Krivicu za problem oko konstituisanja Bošnjačkog nacionalnog veća snose jedan čovek koji ne može da odluči da li je verski ili politički lider i jedno ministarstvo koje pravila konstituisanja menja u hodu i nije u stanju da ostane pri sopstvenim odlukama
Gotovo dva meseca od održavanja neposrednih izbora za nacionalna veća nacionalnih manjina, većina ovih tela je formirana i priznata od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Zapelo je kod formiranja Bošnjačkog nacionalnog veća i, po svemu sudeći, nema izgleda da bi uskoro moglo doći do rešenja. Umesto dijaloga, tu je zapaljiva retorika, međusobne optužbe učesnika u sukobu, odnosno muftije Muamera Zukorlića sa jedne i ministarstva sa druge strane.
foto: tanjug…i ministar Svetozar Čiplić
Rok za konstituisanje nacionalnih veća istekao je 9. jula, a do tada je konstituisano njih sedamnaest. Izuzetak su bili makedonsko i bošnjačko veće. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava omogućilo je makedonskoj nacionalnoj manjini održavanje treće elektorske skupštine, pošto to telo, usled nedostatka kvoruma, ni u drugom pokušaju nije izabrano. S druge strane, istog dana je iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava saopšteno da će za Nacionalni savet bošnjačke manjine raspisati nove izbore, pošto to telo nije formirano u zakonskom roku. Pomoćnik ministra Petar Antić izjavio je da resorno ministarstvo ne priznaje Savet koji je formirao muftija Muamer Zukorlić sa 17 osvojenih mandata „Bošnjačke kulturne zajednice“ (BKZ) uz pomoć dva većnika sa liste Bošnjačkog preporoda, i dodao da je reč o nelegalnoj radnji jer njihovi mandati nisu verifikovani. Nosilac liste BKZ-a Muamer Zukorlić ustvrdio je, međutim, da je savet konstituisan regularno, od 17 mandata sa te liste i dva sa liste Bošnjačkog preporoda, zatraživši hitnu ostavku ministra Čiplića jer je uoči konstitutivne sednice bez osnova izmenio poslovnik uslovivši dvotrećinsko prisustvo većnika na sednici.
Tri dana kasnije, Ministarstvo se predomislilo i donelo odluku da rok za formiranje Bošnjačkog nacionalnog veća produži na neodređeno vreme. Iako to nije eksplicitno rečeno, ovom odlukom je Ministarstvo praktično odustalo od novih izbora i formiranja privremenog organa upravljanja. Sve ovo stvara utisak da u Ministarstvu vlada konfuzija po pitanju Bošnjačkog nacionalnog veća. Druga strana, predvođena Zukorlićem, nije ništa raspoloženija da se pomeri sa mrtve tačke. Naprotiv, oštrim i na momente zlokobnim izjavama samo još više podgreva sukob.
Nosilac Bošnjačke liste Esad Džudžević rekao je da bi bilo bolje da ta lista i Bošnjački preporod postignu dogovor o formiranju nacionalnog saveta umesto da se raspisuju novi izbori. Time je pokrenuo spekulacije o mogućnosti udruživanja ove dve liste. To bi, međutim, u praksi značilo udruživanje Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina, što je, iako su njih dvojica ministri u istoj vladi, zbog starih ratova na lokalu, malo verovatna i teško zamisliva opcija.
Na sednici Bošnjačkog nacionalnog sabora, održanoj u sredu u Novom Pazaru, usvojena je deklaracija u kojoj se kaže da su Bošnjaci konstitutivni narod u Srbiji (videti okvir). Zatim je Zukorlić održao zapaljiv govor u kome je predsednika Borisa Tadića optužio da se „igra Sandžakom“: „Ali nije moguće igrati se Sandžakom, a da se ne poigrava Srbijom. Država je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati vatrom. Ili će nam svima biti lepo, ili će biti vatre do vrha. Samo naša kuća goreti neće“, zapretio je Zukorlić.
I inače pompeznom Zukorliću ovo nije prvi put da svojim neodmerenim izjavama uznemirava javnost, ostavljajući prostora za tumačenja da li nastupa kao verski ili politički lider. Ovog puta, tu dilemu isterao je na čistac beogradski muftija Muhamed Jusufspahić: „Neka država zabrani verskim vođama bilo kakav politički angažman i – gotova stvar.“ Slično je reagovao i poslanik Ugljaninove Bošnjačke liste Esad Džudžević: „Pitao sam Zukorlića da se opredeli da li je on verski poglavar ili političar i još nisam dobio odgovor. Isto tako pitam, šta je organ koji on predstavlja? Bošnjaci Sandžaka su nacionalna zajednica, a ne verska grupa. Sve drugo je zloupotreba njihovih emocija.“
Reakcija ministra Čiplića bila je kratka i jasna: Srbija je građanska država, nema konstitutivnih naroda, pa je ideja o autonomiji Sandžaka i posebnoj poziciji bilo koje nacionalne manjine protivna ustavnom poretku Srbije. Što se tiče Zukorlićevih metaforičnih pretnji vatrom, jedinstven stav Vlade Srbije bio je da je reč o pretnji kojom treba da se bavi policija, a ne Vlada. Kako je preneo Tanjug, Čiplić je rekao da su kritike koje je Zukorlić uputio njegovom ministarstvu uobičajene, a krajnja svrha i namera te priče, a pomalo, kako je rekao, i predstave, jeste borba verskog lidera za ličnu političku poziciju i promociju.
