Godina velike tuge i tek poneke radosti

U mikrokosmosu Vračara, Malog Orašja i Dubone život je stao 3. i 4. maja. Sveće koje su tada paljene za pokoj duše ubijene dece i dalje gore. U ostatku Srbije ostale je seta, tugu i gorčinu razblažila je svkaodnevnica, krenulo se dalje.

Proteklih dana kite se jelke, zakupljuju stolovi u kafanama i klubovima. U Beogradu, na deset minuta laganog hoda od „Ribnikara“, na Trgu Republike najavljeni su nastupi DJ Me-high-low-a, koncerti Milice Todorović, Anđele Ignjatović Breskvice, Sandre Prodanović Afrike i orkestra Endžija Mavrića.

Vatromet u režiji Grada nije otkazan zato što bi radosne svetlosne iskrice dobacivale i do mesta gde su ubijena deca, već iz obzira, i to je u redu, prema autističnoj deci i kućnim ljubimcima. Ali zato je 17. decembra prštao nad beogradskim nebom da označi pobedu Aleksandra Vučića na parlamentarnim, beogradskim, pokrajinskim i lokalnim izborima širom Srbije.

Sa slikom razdraganog predsednika i njegovih saradnika pred očima osvrćemo se na godinu za nama.

Masovna ubistva

POLAGANJE CVEĆA

Tog 3. maja u 8.40 trinaestogodišnji dečak ispalio je prvi hitac u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Ubiće osam vršnjaka i čuvara škole. Još nesvesni šta se zapravo dogodilo i u šoku od prvog masovnog ubistva ikada u Srbiji, pa još u osnovnoj školi, stićiće za manje od 24 sata vest da je Uroš B. u selima Malo Orašje kod Smedereva i Dubona kod Mladenovca pucajući iz automatske puške i pištolja ubio devet osoba, od kojih je dvoje bilo maloletno. Pokušao je da liši života još 20 ljudi, od kojih je 12 ranio.

Dve tragedije su kosti ogolile spremnost vlasti da ni za šta ne preuzme odgovornost, uz rečenicu: „Sistem nije zakazao“.

Sve ovo dovelo je i do prvih protesta građana pod nazivom „Srbija protiv nasilja“. Svi događaji pre i posle maja meseca ostali su u dobokoj senci ovih tragedija.

Dvadeset godina od ubistva Đinđića

Zoran Đinđić

U 2023. godini navršilo se 20 godina od ubistva Zorana Đinđića. Kako je „Vreme“ u tekstu „Smrt od koje se Srbija nije oporavila” pisalo, kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, imao je svojih mana, nije bio bezgrešan.

Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. Za razliku od kradljivaca njegovih reči da „Srbija ne sme da stane“, on je bio pravi reformator, vizionar, ubeđeni demokrata koji je gurao Srbiju u pravcu funkcionalnih zapadnih demokratija i hteo da se obračuna sa kriminalcima uvezanim sa ratnim zločincima i zato je morao da bude ubijen. Posle njegove likvidacije Srbija jeste stala, okrenula se unazad i ogrezla u kriminalu i reviziji istorije.

Sve ono što je obeležilo 2023. godinu to je još jednom potvrdilo

Smena tužiteljki

HI_tuziteljke_Twit_amb_SAD_a(1)

Dve tužiteljke, posle čijih istraga je došlo do prvih hapšenja u EPS-u zbog malverzacija i korupcije su smenjene.  Bojana Savović je 23. februara izjavila da je njoj i koleginici Jasmini Paunović „bez obrazloženja“ oduzet slučaj EPS i da su smenjene iz odeljenja za suzbijanje korupcije.

Tužilaštvo je istog dana odbacilo te tvrdnje. Istakli su da je reč o „premeštaju“ zamenica tužiteljki prema redovnom godišnjem planu u druga odeljenja.

Sa druge strane, deo opozicije i nevladinih organizacija optužuje vlast i pravosudne organe da vrše politički pritisak na tužiteljke i da pokušavaju da zataškaju slučajeve visoke korupcije.

Kosovo u Ohridu

MIROSLAV LAJČAK, DMITAR KOVAČEVSKI, ALEKSANDAR VUČIĆ

Godina je počela sa nadom da će se konačno pokrenuti dijalog između Beograda i Prištine, posle dugotrajnih barikada na kraju 2022. godine, ali i napadom na srpsku decu na severu Kosova na Badnje veče.

Tako je izgedalo kada su u januaru izaslanici najmoćnijih evropskih država Francuske i Nemačke predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju predstavili „francusko-nemački plan“.

Srbija se saglasila sa konceptom tog plana, kako je rekao Vučić, a to je rezultiralo i usvajanjem Implementacionog aneksa u Ohridu.

