Za „Vreme“ iz Soluna
„Šta uopšte hoće od nas? Da nas pobiju?“ još uvek mi odjekuje u ušima povišeni glas mog iznerviranog 75-godišnjeg komšije Hristosa Lafsidisa, kome su od 2010. do danas po treći put smanjili penziju za dodatnih 15 odsto. „Otići ću u Švedsku“, kaže moj nezaposleni sestrić, koji se pre par meseci vratio iz vojske i još ne može da nađe posao. „Ne mogu više ovako, ubiću se“, čujem kako očajan govori jedan prijatelj, preduzetnik, jer je na rubu bankrota.
Slični uzvici beznađa čuju se po celoj Grčkoj. Posle pet godina uzastopne recesije, pada životnog standarda i vrtoglavog povećanja nezaposlenosti, društvo je stiglo do tačke ključanja. Mračnim rečima stanje u Grčkoj opisuje i poznati grčki novinar Stelios Kuloglu, vlasnik jedne od najpopularnijih veb-stranica nezavisnog novinarstva www.tvxs i autor angažovanih dokumentarnih emisija „Reportaža bez granica“: „Od kada pamtim, nikad situacija nije bila toliko loša u grčkoj ekonomiji i društvu. Još malo pa ćemo se ugušiti od stalnog stezanja kaiša i stroge štednje. Salo, tamo gde ga je bilo, odavno se istopilo. Isto tako i dobri poslovi, jer oni koji su preostali su jako loše plaćeni. Socijalni liftovi su prestali da rade, a ako se i kreću, idu samo prema dole. Srednji stalež po kratkom postupku prelazi u novosiromašne“, kaže Kuloglu i dodaje: „Plovimo po nepoznatim, još neviđenim vodama, boreći se sa postojećim i nepostojećim aždajama. A vidljivost je nikakva. Uostalom, i DEI (grčka monopolska elektrodistribucija) nam je isekla struju, jer nismo imali pare da platimo harač…“
BEZ MILOSTI: Grci su se ponovo našli pred dilemom: „Novi kredit i novi memorandum, ili nekontrolisani bankrot i izlazak iz evrozone?“ Novi paket kreditne pomoći koju je odobrila Trojka (Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija) u visini od 130 milijardi evra i novo „šišanje“ grčkog duga za 100 milijardi evra koje treba da ga učine održivim (sa 160 na oko 120 odsto BDP-a do 2020) nova je šansa da se izbegne nekontrolisani bankrot, koji bi imao negativne posledice ne samo po Grčku nego i po čitavu svetsku ekonomiju. Ekonomski stručnjaci tvrde da bi domino-efekat mogao da izazove globalnu recesiju.
Međutim, račun koji se dostavlja na naplatu grčkom narodu je prevelik. Od Grka se traže najstrože mere štednje do 2015, a nešto blaže do 2020. godine, nakon što su u poslednjih pet godina već bile smanjivane plate i penzije, povećavani porezi i opadao životni standard. Posmatrano iz grčkog ugla, Trojkini „magovi“ nemaju trunke milosti, tamo na Mont Everestu njihovih tehnokratskih iluzija, gde ih osvežava klima-uređaj svetskog tržišta.
Njihova parola glasi: „Pritisnite ih do konačnog pristanka, dok ne pokleknu i slepo ne prate ‘recept spasa’ koji im namećemo ‘za njihovo dobro’ naravno.“ Mada cinično zvuči, to iskreno kaže Trojkin „nevidljivi Flamanac“ Servas Deroz, ne krijući konačni cilj nacrta o „spasavanju grčke ekonomije“ u intervjuu koji je dao za nedeljno izdanje dnevnih novina „Vima“. „Grci treba da zarađuju manje kako bi teže kupovali uvozne proizvode. Istovremeno, njihov rad treba da bude jeftin kako bi lakše izvozili ono što proizvode“, kaže Deroz. Drugim rečima, da Grčka postane grčka Letonija na jugu, sa jeftinom radnom snagom.
PROTIV DIKTATURE TROJKE: Na tako nešto nijedan Grk nije spreman. Uprkos teškom periodu kroz koji prolaze i oštrim merama štednje koje su im nametnute, 77,2 odsto Grka još uvek želi da ostane u evrozoni. Grci žele evro, ali ne i oštre mere štednje, ne stalno povećanje poreza, ne smanjenje plata, nezaposlenost i pad životnog standarda. Zato masovno burno reaguju, bune se i demonstriraju.
