Hoće li nebo iznad naših gradova uskoro izgledati kao u filmu „Peti element“, gde Brus Vilis pilotira letećim taksijem u koji upada Mila Jovović i onda nastaje zaplet?
Dobro, neće biti Vilisa i Jovović, ali navodno hoće letećih automobila.
Širom sveta oko 150 privatnih firmi radi na putničkom dronu, ponekad izgleda kao helikopter sa više propelera, ponekad futuristički.
U Kini se prvi već prodaju za 300.000 evra po komadu, ali mogu da lete samo 25 minuta pre nego što se isprazni baterija.
Letelica nemačke firme Volokopter trebalo je da premijerno nosi putnike tokom Olimpijskih igara u Parizu no to se pretvorilo u fijasko. Prvo su morali da upotrebe stariji model, a onda su letele bez putnika.
Levičarske gradske vlasti su se tome protivile, kao što se sada p9rotive redovnom saobraćaju koji Volokopter najavljuje od decembra u Parizu.
„To je transportno sredstvo za ultra-bogate kojima se žuri“, rekao je zamenik gradonačelnika Dan Lert.
„Skup i ekskluzivan taksi“
Jer, letelice – tobože dobre za životnu sredinu jer lete na bateriju – troše trideset puta više energije nego vožnja podzemnom železnicom i emituju 45 puta više štetnih gasova.
„Verovatno će to isprva biti skup i ekskluzivan taksi“, kaže nam Zoran Rubinjoni, stručnjak za saobraćaj iz Centra za planiranje urbanog razvoja i bivši gradski sekretar u Beogradu.
„Sumnjam da to ikad može biti masovno sredstvo prevoza. Može biti za bogate – umesto da se voze rols-rojsom ili helikopterom od aerodroma do firme, voziće se letećim automobilom“, kaže Rubinjoni za naš njuzleter Međuvreme.
Umesto „Petog elementa“, stvar će više ličiti na bogatašku dekadenciju i na čuvenu Grunfovu parolu iz „Alana Forda“: „Tko leti vrijedi.“
Vučić obećava za Ekspo
To nije smetalo predsedniku Aleksandru Vučiću da još jednom obeća kako će tokom Ekspa 2027. godine nad Beogradom leteti ova čuda.
Smejali su mu se, rekao je nedavno Vučić, kad je prvi put pomenuo leteće automobile, a sada se šest kompanija – kineskih i zapadnih – navodno utrkuje da leti u Beogradu. „Ako sam rekao da će biti leteći taksi, biće“, rekao je predsednik.
Rubinjoni nema ništa protiv – kaže, svetske izložbe i služe da se pokaže nešto novo. Ali, misli da će leteći automobili ostati samo atrakcija.
Što se tiče grada poput Beograda – njega od sve lošijeg vazduha i neprestanih gužvi spasava jedino masovan prevoz. A najmasovniji je onaj šinski, i još je bolje kad je pod zemljom. U prevodu – metro.
Rubinjoni podseća da se već sada polovina kretnji u gradu obavlja javnim prevozom, a oko četvrtine automobilom. I da ni vazdušni koridori ne bi bili beskonačni.
„Ne možete da letite dronovima kako vam padne na pamet“, kaže ovaj stručnjak. „Amazon je uveo dostavu putem bespilotnih letelica. To bi moglo jednog dana da bude rašireno, ali opet ne dominantno.“
Mnogo nepoznatih
Istina, ima ovde mnogo nepoznatih.
Šta ako jednog dana letelice budu mogle da transportuju mnogo više putnika pa ih budemo zvali „letećim autobusima“? Šta ako budemo otkrili kako da troše bitno manje energije?
I, možda najveće pitanje, mogu li da lete bez pilota, savršeno u skladu sa ostalima tako da leteći saobraćaj teče bez ikakvih zastoja i havarija?
Sve to je za Rubinjonija na dugom štapu. Bolje zato misliti na metro.