Iako je Čiplić u pravu kada kaže da su Zukorlićeve kritike uobičajene, to ne znači da su one sasvim netačne. Naime, pravilo igre koje kaže da je za konstituisanje nacionalnih veća potrebna dvotrećinska većina jeste uvedeno neposredno pred zakazanu konstitutivnu sednicu Bošnjačkog nacionalnog veća. U slučaju konstituisanja svih drugih nacionalnih veća igrom slučaja bilo je dvotrećinske većine. Međutim, odredba po kojoj je ova obavezna formalno nije postojala, što ostavlja prostora za tumačenje da je Ministarstvo upotrebilo srećnu okolnost da spreči formiranje Bošnjačkog nacionalnog veća. Činjenica je i da je Zukorlić počeo sa plasiranjem u najmanju ruku čudnih poruka odmah nakon pobede na izborima za nacionalno veće, mnogo pre nego što je do problema došlo, jer je odmah po objavljivanju rezultata izbora poručio da Sandžak „nikada više neće biti porobljen“.
Zato, krivicu za trenutno stanje snose i jedni i drugi: Zukorlić, koji ne može da odluči da li je verski ili politički lider i koji pokušava da na javnu scenu vrati zastrašujuću retoriku devedesetih, zaboravljajući da na tu udicu više niko ne želi da se upeca, ali i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava koje pravila konstituisanja menja u hodu, a onda još trapavijim potezima pokušava da ispravi posledice sopstvene nespretnosti.
Polemika u Ministarstvu
Na tribini koju je 16. jula, povodom situacije sa Bošnjačkim nacionalnim većem organizovao Helsinški odbor za ljudska prava, došlo je do polemike između pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava Petra Antića i državnog sekretara u tom ministarstvu Marka Karadžića. Prvi se za reč javio Antić, koji je negirao da se Ministarstvo ponašalo arbitrarno prilikom odluke da je za konstituisanje veća potrebno prisustvo dve trećine članova. On je, zatim, detaljno obrazlagao na koje se pravne osnove pozivalo Ministarstvo prilikom odluke da se u statut unese odredba o dvotrećinskoj većini potrebnoj za konstitutivnu sednicu bošnjačke manjine. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, koji je, kao i Antić, bio u publici, rekao je da, iako dolazi iz istog ministarstva, nije u tom učestvovao i ne može da razume objašnjenje. On je ocenio da nije dobro da se pravila menjaju usred igre: „Ja, koji sam u tome, vas ne razumem, a kako očekujete da vas narod razume? Kako očekujete da Bošnjaci razumeju nešto što smo promenili a nismo im objasnili zašto smo promenili“, rekao je Karadžić, nakon čega je napustio konferenciju za novinare.
Deklaracija
Na sednici Bošnjačkog nacionalnog sabora u organizaciji nepriznatog Bošnjačkog nacionalnog veća u Novom Pazaru 14. jula usvojena je deklaracija sa sledećim odredbama:
„Bošnjaci su konstitutivni narod u Srbiji.
Od Predsjednika i Vlade Republike Srbije zahtijevamo hitno organizovanje razgovora sa legitimnim predstavnicima bošnjačkog naroda, u cilju rješavanja ustavnog statusa Bošnjaka.
U cilju afirmacije rješavanja statusa regije Sandžak, kroz proces decentralizacije Srbije, Sabor formira odbor za obnovu Narodnog vijeća Sandžaka.
Sabor najoštrije osuđuje pravni i politički barbarizam Ministarstva za ljudska i manjinska prava, sa jasnom diskriminacijom i elementima rasizma nad Bošnjacima. Sabor zahtijeva hitnu smjenu ministra Čiplića i utvrđivanje krivične odgovornosti učesnika falsifikovanja izborne volje Bošnjaka.
U cilju internacionalizacije pitanja diskriminacije nad Bošnjacima u Srbiji, Sabor formira poseban odbor.
Sabor čestita na konstituisanju Bošnjačkog nacionalnog vijeća, dajući mu punu podršku na putu očuvanja nacionalnog identiteta Bošnjaka.
Sabor poziva i ostale izabrane kandidate sa liste Bošnjački preporod i izabrane kandidate sa Bošnjačke liste da se pridruže radu Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
Sabor poziva Bošnjake u matici i dijaspori da izdvajanjem jednog procenta od ličnih prihoda učestvuju u finansiranju projekata od nacionalnog značaja.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
