Jedino što sam u tekstu koji je izazvao sekretarkin odgovor stvarno propustila jeste da nabrojim šta sve Sekretarijat za kulturu Grada Beograda nije uradio, a trebalo je. Recimo, da razjasni koje to fantomske organizacije podržava novcem građana
U reagovanju sekretarke Nataše Mihailović Vacić na tekst „Politika i umetnici: Sekretarka kulture Beograda ne zna da obaveza nije postignuće“ nema nijedne rečenice koja ukazuje na netačnost iznetih informacija u mom tekstu.
Ima samo generičkih optužbi, onih koje vlast svakodnevno upućuje novinarima – pa i da podstičem podele u društvu – a koje ne bih komentarisala.
Gospođa Mihailović Vacić mi zamera što nisam prenela ceo njen odgovor koji je preko portala Nova uputila Asocijaciji nezavisne kulturne scene Srbije (ANKSS) povodom njihove peticije za njenu smenu i smenu ministra kulture Nikole Selakovića.
Prvo, „Vreme“ nije u obavezi da prenosi ničija saopštenja, pogotovu ne integralna.
Drugo, nisam htela da citiram sekretarkine optužbe upućene članovima Nezavisne scene zato što su paušalne i jasno otkrivaju do koje mere ovom Gradu nije do umetnika izvan institucija. Navela sam samo onih nekoliko rečenica sa konkretnim sadržajem.
Gospođa Mihailović Vacić ne opovrgava, čak ni ne pominje, deo mog teksta da je finansiranje doprinosa i poreza samostalnim umetnicima zakonska obaveza, a ne neko „izuzetno dostignuće“, kako ga je ona predstavila u pomenutom odgovoru upućenom ANKSS.
Ne pominje ni KC Magacin. Pitam se zašto, ako navodi u mom tekstu nisu bili tačni.
Gospođa Mihailović Vacić kaže da „pre objavljivanja teksta“ nisam „ni probala“ da proverim „istinitost tvrdnji svoje sagovornice u tekstu, članice asocijacije“, a misli na gospođu Marijanu Cvetković. Volela bih da je sekretarka dokazala da nisam proveravala informacije.
Jedino što sam u tekstu koji je izazvao sekretarkin odgovor stvarno propustila jeste da nabrojim šta sve Sekretarijat za kulturu Grada Beograda nije uradio, a trebalo je.
Ovom prilikom ću pomenuti samo da ove godine nije raspisan konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture, a da nisu rešeni ni problemi i nelogičnosti na konkursima iz ranijih godina.
Na primer, 2021. godine podržano je 29 sumnjivih projekata, 2022. godine 15 sumnjivih projekata i 2023. godine 54 sumnjiva projekta fantomskih organizacija u ukupnom iznosu od 96.930.000 dinara (830 hiljada evra).
Još jedan podatak na istu temu: u budžetu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda postoji niz stavki „Dotacije nevladinim organizacijama“ u iznosu od oko tri miliona evra, mada se ne zna koje su to nevladine organizacije podržane i po kom osnovu.
Nije mi jasno i zašto se u reagovanju na moj tekst gospođa Mihailović Vacić žali na nedostatak komunikacije sa ANKSS. Ja joj u tome ne mogu pomoći. Samo znam da nije odgovorila na njihova javno upućena pitanja.
Kao što znam i da je pomenuti odgovor povodom peticije za smenu ministra i sekretarke kulture, bila njena jedina reakcija na aktivnost ANKSS od kako su je Beograđani zadužili da vodi kulturu prestonice.
Biće da je moja sagovornica Marijana Cvetković bila u pravu kad je rekla da „u kulturi, tek ako se desi incident kritičkog mišljenja, setite se Filharmonije, čuje se za teme kulture“.
Praksu postavljanja ograde svuda, sa planom i projektom ili bez njih, uključujući mesta koja nisu opravdana sa stanovišta struke imaju države u kojima ni obrazovanje ni saobraćajna kultura nisu razvijeni, a urbanizacija se poslednjih godina ili decenija naglo razvila. Šta nam to govori o građanima, a šta o nosiocima gradske vlasti
Inspira grupa i Nordic Bridge Capital potpisali su ovog četvrtka (24. juna) u Subotici sporazum o saradnji na zajedničkom razvoju nove digitalne platforme za štednju i ulaganje pod nazivom VIA, koja će građanima Srbije omogućiti jednostavniji pristup dugoročnom ulaganju u akcije i investicione fondove
Advokat Rastko Naumov smatra, „zato što smo svesni na šta je spremna ova vlast“, da je svako ko je govorio o „zvučnom topu“ ili izrazio sumnju da je korišćen, potencijalni okrivljeni u tom slučaju
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