Za vikend 11. i 12. februara, dok su se u grčkoj skupštini izglasavali novi paket mera u vezi s kreditom od 130 milijardi evra i novi memorandum, stotine hiljada demonstranata su preplavili centar Atine. Demonstrirali su protiv „Diktature Trojke“, tražili da prestanu ekonomsko iznuravanje stanovništva, nezaposlenost i beda. Trojka je već u dogovoru sa grčkom vladom donela odluku o smanjenju osnovne plate u privatnom sektoru za oko 22 odsto, tako da su primanja pala na 586 evra, a na 486 evra za omladinu mlađu od 25 godina, međutim, s tim parama u Grčkoj naprosto nije moguće da se dostojanstveno živi.
Dok su u skupštini dve velike partije, Pasok i Nova demokratija (ND), saveznički izglasavale novi paket kreditnih mera sa 199 od ukupno 300 poslaničkih glasova, ispred i oko skupštine je vladao pravi haos. Maskirane ultradesničarske, razne pljačkaške grupe i anarhisti bacali su molotovljeve koktele na policijske stanice, palili i uništavali luksuzne trgovačke radnje u strogom centru Atine. Računa se da je bilo oko 2000 huligana, koji su se pridružili masovnim protestima. Bile su to najveće rušilačke demonstracije od decembra 2008, kada je jedan policajac ubio 15-godišnjeg Aleksandra Grigoropulosa i kad su zbog toga mladi razbijali u centru Atine.
BES NA ZGARIŠTU: Bilans nasilničkih demonstracija bio je impresivan: 170 radnji, od kojih su 43 izgorele do temelja, 40 tona mermera sa pločnika je polomljeno i služilo za obračun sa policijom, 109 policajaca je povređeno, 60 građana je prebačeno u bolnice, a još njih 79 je uhapšeno. Ukupna materijalna šteta je procenjena na otprilike 80 miliona evra. Mnoge radnje koje su izgorele zapaljene su i ranije u sličnim prilikama, pa po svoj prilici neće više ni biti otvorene.
„Po treći put su nam spalili radnju“, priča za dnevne novine „Ta Nea“ Pelagija Stamatopulu, vlasnica jedne lovačke radnje. „Manijački uporno su pokušavali da razbiju prodavnicu“, izjavila je Eliza Skondra, šefica jedne prodavnice sa mobilnim telefonima koja je potpuno opljačkana. „Dok su mi lomili radnju, ja sam bio na mirnim demonstracijama protiv novih mera štednje“, rekao je Kostas Kintopulos, koji je našao razbijen izlog svoje radnje iz koje je pokradeno desetine parova skupih cipela i patika. „Srećom, nisu je zapalili“, dodao je. Mnogi drugi svedoče o demoliranju i pljačkanju prodavnica u kojima je alarm uzaludno zavijao.
Među građevinama koje su gorele bilo je i nekoliko neoklasičnih zgrada od kulturno-istorijske vrednosti, kao što je čuveni bioskop „Atikon“, koji je baš ove godine slavio sto godina postojanja. Slike katastrofalnog uništavanja i haosa prenosili su svi domaći i strani mediji, a da se pritom niko nije bavio ogromnom rekom ljudi, stotinama hiljada građana (neki tvrde da ih je bilo milion) koji su mirno demonstrirali. Među demonstrantima ispred Narodne skupštine nalazio se i legendarni 93-godišnji Mikis Teodorakis zajedno sa Manolisom Glezosom, čovekom koji je 1941. skinuo nacističku zastavu sa Akropolja.
Slike haosa i katastrofe obišle su svet i Grčku. „Ako ostavite Grčku da bankrotira, bićete krivi za veliku humanitarnu katastrofu, koja može da zatruje i ostatak Evrope“, tvrdi novinar Stelios Kuloglu.
