Direktor CIA Vilijam Berns u Sarajevu je sa članovima Predsedništva BiH razgovarao o „zabrinjavajućem i secesionističkom ponašanju” Milorada Dodika. Nezvanično se saznaje da je Berns iz Sarajeva stigao u Beograd. Dodik je nakon posete Bernsa BiH promenio ploču i tvrdi da „RS nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH"
Jedino što sam u tekstu koji je izazvao sekretarkin odgovor stvarno propustila jeste da nabrojim šta sve Sekretarijat za kulturu Grada Beograda nije uradio, a trebalo je. Recimo, da razjasni koje to fantomske organizacije podržava novcem građana
Nakon silnih urbanističkih projekata u Beogradu, čini se da je betonska groznica stigla i u Novi Sad. Najavljeno je rušenje dela Spensa zbog izgradnje 16-spratnog hotela i garaža. O tome za „Vreme“ govori predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik
Trula repa, deformisani kukuruz i zeleni paradajz na njivama širom Srbije najbolje oslikavaju posledice ovogodišnje suše. Smanjenje prinosa znatno će uticati i na cene proizvoda. Zbog toga LSV traži da vlast hitno proglasi stanje elementarne nepogode
Predstavnik beogradske vlasti Bojan Bovan uverava građane da će nova Autobuska stanica na Novom Beogradu biti otvorena i puštena u rad tokom septembra, uprkos tome što neće imati staničnu zgradu
Dvoje astronauta NASA-e, koji su zarobljeni u svemiru zbog kvara na „Boingovoj” letelici „Starlajner” otišli su u svemir na osam dana, a povratak će možda morati da čekaju i nekoliko meseci. Doktor tehničkih nauka Saša Marković kaže za „Vreme“ da je od iščekivanja, opasniji dug boravak u bestežinskom stanju
U Specijalnom sudu počelo je suđenje Urošu Blažiću, optuženom da je 4. maja prošle godine u selima Malo Orašje i Dubona ubio devet i ranio 12 osoba. Optuženi priznao da je počinio ubistvo. Članovi porodica ubijenih i ranjenih nalaze se u sudnici
U kompaniji Rio Tinto kažu da rad o štetnosti kopanja litijuma u dolini Jadra obmanjuje javnost i koristi pogrešne i nenaučne metode. Tako se nastavlja obračun oko koristi ili štetnosti rudnika jadarita u kojem se mešaju politika i nauka
U sredu se u ranim jutarnjim časovima dogodila pucnjava u prostorijama Gimnazije u Sanskom Mostu, u Bosni i Hercegovini. Prema prvim informacijama ubijene su tri osobe
Leteći automobili je trebalo da se u velikom stilu pokažu tokom Olimpijskig igara u Parizu, ali je od toga ispao fijasko. To ne smeta Vučiću da ih najavljuje za Ekspo, premda se radi o nekoj vrsti luksuznog taksija, a ne vozila za narod
Hapšenja aktivista širom Srbije treba da uplaše ljude i da ih iscrpi kako bi digli ruke od svega, kaže za „Vreme“ Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta
Nekadašnji predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić koji je optužen za proneveru pušten je iz pritvora nakon 163 dana. Protiv njega se vodi “politički proces”, kaže advokat Ivan Ninić
Parlament Ukrajine glasao je za zabranu Ukrajinske pravoslavne crkve koja priznaje moskovskog patrijarha. Optužuje je za širenje ruske propagande i saučesništvo u invaziji Kremlja. Istorijski raskid veza sa ovom crkvom ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vidi kao korak ka duhovnoj nezavisnosti
U rudniku Lece kod Medveđe, oko pola sata nakon ponoći, poginuo je N.M. (44) iz Lebana, potvrdila je leskovačka policija. Rudnik se, inače, nalazi u stečaju već sedam godina, a njegova prodaja je juče odložena
