Pomoć i razumevanje

Ovo su samo neke od ispovesti patoloških kockara i njihovih porodica do kojih je „Vreme“ uspelo da dođe ili se mogu naći na specijalizovanim internet-forumima. Patološko kockanje je ozbiljan problem u celom svetu. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, dva do tri odsto populacije ima potencijal za razvoj ovog poremećaja ponašanja. Iako u Srbiji nema preciznih podataka o broju patoloških kockara, pretpostavlja se da po tom pitanju ne odudaramo od ostatka sveta.

Kao za većinu bolesti zavisnosti, i u ovom slučaju važi parola „bolje sprečiti nego lečiti“, pa je najefikasniji lek prevencija. U tom smislu, ključne su mere zabrane ulaska maloletnicima u kladionice i kockarnice, kao i uklanjanje kladionica iz neposredne blizine škola, na čemu gradska vlast uveliko radi. Međutim, šta raditi onda kada je za prevenciju kasno i kada je problem već uzeo maha?

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i Kristos Cemperas, predsednik Upravnog odbora „Grand kazina“, potpisali su 20. aprila u „Beokom servisu“ Protokol o odgovornom kockanju. Osobe koje imaju problem s kockanjem, kao i članovi njihovih porodica, mogu da pozovu besplatan telefonski broj 0800-110-011 (sa mobilnog telefona: 3090-007) i u razgovoru sa lekarima i obučenim osobljem pokušaju da prevaziđu zavisnost od igara na sreću. SOS liniju finansira „Grand kazino“, a Grad obezbeđuje osoblje i neophodnu infrastrukturu. „Zajednički ćemo pokušati da pomognemo ljudima kojima je kockanje postalo opasna navika koja uništava ne samo njih već i njihove porodice“, rekao je prilikom potpisivanja protokola gradonačelnik Dragan Đilas. Za menadžera projekta imenovan je psiholog Žarko Trebješanin, koji je tom prilikom rekao da kockanje i zavisnost od njega uzimaju sve više maha u našem društvu.

SOS linija u „Beokom servisu“ otvorena je svakog radnog dana od sedam do 22 časa, ali se i posle toga svaki poziv snima i na njega se već sutradan reaguje. Lekari koji dežuraju kraj telefona daju savete svim zainteresovanima, upućuju ih u nadležne medicinske institucije ili u kliniku „Agape medika“, gde će, zahvaljujući donaciji „Grand kazina“, prvi razgovor sa zavisnikom biti besplatan. Kostas Cemperas kaže u razgovoru za „Vreme“ da je ovakav projekat rezultat politike kompanije i da sličan projekat postoji i u matičnoj zemlji – Grčkoj. Prema njegovim rečima, Grad je bio veoma zainteresovan za saradnju, pa je čitava zamisao vrlo brzo i lako realizovana. „SOS linija spada u domen društveno odgovornog poslovanja, pa nije čudo da se „Grand kazino“ odlučio za tako nešto. Velika je zabluda da kockarnice imaju koristi od ljudi sa problemom patološkog kockanja. Nama je u interesu da ljudi dolaze zbog zabave. Kao što u barovima alkoholičari nisu dragi gosti, iako ostavljaju mnogo novca, tako i u kazinima patološki kockari prave probleme, kvare atmosferu i uništavaju zabavu drugim gostima“, kaže Cemperas.

Nakon isteka tri meseca probnog perioda, ugovor između Grada i „Grand kazina“ je 6. jula produžen do kraja godine, a prema rečima Kristosa Cemperasa, nema razloga de se projekat ne nastavi i naredne godine.

Obuku zaposlenih na SOS liniji za patološke kockare radila je doktorka Vera Trbić, koja danas sa ostalim lekarima dežura pokraj SOS telefona i daje savete onima koji se jave. „Na SOS liniji rade profesionalci koji imaju iskustva sa ovakvim stvarima“, kaže doktorka Trbić za „Vreme“. „Važno je da ovakav posao rade ljudi sa iskustvom, jer oni treba da vode takozvani savetodavni intervju, koji predstavlja posebnu tehniku i pristup problemu. Kada se neko javi na SOS telefon i iznese problem, to može da bude sam ovisnik, a može da bude i neko iz njegovog okruženja, član porodice.“ Prema rečima doktorke Trbić, članovi porodica se javljaju češće nego ovisnici, a u najvećem broju su to roditelji, sestre i devojke ili supruge. Savetodavni intervju može da bude potpuno anoniman, ali, ako se osoba odluči za dalju pomoć, on ne mora i da ostane anoniman. Svi razgovori se snimaju, telefon ima identifikaciju poziva, ali su snimci i drugi podaci zaštićeni i pristup njima imaju samo direktor SOS centra i Vera Trbić. Ona kaže da je tajnost stopostotno zagarantovana, ali da snimci moraju da postoje: „Ako dođe do krizne situacije, mi imamo belešku, koju i druga stručna i ovlašćena lica mogu da vide, kako bi se uverili da mi nismo svojim lošim ili neadekvatnim činjenjem tome doprineli.“

Nakon obavljenog intervjua, stručnjaci SOS linije predlažu savetovanje, ili odlazak u neki od centara za lečenje zavisnosti. Prvi korak je odlazak kod lekara opšte prakse po uput, a zatim na dalje lečenje. Prema rečima Vere Trbić, na SOS telefon za pomoć patološkim kockarima do sada se javilo oko 60 ljudi. Iako je SOS linija projekat Grada Beograda, ona je dostupna korisnicima iz cele Srbije, međutim, velika većina onih koji traže pomoć javlja se iz Beograda. Sagovornici „Vremena“ se slažu da tajnost podataka ne znači da u Beogradu ima više ljudi sa problemom, već da je izvan Beograda još uvek nedovoljno poznato da ovakva linija postoji.