Nepodnošljiva lakoća tehnokratije

Za „Vreme“ iz Soluna

Svakog 25. marta Grci slave svoj najveći državni praznik, kojim označavaju početak ustanka protiv Otomanskog carstva 1821. godine i konačno oslobođenje od Turaka. Širom zemlje održavaju se velike vojne i školske parade, koje mnoge neodoljivo podsećaju na neke prošle režime, koji nisu imali mnogo veze sa parlamentarnom demokratijom. Uprkos tome, paradama redovno prisustvuje mnogo ljudi. Ove godine nije bilo tako. Kolektivna depresija zbog dugogodišnje krize, bes Grka zbog političke situacije i mera štednje koje su dovele narod do ruba propasti, pretvorili su paradu u povod za nove demonstracije i pobunu protiv režima.

Privremena „vlada saradnje“, na čijem čelu se nalazi premijer Lukas Papadimos, preventivno je preduzela drakonske mere. U Atini je policija pod punom bojnom opremom od demonstranata štitila platformu na kojoj se nalazio državni vrh. Zahvaljujući masovnom angažovanju bezbednosnih snaga i oštrim bezbednosnim merama, parada u glavnom gradu prošla je bez većih izgreda, ali i bez veće publike.

Međutim, u nekim manjim gradovima u unutrašnjosti demonstranti su uspeli da prekinu paradu. U Iraklionu na Kritu su uglavnom „paradirali“ demonstranti, pošto je učenička i vojna parada u poslednjem trenutku otkazana, a zvaničnici se razbežali. Došlo je do borbe prsa u prsa sa policijom. Incidenata je bilo i u Veriji, Seresu, Patri… U svim tim gradovima bilo je na desetine uhapšenih, a parade su održane u atmosferi napetosti i u strahu od ekscesa. Vlast je sve to okarakterisala kao pokušaj „manjine“ da ocrni nacionalni praznik: „Danas je grčki narod proslavio nacionalni praznik 25. mart uprkos tome što su neke manjinske grupe pokušale da promene karakter slavlja“, rekao je predstavnik vlade Pantelis Kapsis. Istina je, međutim, da je većina Grka ogorčena zbog situacije u zemlji. Postavlja se pitanje kako će se tolika koncentracija besa odraziti na prevremenim izborima, koji će se održati za mesec dana.

SCENARIO BEZVLAŠĆA: Ovako problematična Grčka je ušla u predizbornu kampanju, koja je zapravo započela odmah posle završetka pregovora sa privatnim poveriocima (tzv. PSI, Private Sector Initiative), koji su rezultirali „dobrovoljnim šišanjem“ grčkog duga za 105 milijardi evra. To je najveći oprost duga u istoriji ekonomije.

Izbori će najverovatnije biti održani 6. maja. U trci za formiranje buduće vlade nalaze se dve stranke, od kojih je sastavljena današnja Papadimosova privremena vlada: partija desnog centra Nova demokratija i levog centra PASOK, koje su podržale Memorandum o uvođenju rigidnih mera štednje, zarad otpisivanja dela grčkog duga i novih kredita Evropske unije.

Iako Nova demokratija na čelu sa Adonisom Samarasom raste, račune bi moglo da joj pomrsi formiranje nove desne partije pod imenom Nezavisni Grci, čiji je osnivač bivši ministar ND Panos Kamenos. PASOK se, pak, nada da će sa novim predsedavajućim Evangelosom Venizelosom osvojiti najviše glasova. Prvo mesto na izborima donosi bonus od 50 odsto ministara, te bi partija sa najvećim brojem glasova mogla da formira vladu saradnje sa strankom koju izabere.

Poslednje ankete pokazuju da nijedna od stranaka koje su podržale Memorandum, ND ili PASOK, neće moći samostalno da formira vladu. U parlament bi moglo da uđe čak osam partija. Najnovije ankete pokazuju, takođe, da šest od deset Grka preferira vladu saradnje i da dilema koja provejava kampanjom „vlada ili haos“ neće proći. Jedan od najverovatnijih postizbornih scenarija je da će ND i PASOK, koji uostalom podržavaju i garantuju ispunjenje dogovora sa Trojkom, ući u „veliku koaliciju“. Primetan je i veliki porast levih stranaka, koje zajedno prelaze 30 odsto glasova. Cenzus će verovatno preći i partija Zelenih, ali bi po prvi put u grčki parlament mogla da uđe i jedna neonacistička partija – „Zlatna zora“.

OPERACIJA „METLA„: Mogući ulazak „Zlatne zore“ u parlament uznemirio je dve vodeće partije. Zato su se u izbornoj kampanji fokusirali i na jedan od najvećih problema u Grčkoj – problem imigranata, koji sa sobom povlači i povećanu stopu kriminala. Sa dugogodišnjom ekonomskom krizom skoro svakodnevni su postali pljačke i ubistva za šaku evra. Centar Atine se pretvorio u „vašar ljudske bede“ sa hiljadama beznadežnih ilegalnih imigranata iz Afrike i Azije koji se, da bi preživeli, uključuju u organizovani šverc, razbojništva, prostituciju i trgovinu drogom. „Radi se o grotlu narkotika, zločina i prostitucije“, priznaje situaciju i sam gradonačelnik Atine Jorgos Kaminis. Meštani su uplašeni i osećaju se nesigurno. Takvu klimu zloupotrebljavaju ultradesne i neonacističke grupe koje svakodnevno „patroliraju“ ulicama, tuku i proganjaju tamnopute imigrante.