U Moskvi su se u sredu ujutru oglasile sirene za vazdušnu uzbunu. Ruska protivvazdušna odbrana tvrdi da je oborila 45 ukrajinskih bespilotnih letelica. Nakon kopnene, ukrajinska vojska je pokrenula i ofanzivu iz vazduha. Rat je definitivno došao u Rusiju
Umesto lokala, vrtića i zelenih površina koji su predviđeni prvobitnim planom generalne regulacije, u Bloku 63 gradiće se novih 66.000 komercijalnih kvadrata. Gradske vlasti su još jednom pokazale da protežiraju investitore i ne haju za volju građana koji su zbog novog plana više puta protestovali
Ono što bi prava kritika trebalo da bude – konstruktivna, argumentovana, zasnovana na činjenicama – u tekstu „Vremena“ je zamenjena površnim rekla kazala brbljanjem. I dok se novinarka igra slobode medija i izražavanja, realni problemi kulturne scene ostaju u senci
Ministarstvo kulture je ocenilo da ne treba da pomogne Galeriju „Haos“, jedinu koja već skoro 30 godina promoviše crtež, a da izložba galerije čija je poslednja aktivnost zabeležena pre dve godine, zaslužuje dva miliona dinara, samo pola miliona manje nego ceo Oktobarski salon
Tek što je objavljen prvi trejler nove verzije Diznijeve „Snežane“ , dobio je preko 890.000 dislajkova
Troje aktivista Udruženja građana „Ne dam - Nu dau“ iz Majdanpeka optuženi su za versku, rasnu i nacionalnu mržnju protiv svih Kineza koji žive i rade u Srbiji
Širom zemlje je nestašica vode, a kako „Vreme" istražuje često je i pucanje cevi, havarije na vodovodnim mrežama i drugi problemi za koje su odgovorne institucije. Međutim koliko smo kao društvo odgovorni za trenutno stanje, odnosno nemarno trošenje vode?
Crna Gora je, prema posedovanju lažnih diploma visoko rangirana u regionu. Zabrinjava što najviše takvih diploma, kako tvrde u NVO Alternativa Crna Gora, imaju u rukama osobe koje leče ljude i decu. Mnoge potiču iz Srbije
Temu je dizajniran tako da kod potencijalnih koriniska izaziva određenu dozu anksioznosti da će propustiti priliku da robu naruče u vremenu kada za te artikle postoji popust. Aplikacija funkcioniše po principu „ostalo vam je još veoma malo vremena da kupite ove neverovatne proizvode“
Unija poslodavaca Srbije još nije izašla sa predlogom iznosa za koji bi trebalo da bude povećana minimalna cena rada. Njih 35 odsto se izjasnilo da će otpuštati radnike, ako budu primorani na povećanje minimalca. „Predlog sindikata da zarada bude povećana na 60.000 dinara je i više nego skroman”, kaže za „Vreme” sociolog Jovo Bakić
Nakon najave da se na obali Save planira gradnja skoro deset miliona novih kvadratnih metara, arhitekta Bojan Kovačević u razgovoru za „Vreme" kaže da je plan katastrofalan, da je na delu ostvarenje moćnika, „koji su neuki, ali su uporni"
Usred ruske uspešne ofanzive u pravcu grada Pokrovsk, Ukrajina je izvela iznenadni napad na rusku teritoriju i zauzela preko 1000 kvadratnih kilometara u Kurskoj oblasti. Dok Rusi napreduju ka gradu Pokrovsku u Ukrajini, Ukrajinci zauzimaju deo po deo ruske teritorije. Ovo je najveća prekogranična operacija na ruskoj teritoriji od Drugog svetskog rata
Kompanija Dexpress prva je kurirska služba koja je uvela robote u proces sortiranja pošiljaka i povećala kapacitet selekcije paketa za preko 50 procenata
Dodikovo „menjanje ploče"
Podsetimo, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ovom izjavom je „promenio ploču", jer je u prethodnih nekoliko godina konstantno pominjao mogućnost otcepljenje Republike Srpske iz BiH.
On je pre samo mesec dana poručio da je „odluka o otcepljenju doneta, samo se još ne zna za datum".
