Ko se boji .xxx-a još

Nekoliko u svetskim razmerama viđenijih internet „mozgova“ pobunilo se zbog prošlonedeljne odluke ICANN-a, organizacije koja uspostavlja nove internet adrese (vidi www.icann.org), da odobri formiranje .xxx domena najvišeg nivoa. Ovaj domen, kao što mu i ime naslućuje, trebalo bi da posluži za registraciju sajtova sa pornografskim sadržajem. Ta ideja o posebnom porno-domenu godinama se vrti po internet zajednici, ali je do 2. juna ove godine glatko odbijana. Interesantno je da se protivnici .xxx domena manje pozivaju na skarednost, a mnogo više na opasnost od kršenja ljudskih prava. A evo i zašto.

Zagovornici posebnog porno-domena smatraju da je to elegantan način za kontrolu pristupanja porno-sadržajima na internetu. Blokadom domena u kućnim kompjuterima ili na poslu, maloletnici i zaposleni bili bi onemogućeni u pristupanju što bi mnogi roditelj i šef pohvalili. Međutim, zasad ne postoji mehanizam na nivou interneta koji bi naterao postojeće porno-sajtove da se preregistruju sa .com ili .net na .xxx (o nacionalnim sajtovima da i ne govorimo, njih postojanje .xxx domena ni na šta ne obavezuje). Onaj ko je godine i silne pare odvojio da naučite njegovu adresu teško da će sada pristati da je menja (ili da vas preuputi na nju kada ukucate onu poznatu).

S druge strane, postojanje ovog domena moglo bi da ohrabri konzervativnu desnicu u nekim zemljama da zahteva preimenovanje. Onda se tu, kažu protivnici domena, postavlja novo pitanje: ko i po kojim kriterijumima određuje šta jeste, a šta nije porno-sadržaj? Da li će svaki sajt koji objavi sliku golišave žene ili muškarca ili u svojim tekstovima objavi poneki eksplicitan izraz morati da se seli u „zabranjeni domen“. Što, ponavljam, ne bi bilo baš toliko strašno kada .xxx ne bi bio izopšten sa velikog broja kompjutera u svetu (kreativnije vlade brzo bi smislile način da ovakvim sajtovima zalepe i akcizu, tek da sreća bude veća).

Bilo kako bilo, stvar je, da tako kažem, svršena i nema sumnje da će ovaj dodatni publicitet barem u početku izazvati veliko interesovanje za novi domen.

Još jedan podatak privukao je protekle nedelje veliku pažnju analitičara kompjuterskog sveta. Prvi put se u SAD dogodilo da mesečna prodaja prenosnih računara nadmaši prodaju stonih računara, što je odmah bio povod da industrija i trgovine naćule uši i razrogače oči. Analitičari kažu da je sasvim moguće da će udeo stonih računara u prodaji sve više opadati, a razlozi su drastičan pad cene prenosnih računara i znatan porast njihovog kvaliteta i mogućnosti. Do sada se razlika u ceni stonih i prenosnih računara bazirala na velikoj razlici cene ekrana i komponenti „normalne“ i umanjene veličine. Sada i stoni računari koriste LCD ekrane, čak su prenosni u prednosti jer koriste ekrane manjih dimenzija tj. jeftinije. Razlika u ceni zbog veličine komponenti opada poslednjih godina budući da su se i dimenzije znatno približile. Prenosivost računara sada postaje ključna prednost, a dosadašnje mesto (i cenu) prenosnih računara preuzimaju mini računari, jedva veći od džepne knjige.