"Srbiji je svet potreban, a u njega ne može ići s pričom o četništvu kao antifašističkom pokretu. Onaj ko četništvo iz Drugoga svjetskog rata danas prikazuje kao odbranu srpstva ili antifašizam taj krivotvori činjenice i sebe upisuje u one koji lažima i mržnjom indoktriniraju mlade ljude. Bilo bi najbolje otvoriti pitanje o tome šta bi Srbija bila da u njoj nema četništva"
Poklon-zbirka Milana Dedinca i Radmile Bunuševac-Dedinac, dnevnik njihovog života, podsetila je na stari problem institucije legata
Srbija je početkom devedesetih godina prošlog veka imala "spor" sa Slovenijom oko teritorija. Skoro deceniju i po kasnije Srbija ponovo ima spor sa Slovenijom, ali ovog puta oko – tržišta
Iako su tokom dvodnevnog skupa učesnici međunarodne konferencije "Medijska politika u procesu transformacije Jugoistočne Evrope" iznosili iskustva svojih zemalja i specifičnosti određenih medija u određenom okruženju, od početka je bilo jasno da, u naizgled jako šarolikoj medijskoj slici regiona, ipak ima mnogo sličnosti
Nije ovde reč o tome kako se vlada naprasno zainteresovala šta u novinama piše i da je potaknuta pisanjem tabloida postala efikasna, već da iznenadno razrešenje Bogoljuba Lazića dužnosti zamenika ministra za kapitalne investicije može značiti samo jedno: ponovno otvaranje dosijea Mobtel
Ključna slabost Maje Gojković (a i radikalske stranke u celini), koja može imati uticaj u drugom krugu izbora, jeste to – da ona (osim Šešelja) nema koga drugog da pokaže pored sebe, da nema ekipu za gradsku upravu
Vojvođanski opredeljene autohtone političke stranke posle ovih izbora prvo treba sebi da postave pitanje: ima li ideja autonomne Vojvodine značajniju političku budućnost? Tačnije rečeno, tu ima dve varijante – ili su se one dobro borile za vojvođansku ideju, ali ona sama ne daje ploda, ili je reč o dobroj ideji koja nema sposobne zagovornike
Nakon sklapanja očekivanog dogovora Tadića i Koštunice o podršci demokratskim kandidatima i ulasku u koalicije na lokalnom nivou, radikali su pojačali izbornu kampanju za drugi krug, a pojavile su se i nove ideje o vremenu održavanja vanrednih republičkih izbora
Prošle subote (25. septembar) automobil u kome su bili Milan Veruović, telohranitelj Zorana Đinđića, teško ranjen u atentatu od 12. marta, njegova supruga i policajac koji ga štiti bio je predmet napada. Plava "opel astra" bez registarskih tablica pokušala je da im preseče put; tom prilikom Veruović je video dva lica, vozača i suvozača koji je imao kačket nabijen na oči i automatsku pušku u rukama; taman je krenuo da spušta desni prozor. Veruović je viknuo policajcu, koji je bio za volanom, da beži; ovaj, okretan i pametan momak, smesta je dao gas i došlo je do jurnjave po beogradskim ulicama, uključujući i vožnju po trotoarima
Prošlogodišnje učešće Partizana u najvažnijem klupskom takmičenju Evrope bilo je izuzetak koji potvrđuje pravilo: naš klupski fudbal daleko je od evropskog vrha i biće veliki uspeh ako "crno-beli" posle revanša u Bukureštu ostanu u Kupu UEFA
Nemoguće je u praksi proveriti izgled unutrašnjih granica Evropa posle 1. maja, kada je obavljeno poslednje veliko proširenje. Ono na šta smo navikli (rigidan i donekle neprijatan susret sa uniformisanim licima pogranične policije i carine) nije se promenilo, ali samo prema spoljnom svetu nečlanica i ne-EU državljana. Kretanje unutar EU-a ima nostalgičan deja-vu efekat na namernike sa Balkanskog poluostrva – podseća na putovanje od "Đevđelije pa do Triglava", pre raspada SFRJ
U septembru je iz štampe izašao drugi tom knjige predsednika Turkmenistana Saparmurata Nijazova Knjiga duhovnosti, koja je obavezna za svakog Turkmena. Nova knjiga Turkmenbaše je u bivšoj sovjetskoj republici na istoj ravni sa Ustavom i Kuranom
Zašto je za neke Evropljane Keri "idealan kandidat"? Za većinu Evropljana Džordž Buš, predsednik najmoćnije zemlje na svetu, predstavlja paradigmu arogantne, moćne konzervativne Amerike, koja ne krije da niti mnogo zna o Evropi niti je u suštini mnogo interesuje stari kontinent
Najjači sudar u prvom delu Bitefa bio je onaj između dvojice tridesetogodišnjaka sa severa koji su već uveliko stekli internacionalnu reputaciju značajnih reditelja – Poljaka Kšištofa Varlikovskog i Litvanca Oskarasa Koršunovasa
"Čudno, ali kombinacijom različitih elemenata umetnost dobija snagu lepote. Ne mora to biti klasična lepota, ali umetnost ima svoju lepotu. U trenutku kad je pogledate ona vas obuhvata i potpuno ste fascinirani. Po meni je to takođe lepota"
Izložba umetničkih dela iz Stedelijk muzeja u Muzeju savremene umetnosti jeste najcelovitije predstavljanje umetnosti druge polovine XX veka koje je do sada organizovano u Beogradu
Podozrevao sam da si nekome prišla, ali da si sa nama, to jest da sam ja sa vama, da smo zajedno, to je neverovatno...
Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova, govoreći za bugarski "Novinar" o sebi kao novinaru, piscu, političaru i državniku ("Danas")
Obrazovni krugovi traže javnu raspravu o strategiji obrazovanja, smenu Čolićkinog kolegijuma, ali i povlačenje svih odluka kapriciozne ministarke koje su prosveti nanele nemerljivu štetu
Pisma Borisa Tadića Bušu, "Kuriru" i Petersenu najnoviji su prilozi za obimnu istoriju udvorištva u Srbiji
Kako su priređivači luksuznog propagandnog materijala o Pokretu Snaga Srbije iz teksta Nenada Lj. Stefanovića objavljenog u Vremenu" od 24. juna iskoristili samo one citate o njihovom lideru iz "faze sa brkovima", a izostavili ključne delove analize o tome kako je čovek koji se u Srbiji obogatio u vreme dok je većina njenih građana tonula ka siromaštvu, za samo nekoliko nedelja postao za mnoge građane te iste države tako ubedljiv zaštitnik sirotinje
Lokalne izbore u Srbiji obeležio je i povratak nekada visokih funkcionera SPS-a. Povratak tri disidenta SPS-a za jedne je trijumf podaničke svesti srpskog birača koji je ovog puta izabrao lokalne tribune, za druge je glas disidentima iz SPS-a glas za povratak u vreme antibirokratske revolucije i pobeda populizma, a za treće je dokaz da srpska politička elita nije prosvetiteljska i moderna, već demagoški podilazi željama prosečnog građanina, te je zato nepovratno narodnjačka, zaostala i seljačka
Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, dve partije koje ne učestvuju u izvršnoj vlasti, dobile su ubedljivo najveći broj glasova, strankama članicama vladajuće koalicije još jednom je upućen izraz nezadovoljstva građana koje bi trebalo da predstavljaju, a sa scene su gotovo izbrisane mnoge male partije koje su ne tako davno učestvovale u vlasti