„Postoji odluka o razdvajanju, ali još nije određen konkretan datum. Potrebno je da se uradi dosta analiza. Mi bismo to želeli već sada, ali, osim nas, postoje još dve strane u tom procesu. Za ovo je, naravno, potrebno vreme“, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u intervjuu za TASS na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma. On je kao zadatak naveo pokretanje pregovaračkog procesa. „Sigurni smo da u ovoj fazi već postoji dovoljno istorijske, opšte civilizacijske zrelosti i razumevanja da to treba i da će se desiti“, rekao je Dodik. Prema njegovim tadašnjim rečima, ostanak u okviru Bosne i Hercegovine za Republiku Srpsku je „sinonim za gubitak vremena i mogućnosti“. „Zbog toga je potrebno što pre realizovati šta želimo, kako bismo prestali da trošimo resurse nadajući se da će Bosna i Hercegovina nešto učiniti“, dodao je predsednik Dodik. On istovremeno tvrdi kako Republika Srpska „apsolutno“ ne želi da stvara „nestabilnost“. „Zato smo, pre svega, dali predlog Bosni i Hercegovini da se povuče iz zemlje, da raskine Dejtonski sporazum. Mi zapravo idemo u tom smeru“, naveo je on.', title: 'Posle posete direktora CIA, Dodik kaže da nikad nije bio za otcepljenje Republike Srpske', pubdate: '2024-08-21 17:09:44', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "BiH,Milorad Dodik,Šef CIA u Sarajevu i Beogradu,Vilijam Berns", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Posle posete direktora CIA, Dodik kaže da nikad nije bio za otcepljenje Republike Srpske', 'pageContent': 'Portal Danas javlja da je Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns stigao u Beograd.
Međutim, na sajtovima Predsedništva i Vlade Srbije za sada nema zvaničnih najava susreta.
Kako se nezvanično saznaje, on je sinoć iz Sarajeva došao u glavni grad Srbije. Dodaje se da mu je domaćin Bezbednosno-informativna agencija (BIA) na čijem je čelu Vladimir Orlić.Berns je u Beograd došao iz Sarajeva gde je doputovao 20. avgusta na sastanak sa kolegama iz obaveštajne zajednice, članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) kao i sa ministrom spoljnih poslova BiH.
Kako je za RSE rekao zvaničnik Vlade Sjedinjenih Američkih Država koji je tražio da ne bude imenovan, razlog posete direktora CIA-e Sarajevu je, između ostalog, „zabrinjavajuća secesionistička retorika i delovanje“ predsednika bh. entiteta Republika Srpska (RS) Milorada Dodika i Vlade RS-a.
To je poruka i za rukovodstvo Srbije i predsednika države Aleksandra Vučića koji Dodika priključuje svim mogućim državnim i partijskim manifestacijama i pruža mu svesrdnu podršku. Nakon što je srpski svet Aleksandra Vulina naišao na odjek u Vašingtonu, dobacio je i Svesrpski sabor Vučića i Dodika. Od ove trojice veoma bliskih saradnika i kreatora novovremenog vangraničnog srpskog patriotizma, samo Vučić nije na listi sankcija Sjedinjenih Država.
„Antidejtonska“ politika Republike Srpske
Član Predsedništva BiH Denis Bećirović izjavio je da je Bernsu iskazao zahvalnost na pomoći SAD u izgradnji demokratske i multietničke BiH i da mu je "ukazao na opasnu antidejtonsku politiku rukovodstva bh. entiteta RS koja ugrožava mir i sigurnost u državi i regiji".
„Ovo je veoma važna poseta, pre svega iz sigurnosnog aspekta, ali i potvrda snažne podrške SAD nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine", naveo je Bećirović na Fejsbuku.
Direktor Obaveštajno-sigurnosne agencije BiH Almir Džuvo, koji se sastao s Bernsom, rekao je za RSE da je "reč o poseti koja je dogovorena ranije, kao i da je Berns iskazao podršku u saradnji agencija, ali i državi BiH", piše RSE.
