Zdravstvo – Adžibadem, Istanbul

Bolnica sa pet zvezdica

Operisani pacijenti bi do kraja nedelje trebalo da se vrate u Srbiju. Sa sobom će poneti zdravo srce, lepu uspomenu, termo-čarape i posebne prsluke, kao i brošuru na srpskom jeziku u kojoj su detaljno opisani zdravstveni problemi koje su imali, zahvati kojima su podvrgnuti, terapije koje ih očekuju, saveti kakav život smeju da vode, kojim poslovima i hobijima smeju da se bave, pa čak i – kad smeju da počnu ponovo da vode ljubav i koliko često to smeju da čine

Bogoljub Karić samim sobom

Vlast i prase u furuni

Povodom vesti da je Bogoljub Karić dobio politički azil u Rusiji "Vreme" objavljuje neke od karakterističnih izjava biznismena i političara koga vlast tereti da je državu prevario za nekih 40 miliona evra

Lisica i ždral

Bukvar uvreda

Stanovništvu od iskona nevičnom peru zar ne treba pomoći da čuvstva prema Otadžbini i Teofilu Pančiću što lakše, što tačnije i što slikovitije iskaže

Stanovi

Registar koji je tamo negde

Srpsko-evropska posla

Muzeji kojih nema

Istina je da Srbija nema takvo umetničko nasleđe kakvo imaju neke evropske zemlje. Međutim, veći problem je šta se dešava sa onim što bi mogla da ponudi

Istraživanje – Dečji TV program

Nema zemlje za malce

U eri satelitske i kablovske televizije, kada čak i u zemlji Srbiji nemali broj domaćinstava na raspolaganju ima čitav spektar domaćih i inostranih kanala, ima manje dečjih emisija nego osamdesetih godina, kada niko na daljinskom upravljaču (ako ga je imao) nije morao da pritiska cifre dalje od 3. Ko se promenio: mediji, autori, ili ipak – decaU eri satelitske i kablovske televizije, kada čak i u zemlji Srbiji nemali broj domaćinstava na raspolaganju ima čitav spektar domaćih i inostranih kanala, ima manje dečjih emisija nego osamdesetih godina, kada niko na daljinskom upravljaču (ako ga je imao) nije morao da pritiska cifre dalje od 3. Ko se promenio: mediji, autori, ili ipak – deca

Slučajevi

Francuska veza

Kako su se reporter "Vremena" i bivši plaćenik koji je ratovao za Oslobodilačku vojsku Kosova upoznali u Južnoafričkoj Republici za vreme Svetskog kupa, o čemu su razgovarali, čega se plaćenik seća posle deset godina i šta danas misli o svemu

Tema broja

Teofil Pančić – Zašto sam pretučen metalnom štanglom

Dan kasnije, sedim na obali i zurim u more. Kolega mi, zavitlavajući me, javlja da tamo, u Srbiji, ispadam "iz pegle i iz rerne", eno me u TV dnevnicima i još kojekude; sutradan osvanjujem na vrhu naslovne strane "Politike", "Danasa" i drugih dnevnih novina. Predsednik države zanima se za moje rane, i svi živi koje znam i koje ne znam. Petnaest minuta slave? Hvala lepo, ako mi neko zavidi, neka ih slobodno preuzme. Heroizam? Nisam zainteresovan za taj žanr. O sebi nikada nisam razmišljao kao o nekakvom heroju ili bilo čemu sličnome. Ja sam samo čovek kojem glava ne služi tek za nošenje kape, a srce mu ne služi tek za merenje pulsa, that’s all. U nekim vremenima i u nekim društvima, to je izgleda veliki greh

In memoriam

Rade Pribićević

(1966–2010)

Međunarodni sud pravde o Kosovu

Između Prokletija, Haga i Ist Rivera

Beograd se sabira posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije protivna međunarodnom pravu

Organizovani kriminal – Sporazumi o izručivanju

Region uzvraća udarac

Dok najnovije inicijative regionalnih vlada mogu da znače da će kriminalcima koji stoluju na Balkanu ubuduće posao biti znatno otežan, izostanak komunikacije sa nekim drugim državama onemogućava suđenje onima koji su optuženi za teška krivična dela

Ponovo na turneji – Leonard Koen u Zagrebu

Ledolomac starosti

Sa svojih 76, L. Koen je živa suprotnost new age muzike/trenda; jer, mora postojati i old age muzika, a on kao ledolomac pouzdano napreduje, presvlačeći pesme i osećanja kao najkreativnija zmija na svetu. I sejući nam nadu da uz sav pesimizam i cinizam ovog sveta imamo razloga da se borimo

Kornišoni

Intervju – Isidora Orlović, sekretarka Globalnog dogovora UN-a u Srbiji

Zajedno možemo više

"Koncept društveno odgovornog poslovanja je već toliko rasprostranjen u Srbiji da ne možemo da nazadujemo već samo da napredujemo. Nagrada koju je naša lokalna mreža dobila je potvrda posvećenosti članica"

Karađorđevići i Petrovići

Virtuelne dinastije i njihovi odnosi

Interes Srbije i Crne Gore za kraljevske porodice sasvim je u skladu sa svetskim trendovima: pripadnici različitih familija "plave krvi" nikada nisu bili nezanimljivi građanima, posebno ukoliko su u pitanju "primerci" živopisni poput Aleksandra Karađorđevića i Nikole Petrovića. Žalosno je, međutim, to što kraljevski prljav veš na drugim mestima podrazumeva vanbračne afere, problematičnu decu ili razuzdane princeze, a kod nas – opet i opet, iznova – nepravde stare skoro sto godina