TANGO BANKROTA: Grke često plaše da će im se desiti „argentinski scenario“, da će zemlja bankrotirati ako ne uzme nove kredite i ne prihvati dugogodišnju rigoroznu štednju. Strah paralizuje građane. Ironija je, međutim, u tome da je „Trojkin spas“ Grčku doveo do takve mizerije da se već nalazi na ponoru bankrota, u kakav je upala Argentina. Konkretno: grčki BDP od početka krize do kraja 2011. pao je 16 odsto, a kada je Argentina bankrotirala njen BDP je pao oko 20 odsto. Predviđa se da će Grčka nadmašiti taj negativan skor, jer se očekuje da će njen BDP pasti za dodatnih pet odsto.
Drugim rečima, „spasena“ od Trojke, Grčka će imati veći pad BDP-a od Argentine. Sa ovom politikom može da se desi da budemo svedoci pada grčkog BDP-a za čitavih 25 odsto, što je bez presedana, izjavio je jedan bivši visoki zvaničnik Svetske banke za „Njujork tajms“.
Još jedno poređenje: kada je bankrotirala Argentina, stvarni prihod stanovništva umanjio se za 24 odsto; u Grčkoj se do kraja 2011. stvarni prihod građana smanjio za 23 odsto, a pad se i dalje nastavlja.
„Čega imaju da se plaše Grci?“, pita se novinar Kostas Delastik u dnevnom listu „Etnos“: „Plaše se da im se ne desi ono što se desilo Argentincima kad su bankrotirali? Na vrhuncu argentinskog bankrota nezaposlenost je 24 odsto. Nezaposlenost spasene Trojkine Grčke krajem oktobra bila je 21 odsto a do juna 2012. preći će 25 odsto. Evropska unija nam je nametnula smanjenje državne potrošnje, zato se recesija sve vreme sve više produbljuje i guši grčku ekonomiju i njene građane. U Grčkoj je državna potrošnja već smanjena za 34 odsto, što znači da država polako nestaje. Stvarni prihod Grka je smanjen za 23 odsto, dok je kod Iraca smanjen samo devet, a u Portugalu osam odsto“
Da bi se produžilo sa ovim Nacrtom za spasavanje, zajmodavci nameću Grcima uz „tromesečne rate“ i takozvane „periodične izveštaje o progresu“. Stalnim odlaganjem odluka o novoj finansijskoj podršci narod neprestano drže pod pritiskom, a bilo kakvo opuštanje ili pokušaj odustajanja od primene plana smatra se smrtnim grehom, koji će biti kažnjen nekontrolisanim bankrotom.
Stalno se govori o fiskalnoj konsolidaciji i rigoroznim merama štednje, o strogoj privrženosti stabilnosti programa i smanjenju potrošnje u cilju očuvanja grčke ekonomije od nekontrolisanog stečaja. Samo što posle svih mera više neće biti ekonomije, ostaće njene ruševine i armija propalih Grka koji polako trunu u blatu krize.
IZBORI ILI HAOS: Demonstracije i štrajkovi u Grčkoj se nastavljaju, ali privremeno manjeg intenziteta, pošto je grčka privremena vlada prihvatila sve uslove pod kojima joj je Trojka odobrila novu kreditnu pomoć od 130 milijardi evra do 2020. Narod je besan na vladu, a to se vidi i po anketama koje pokazuju veliku promenu na političkoj sceni: Pasok je pao na svega 15 odsto, Nova demokratija na 28 odsto, dok levo orijentisane stranke zajedno okupljaju čitavih 43 odsto glasača. To je upozorenje za konzervativne evropske stranke.
Demohrišćanski nemački ministar ekonomije Volfgang Šojble tražio je da se odredi evropski komesar čiji će posao biti isključivo nadgledanje grčkog poštovanja dogovora i novog ekonomskog programa. Taj predlog digao je Grke na noge i oni govore o „novom vidu nemačke okupacije“. I sam predsednik Grčke Karolos Papuljas, stari borac protiv nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, podigao je glas i zapitao javno: „Ko je taj gospodin Šojble? Grčki narod je ratovao i izborio se za slobodu, i to ne samo svoju nego i čitave Evrope. To ne smemo da zaboravimo.“ Potpredsednik vlade i ministar finansija Evangelos Venizelos izjavio je u Briselu kako će „grčki narod učiniti sve što se od njega traži da zemlja ostane u evrozoni“ i na taj način uzburkao levičarske stranke koje govore o „gubljenju nacionalne nezavisnosti bez presedana i to samo zato da bi svetski bankari i tržišta obezbedili svoje profite“.
