nije nešto što bih ja smatrao dobrim konceptom"
Grčka groznica evrozone
Davljenik u crvenom mastilu
Korozivna nesigurnost prati krizu suverenog duga obeležena bojaznošću da nastupa debakl "državne akumulacije dugova" teške 7,8 biliona evra, strah da će Grčka bankrotirati, da će se zaraza preneti dalje i da će biti dovedena u pitanje sudbina evrozone. U utorak je agencija Mudis oborila kreditni rejting Italije, čiji dug iznosi 1,9 biliona evra, sa "Aa2" na "A2"
Intervju – Premil Petrović, dirigent
Suština komunikacije
"Siguran sam da će srpski i albanski muzičari otkriti sve ono što ih povezuje i staviti akcenat na to, a ne na ono što ih razdvaja kada budemo gostovali, na primer, u Briselu"
Intervju – Antoan Tusan, predsednik Izvršnog odbora Societe Generale Srbija
Cilj je stabilan razvoj
"Potrebno je kreirati okruženje koje će pogodovati investitorima, pri čemu su najvažniji stabilnost valute, snižavanje stope inflacije i kontrola javne potrošnje"
Rasprava o »Bafetovom zakonu«
Oporezivanje milionera
Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu
Književnost – Roberto Bolanjo, prvi klasik 21. veka
Duhovi grada
Nije živeo ni stotinu dana nakon svog pedesetog rođendana, a posle smrti je postao najveća ozbiljna književna zvezda dosadašnjeg toka dvadeset prvog veka. Roberto Bolanjo (1953–2003) i njegov opus najnoviji su dokaz da priče i romani o pesnicima i piscima ne moraju biti sterilni i dosadni. Njegov magnum opus, petodelni roman 2666, pojavljuje se pred srpskim čitaocima u izdanju Lagune i prevodu Igora Marojevića
Intervju – Prof. dr Miodrag Ostojić, direktor
Klinike za kardiologiju KCS-a
Podmlađeni tim, dobro iskustvo i nove ideje
"Kroz program "Stent for life" prošle godine spasili smo 1385 pacijenata. Taj rezultat nema nijedna bolnica u svetu"
Novogovor
Jeu de Paume
Povratak devedesetih
Diskretni šarm mračne nostalgije
To što su prošlonedeljni zločini u Zemunu i na Novom Beogradu, žurka "Volim devedesete" sa pretećim sloganom "Devedesete su tu" i estradnim pojavama za koje smo mislili da su duboko zakopana epizoda u istoriji domaće muzike, poskupljenja hrane, rastuća nezaposlenost, događaji na Kosovu i zatezanje diplomatskih odnosa sa Hrvatskom pokrenuli neprijatan asocijativni niz, samo znači da tu užasnu deceniju, koliko god se trudili, ne možemo da zaboravimo
Nuspojave
Palmotićeva 8
Da je bilo što nije bilo, ne bi Milovan Đilas bio "srpski Havel", nego bi Vaclav H. bio "češki Đilas". Eto, tolka je bila Đilasova znamenitost i ugled
Kultura i politika
Nasleđe za budućnost
Govoreći o umetnosti, učesnici Devetog regionalnog samita Uneska pokušaće da se približe rešenjima nekih političkih pitanja
Portret savremenika – Vo Ngujen Đap
Stogodišnji general koji je sve pobedio
"Amerikanci će definitivno izgubiti rat u trenutku kad njihovi efektivi dostignu vrhunac, a ogromna ratna mašina koju su sastavili se više ne bude mogla pomerati. Potući ćemo ih u trenutku kad budu imali mnogo ljudi, mnoštvo oružja, veću nadu u pobedu. Jer će čitavo to bogatstvo, ta snaga, postati kamen obešen o njihov vrat"
Kultura sećanja – Dvadeseta godišnjica – 73 sata tokom kojih se raspao SSSR
Puč puču, a sahara njet
Kako je propao pokušaj državnog prevrata avgusta 1991. u Moskvi koji je ubrzao raspad SSSR, šta je posle bilo sa njegovim učesnicima i šta o tome kažu njihovi potomci
Evropska Unija
Sve se vrti oko Nemačke
Šta god uradila, Nemačkoj, koja bi jedina mogla da preokrene dinamiku propadanja evrozone, preti opasnost da postane dežurni evropski krivac: ako odbije uvođenje evro-obveznica kao najnoviju antikriznu meru, optužiće je za eventualnu propast evrozone, ili makar ekonomsku propast pojedinih država; ako pristane, Nemačka će svakako pristati samo pod sopstvenim, jasno definisanim uslovima, a onda bi mogli da je optuže da želi da dominira Evropskom unijom
Biznis u raljama politike
Bauk nove globalne recesije
Od Njujorka do Pariza i Frankfurta, finansijska tržišta su u pripravnosti posle "američke lude nedelje", završene zatišjem; a rastu strahovanja da američka kriza i "saga evropske krize suverenog duga" podrivaju poverenje investitora i da možda preti dvostruka duboka recesija
Suđenje Mubaraku
Zabava za mase ili potraga za istinom
"Istorijsko" suđenje bivšem predsedniku Egipta Hosniju Mubaraku preti da se pretvori u farsu u kojoj polumrtvog čoveka vucaraju u nosilima i stavljaju u kavez, dok se njegove pristalice i protivnici obračunavaju ispred sudnice. A trebalo je to da bude prvi paradni proces jednom diktatoru svrgnutom za vreme "arapskog proleća"