Vlasti najavljuju konstituisanje Narodne skupštine u februaru, što će opoziciju vratiti nametnutoj dilemi da li da uopšte „uzme“ poslaničke mandate. Vučić pak još nije obezbedio bar dvoje beogradskih odbornika, iako može, čekajući moguće reakcije Zapada. Deluje da izbori još nisu gotovi
Ne ponovila se, moglo bi se reći za proteklu 2023. Za Srbiju bila je to godina masovnih ubistava i masovnih protesta, visokih cena i niskog životnog standarda, širenja jaza u društvu i smanjivanja očekivanja, velikih obećanja i malih dostignuća, jačanja autokratije i slabljenja solidarnosti. Samo veliki optimisti u novu godinu ulaze sa nadom da će za većinu građana Srbije biti srećna
Izbori su poslednja prilika da jedni te isti ljudi prestanu da se menjaju u foteljama vlasti, da se pogleda istini u oči gde je Srbija u odnosu na komšiluk u regionu, a gradnja sa ugradnjom zameni skraćivanjem bolničkih lista i izgradnjom infrastruktore od koristi svim građanima. A ako vam je dobro, što bi rekli u Peščaniku, onda ništa
Protest protiv najavljenog rušenja Beogradskog sajma koji sutra u 5 do 12 organizuje Kreni – Promeni, predvodiće glumica Anita Mančić
Emirati su se prihvatili da u prestižnom EXPO kompleksu u Dubaiju organizuju COP, sa ciljem smanjenja emisije CO2 , dok istovremeno ADNOC planira porast proizvodnje sirove nafte na nivo od 5 miliona barela godišnje, što je najveći pojedinačni rast proizvodnje, od čak 42 odsto, u arapskom svetu
Srbija duguje 3,438 milijardi evra, po osnovu kredita stranim vladama, dok je dug kineskoj Eksport-Import banci 2,518 milijardi evra
Pre deset godina dug je bio 305 miliona evra, a sada je 3,7 milijardi evra. Protekle decenije krediti su uzimani za infrastrukturne projekte
Inspektori u Crnoj Gori uništili su u septembru oko 20 tona banana koje su sadržale pesticide u većoj količini od dozvoljene, javlja radio-televizija Crne Gore (RTCG), pozivajući se na izveštaj Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove
Od pandemije u martu 2020. godine našu fiskalnu politiku sve više karakteriše neselektivna i jednokratna potrošnja, a sve manje potrošnja koja je usmerena na dugoročnije rešavanje problema. Kakve mogu biti posledice takve potrošnje za ostale javne politike, pogotovo za socijalnu, porodičnu i demografsku
Javni dug je u poslednjih 11 godina povećan sa 15,3 na 35,6 milijardi evra, a poseban problem predstavlja to što je, uprkos tvrdnjama ministra finansija da “kredite koristimo za višegodišnje investicije, a ne za potrošnju”, od novih 20 milijardi evra duga samo 6 milijardi evra uloženo u infrastrukturu, dok je preostalih 14 milijardi otišlo u potrošnju ili isparilo. To je kao da ste u banci uzeli kredit od 20 hiljada evra, pa za 6 hiljada evra popravili krov i zamenili prozore na kući, a 14 hiljada evra pojeli i popili. Problem je što morate da vratite ceo dug od 20 hiljada evra, i to sa kamatom