Postoji hitna potreba za novim izborima, kako bi nova skupština predstavljala stvarno biračko telo, a novoformirana vlada imala sveži legitimitet naroda. Izbori će u Grčkoj biti održani najverovatnije u aprilu ove godine, pošto sadašnja privremena vlada zaključi pregovore o novom kreditu. Na tim izborima će najverovatnije prva biti konzervativna Nova demokratija, ali pošto neće moći da formira vladu, moraće da sarađuje ili sa ultradesnicom ili sa umereno levim socijalističkim Pasokom. U skladu sa grčkim biračkim sistemom, partija sa najviše glasova dobija bonus od 40 poslanika. Tako može da dođe do paradoksalne situacije, da razjedinjena leva opozicija ima 45 odsto glasova, a na vlasti da bude desni centar sa svega 39 odsto glasova. Takva vlada bila bi suočena sa negodovanjem većine birača i teško bi se održala na vlasti tj. teško bi mogla da sprovede nove i još bolnije ekonomske mere. Zato se i Berlin i Brisel zalažu da opstane tehnička, tehnokratska vlada. Neprihvatljivo je da se zemlji koja je rodila demokratiju nameću antidemokratski uslovi.
SVI SMO MI GRCI: Bes koji se ispoljio po grčkim gradovima protiv mera štednje uticao je na mnoge koji se zlopate zarad dobrobiti svetskih banaka i bogataša. „Grčka nas uči kako da se borimo protiv jednog propalog sistema. Svi smo mi Grci“, piše sociolog Džon Holovej u „Gardijanu“. Svoj protest zbog nametnutih mera štednje neke grčke grupe koordinišu sa pokretom „Okupiraj Volstrit“. „Napad koji je najjači u Grčkoj zapravo se dešava u celom svetu“, piše Holovej. „Svuda logika novca i profita podređuje ljudski život…“
Prošle subote u gradovima Francuske, Nemačke, Engleske, Holandije i širom Evrope demonstranti su uzvikivali „Svi smo mi Grci“ i „Solidarnost Grčkom narodu“. Hiljade demonstranata su uzvikivali parole igrajući sirtaki podno Ajfelove kule ili slušajući muziku Mikisa Teodorakisa u Berlinu. Dan je prozvan „Dan solidarnosti sa Grcima“ i zajednička parola im je svima bila: „Kada se napada jedan narod, napadaju se svi narodi!“
Dva italijanska gradonačelnika Đovani Moskatjelo iz Baronisija i Marko Galdi iz Kave de Tireni, dali su simbolično po jednu svoju platu grčkom narodu i poslali pisma upućena 8000 gradonačelnika Italije, moleći ih da učine isto, jer „ne postoji potpuna svest o tome šta znači eventualni bankrot Grčke. To je velika opasnost i ako se desi, cela Italija i Evropa će platiti najvišu moguću cenu.“
Mnogi Grci su bili veoma dirnuti ovim simboličnim gestom. Jeste tih 2000 evra italijanskih gradonačelnika kap u moru od 360 milijardi evra grčkog duga, ali pismo koje su poslali u Brisel je dotaklo milione građana Evrope: „U Evropi postoji jedan narod koji kaže da nema braću i u ovom istorijskom trenutku je u pravu. Niko na svetu se ne ponaša bratski prema grčkom narodu, iako nam je Grčka dala filozofiju i nauku, poeziju i književnost, teatar i muziku… Grčka nam je dala kulturu, a Italija i Evropa nisu njena braća, nego njena deca. Oni koji su vladali Grčkom poslednjih godina sigurno su ozbiljno i mnogo grešili, ali ne budimo mi isto tako neodgovorni, nego hajde da se borimo za kolevku naše civilizacije!“
U Grčkoj se može čuti da Grci traže „kredit koji će moći da vraćaju, a ne milostinju, poniženje i javno sramoćenje…“, te da će Brisel, Berlin i Pariz biti odgovorni za postavljanje „atomske bombe“ u same temelje ujedinjene Evrope, ako ne prihvate ovu jasnu poruku.
Autori su osnivači i urednici grčkog časopisa „Zenit“