Ranije Bernsove posete BiH
Direktoru CIA-e ovo nije prvi put da je u Sarajevu. Bio je kao pomoćnik američkog državnog sekretara 2012. i tom prilikom je pokazao posebno interesovanje za političku situaciju u zemlji i rad Visokog predstavnika (OHR). Prema pisanju Kliksa, Berns se takođe zainteresovao za pitanja državne imovine BiH .
„Na svim svojim sastancima sam jasno rekao da ostajemo čvrsto privrženi i da pružamo podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH i Dejtonskom mirovnom sporazumu”, rekao je tada.
Sarajevo je poslednji put posetio tokom 2016. godine.
Ko je Vilijam Berns?
Nekadašnji diplomata i bivši ambasador u Rusiji, Berns je centralna figura u administracije odlazećeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, jer je i član Predsedničkog kabineta Bele kuće, piše RSE.
Na poziciju direktora Centralne obaveštajne agencije SAD-a imenovao ga je predsednik Bajden u januaru 2021. godine. Zakletvu je poloižio u martu, čime je postao prvi karijerni diplomata koji obavlja dužnost direktora CIA.
Berns je služio šest predsednika i administracija (obe stranke) tokom skoro četiri decenije javne službe u diplomatiji i obaveštajnim službama. On je tek drugi diplomata u istoriji koji je postao zamenik državnog sekretara, a bio je i američki ambasador u Jordanu.
Nakon penzionisanja iz diplomatske službe krajem 2014. godine bio je predsednik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
Diplomirao je istoriju na Univerzitetu LaSalle, a magistrirao i doktorirao međunarodne odnose na Univerzitetu Oxford.
Oglasio se i Dodik Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je borba protiv terorizma obaveza celokupnog slobodnog sveta i da je u tom kontekstu značajna poseta direktora CIA Vilijama Bernsa Bosni i Hercegovini. On je u objavi na društvenim mrežama rekao da je Republika Srpska posvećena toj borbi i da pozdravlja svaku saradnju u toj oblasti. „Republika Srpska nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH shodno Dejtonskom sporazumu i secesija nikada nije bila naša politika. Ali Republika Srpska ima pravo na političku borbu za svoj status, shodno slovu Dejtonskog sporazuma", napisao je Dodik na platformi X.Борба против тероризма је обавеза цјелокупног слободног свијета и у том контексту је значајна посјета директора ЦИА господина Вилијама Бернса БиХ. Република Српска је посвећена тој борби и поздравља сваку сарадњу у тој области.
Република Српска никада није спорила суверенитет и… — Милорад Додик (@MiloradDodik) August 21, 2024
Dodikovo „menjanje ploče"
Podsetimo, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ovom izjavom je „promenio ploču", jer je u prethodnih nekoliko godina konstantno pominjao mogućnost otcepljenje Republike Srpske iz BiH.
On je pre samo mesec dana poručio da je „odluka o otcepljenju doneta, samo se još ne zna za datum".
„Postoji odluka o razdvajanju, ali još nije određen konkretan datum. Potrebno je da se uradi dosta analiza. Mi bismo to želeli već sada, ali, osim nas, postoje još dve strane u tom procesu. Za ovo je, naravno, potrebno vreme“, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u intervjuu za TASS na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma. On je kao zadatak naveo pokretanje pregovaračkog procesa. „Sigurni smo da u ovoj fazi već postoji dovoljno istorijske, opšte civilizacijske zrelosti i razumevanja da to treba i da će se desiti“, rekao je Dodik. Prema njegovim tadašnjim rečima, ostanak u okviru Bosne i Hercegovine za Republiku Srpsku je „sinonim za gubitak vremena i mogućnosti“. „Zbog toga je potrebno što pre realizovati šta želimo, kako bismo prestali da trošimo resurse nadajući se da će Bosna i Hercegovina nešto učiniti“, dodao je predsednik Dodik. On istovremeno tvrdi kako Republika Srpska „apsolutno“ ne želi da stvara „nestabilnost“. „Zato smo, pre svega, dali predlog Bosni i Hercegovini da se povuče iz zemlje, da raskine Dejtonski sporazum. Mi zapravo idemo u tom smeru“, naveo je on.', 'pageDate': '2024-08-21 17:09:44', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