Fragmenti iz jugoslovenske prošlosti

Jugosloven Tuđman, Radakrišnan, kurvoazije i Slobodan Penezić Krcun

Krcun je pričao i ponešto što nije bilo za objavljivanje, na primer, kako je uspeo da uhapsi Dražu Mihailovića. Rekao je da je u mladosti veoma poštovao četnike iz Prvog svetskog rata, da mu je bilo teško da shvati da je sada u odnosu na ljude, koji su sebe tako nazivali, na suprotnoj, neprijateljskoj strani. O Draži je rekao da je njegova tragedija bila, što je bio generalštabovac, a ne trupni oficir, što je hteo da diplomatiše, umesto da se bori. "On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, koji je zapravo bio odan kralju, nama u naručje", govorio je Krcun na moje veliko iznenađenje

Bošnjačko nacionalno veće

Klin i ploča

Krivicu za problem oko konstituisanja Bošnjačkog nacionalnog veća snose jedan čovek koji ne može da odluči da li je verski ili politički lider i jedno ministarstvo koje pravila konstituisanja menja u hodu i nije u stanju da ostane pri sopstvenim odlukama

Rodonačelnici tabloidne štampe II – Krsto Cicvarić (1875–1944)

Nekrunisani kralj »žute« štampe

Idejnim lutanjima, koje ide do flerta sa fašizmom, ličnim uvredama i izborom tema, Cicvarić je na svoje ime navukao poluvekovni gnev novinara, jer i danas ga neretko uzimaju kao primer najnemoralnijeg predstavnika javne reči, jer u našoj žurnalistici postoji termin "cicvarićevsko novinarstvo", čime se označava novinar bez skrupula i profesionalnih obzira

Intervju – Zafir Hadžimanov, kantautor, glumac i pesnik

Од љубов не се бега

"U ovim mojim godinama dostigao sam nivo da mi niko ne treba na sceni osim jednog dobrog gitariste ili pijaniste koji će da me prati, a da ja sobom, svojim glasom, manirom, posvećenjem, dočaram sve filharmonije sveta, sve violine sveta, sve gajde sveta, a da se sve to čuje u tom jednom jedinom usamljenom glasu"

Dosije Šarić

Kratka istorija jedne privatizacije

Posao sa Štampom se s pravom može nazvati jednim od prvih velikih Šarićevih legalnih poslovnih poduhvata. U samoj Štampi se Šarić neće zadržati dugo i već za godinu dana će svoj distributivni lanac prodati nemačkoj medijskoj grupaciji VAC, koja je malo pre toga izašla iz vlasništva konkurentske distributivne mreže Future plus. Piter Lange, član uprave VAC-a, kaže da je za ime Darka Šarića saznao tek na samom finalu procesa preuzimanja kompanije. "Šarić tada nije bio poznat kao kontroverzna osoba, pa nismo imali potrebe da sumnjamo i da postavljamo pitanja. Mi nismo imali nikakvog kontakta sa njim, nikakvih telefonskih poziva, sastanka, ničega..."

Kulturna politika

Lektorati srpskog jezika izumiru

Ministarstvo prosvet i Ministarstvo spoljnih poslova ne mogu da se usaglase oko nadležnosti nad lektoratima, a srpski je prestao da se izučava (ili je pred gašenjem) u Australiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama...

Pozorište u »Vuku«

O samofinansiranju

U »Vuku Karadžiću« radi najmlađe beogradsko pozorište. Finansira se sámo, od svojih programa

Istraživanje – Srpska industrija

Proizvodnja ničega ili skoro tako

Proizvodnja još nije dostigla ni polovinu one iz 1989. Srbija proizvodi malo finalnih i proizvoda viših tehnologija, uvoz industrijskih proizvoda je dva i po puta veći od njihovog izvoza. Privreda i industrija, onoliko koliko još uopšte postoje, preživele su raspad Jugoslavije, ratna razaranja i NATO bombardovanje, političke manipulacije starog i novog režima, privatizaciju kakva god ona bila i, kažu, čak i tekuću ekonomsku krizu koja je celom svetu uterala strah u kosti. Ukratko, srpskoj industriji nema se na čemu zavideti

Izložba

Ko je tebi Reihl Kir?

U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju u petak 23. jula biće otvorena izložba pod naslovom Ko je tebi Reihl Kir?. Izložba je posvećena tragičnoj sudbini nekadašnjeg načelnika policijske uprave u Osijeku Josipa Reihl-Kira, ubijenog 1. jula 1991, na samom početku sukoba u Hrvatskoj. Izložba je urađena u saradnji sa Centrom za mirovne studije iz Zagreba, Biroom za ljudska prava iz Tuzle i Mirovnim institutom iz Ljubljane a sve pod pokroviteljstvom Evropske komisije

SOS linija za patološke kockare

Pomoć i razumevanje

SOS linija u "Beokom servisu" otvorena je svakog radnog dana od sedam do 22 časa, ali se i posle toga svaki poziv snima i na njega se već sutradan reaguje

Međunarodni sud pravde

Trenutak istine

Trideset šest država, svih pet stalnih članica SB UN-a, stotine eksperata, savetnika i diplomata učestvovalo je u procesu pred Međunarodnim sudom pravde, što pokazuje da je teza o Kosovu kao "jedinstvenom slučaju" – puka koještarija

Nuspojave

Bluz za crne limuzine

Uz sva objektivna i subjektivna ograničenja, Josipović i Tadić ovakvi kakvi su jesu idealna metafora novog početka Srbije i Hrvatske