Za mnoge Grke ove grupe neonacista obrijanih glava predstavljaju neku vrstu sigurnosti, jer zbog njih preplašeni stranci ne izlaze na ulice. Zato „Zlatna zora“ ima podršku građana iz centra Atine. Ne bi li zaustavio porast neonacista u Grčkoj, lider konzervativne Nove demokratije Adonis Samaras promoviše u predizbornoj kampanji antiemigrantski program „a la Sarkozi“. On izjavljuje kako će da „očisti“ grčke gradove od ilegalnih imigranata, te da će promeniti zakon o grčkom državljanstvu, tako da Grčka prestane da bude „magnet koji privlači imigrante“.

Na istoj talasnoj dužini nalazi se i ministar za zaštitu građana Mihalis Hrisohoidis, koji pripada PASOK-u, a koji je dao naredbu miliciji za sprovođenje operacije „Metla“ protiv ilegalnih imigranata u centru Atine. Oni ilegalni stranci koji budu uhapšeni biće prevezeni u „logore“, koji će se formirati u napuštenim vojnim kasarnama u severnoj Grčkoj, a odatle će novcem EU biti deportovani u matične zemlje. „Ako uhapsimo prvih 2000 ilegalnih emigranata, ostali će se uplašiti i sami će pobeći“, izjavio je odlučno grčki ministar. Svake godine u Grčku ilegalno uđe oko 130.000 emigranata. Od 1,5 miliona imigranata koji danas borave u Grčkoj barem polovina njih su „ilegalci“ i mogli bi da budu proterani. Istovremeno, ostale zemlje iz Šengenske zone optužuju Grčku da ne čuva dovoljno dobro svoje granice, te traže od Grčke da izađe iz Šengenskog sporazuma. To izaziva negodovanje Grka, koji smatraju da je Grčka preuzela na sebe obavezu da sa svojim skromnim snagama i nepreglednim kopnenim i morskim granicama zaštiti celu Evropu od emigranata, kojima je uostalom cilj da se dokopaju Pariza ili Berlina, a ne Atine.

EVROPA ILI HAOS: Sledeća velika dilema tiče se naravno finansija: „Memorandum ili bankrot“, „Evropa ili haos“? ND i PASOK su potpisali da će Grčka sprovesti dogovore sa zajmodavcima, kako bi se konsolidovala i vratila na put razvoja i samim tim bi njen dug postao održiv. Njihov antipod su i levičarske i ultradesne partije, koje su prepoznatljive po „antimemorandumskoj“ i antievropskoj retorici. Paradoksalno u čitavoj situaciji jeste da 78 odsto Grka podržava ostanak zemlje u evrozoni, ali nisu raspoloženi da podnesu žrtve i mere štednje kako bi sebi to članstvo i obezbedili. Ovaj nagli porast levice u Grčkoj, ali i ultradesnih partija, koji se vezuje za sve težu socijalnu situaciju, izaziva podozrenje u EU, koja se suočava sa sve većim socijalnim tenzijama.

Evropske tehnokrate i političari se brinu da bi rezultati grčkih izbora i mogućeg „bezvlašća“ mogli da „dignu u vazduh“ program reformi i sve nove dogovore koje je grčka država napravila sa svojim poveriocima. Zbog toga bi mnogi Evropljani želeli da do prevremenih izbora i ne dođe, kao na primer italijanski premijer Mario Monti, koji se izjasnio protiv prevremenih izbora u Grčkoj i za ostanak tehnokratske vlade. I holandski ministar za ekonomiju Jan Kes de Jager je nedavno izjavio da ga brine „politička neizvesnost zbog predstojećih izbora u Grčkoj“. Nemački ministar za ekonomiju Volfgang Šojble – koji je pre par nedelja izazvao burne reakcije u Grčkoj podržavši ideju da se odredi evropski komesar koji će nadgledati raspodelu grčkog budžeta – izjavio je kategorički kako „dogovor mora da važi i da bude na snazi nevezano za rezultat izbora koji će se uskoro održati u Grčkoj“.

Pritisak na Grčku ne jenjava. Međunarodni monetarni fond je saopštio da bi sledeća rata kredita za Grčku mogla da bude odložena, ako u međuvremenu planirane reforme ne budu bile sprovedene. Drugim rečima, kakva god vlada da bude formirana posle izbora, moraće da sledi istu politiku. Alternativa je već poznati horor-scenario: bankrot, izlazak iz evrozone, što bi moglo da sruši čitavu konstrukciju EU.

Sve to izluđuje Grke, koji smatraju da je svaka intervencija u njihov demokratski sistem neustavna i neprihvatljiva, da je potreba za pomoći i kreditima od Grčke napravila „zamorče evrozone“, zemlju „ograničenog suvereniteta“. Rezultat predstojećih izbora mogao bi neprijatno da iznenadi Brisel.