Dogovor „bez potpisa“ bio je ishod maratonskog sastanka u Ohridu, gde su se Vučić i Kurti, uz posredstvo Evropske unije i podršku Sjedinjenih Američkih Država, dogovorili o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa.

U Ohridu je dogovoren Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Takođe je dogovoreno da ovi dokumenti postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.

Od svega toga nije bilo ništa.

Progon inspektora

SLOBODAN MILENKOVIC

Nisu se samo dve tužiteljke našle na udaru režima jer su radile svoj posao. Inspektori Slobodan Milenković i Dušan Mitić prošli su, o prolaze, pravu golgotu zbog otkrivanja „Jovanjice“ i hapšenja njenog vlasnika Predraga Koluvije. Svedočenje Mitića u Specijalnom sudu u Beogradu izazvalo je veliku pažnju javnosti, a on je tokom suđenja za „Jovanjicu“ govorio o pritiscima koje su on i njegov šef Slobodan Milenković trpeli od otkrivanja plantže marihuane koju su nazvali „državnim projektom“.

Advokatska kancelarija Zdenka Tomanovića, pravnog zastupnika inspektora Slobodana Milenkovića, saopštila je da je za likvidaciju Milenkovića već plaćeno 500.000 evra, a sumnja se da je isto toliko plaćeno i za likvidaciju inspektora Dušana Mitića.

Kritike Evropske unije

U godišnjem izveštaju Evropske komisije Srbija je dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, a mnogi su ovaj izveštaj okarakterisali kao najlošiji do sada.

Istovremeno se u izveštaju ukazuje na važnost normalizacije odnosa sa Kosovom.

Naglašeno je da se Beograd nije pridružio međunarodnim sankcijama Rusiji i nije zatvorio prostor stranom (ruskom) mešanju, a da na unutrašnjem planu i dalje postoji slab nadzor javnih institucija, uz manipulacije informacijama i progon novinara, kao i stalne pritiske na vlastima nenaklonjene medije.

Banjska i Milan Radojičić

MILAN RADOJICIC

Tog 24. septembra u selu Banjska došlo je do oružanog sukoba u kojem je stradao jedan kosovski policajac i troje Srba. Kosovska policija odmah je saopštla da iza svega stoji Milan Radojičić, tada još uvek potpredsednik Srpske liste, i da je sve što je radio činio po nalogu Beograda. Posle je i sam, preko svojih adovakata, sve priznao. Saslušan je, ali mu pritvor nije određen. Nema nikakvih informacija o tome da li se srpski pravosudni i MUP uopšte bave Radoičićem koji se čini nedodirljivim.

Iz međunarodne zajednice više puta je saopšteno da je događaj u Banjskoj teroristički čin, ali, makar javno, Beograd nije pod pritiskom da ovaj slučaj pomeri sa mrtve tačke.

Parizer kampanja

Sredinom godine, u kratkom vremenskom razmaku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić građanima je saopštio dve vesti. Da će Srbija 2017. godine biti domaćin svetke izložbe EXPO. Posle će se ispostaviti da to neće biti baš ona velika Svetska izložba EXPO, već da će se ona održati 2025. godine u Osaki, u Japanu. Beograd će biti domaćin Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027, dosta skromnijeg događaja i po važnosti i po obimu.

Druga vest bila je da će građanima biti dostupan parizer koji će umesto 399 košta 259 dinara. Najavljeno je tada i povećanje penzija i još puno toga.

Iako za Vučića važi da je neprestano u kampanj, mnogi su ocenili da je ovo bio početak za, posle će se ispostaviti, ovogodišnje vanredne izbore.

Izbori, vanredni i pokradeni

Serbia Election Protest

Kraj godine doneo je, još jedne, vanredne izbore. Srpska napredna stranka je u izbornoj noći proglasila „apsolutnu pobedu“, RIK je objavio da je SNS osvojio 46.72 odsto glasova, a GIK da su tesno pobedili u Beogradu. Opozicija to ne prihvata.

Domaći i strani posmatračaki ocenili su izbore kao nefer, uz brojne nepravilnosti, a posmatračka misija CRTA pribavila je i objavila brojne dokaze o izbornom inžinjeringu i dovođenju birača izinostrnstv što je uticalo na konačni izborni rezultat, pogotovo u Beogradu.

Srbija protiv nasilja svkodnevno organizuje proteste, i studenti su izašli na ulice.

Malo sportske radosti

US Open Tennis

U 2023. bilo je i malo trenutaka u kojima su građani Srbije imali razloga za radost, izuzev onih koji se radovali njavi EXPO-a i otvaranjima deonica autoputeva.

Unapred otpisna košarkaška reprezentacija Srbije, praktično sa drugom postavom, je pod vođstvom Svetislava Pešića osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu i plasirala se na Olimpijske igre.

Novak Đoković osvojio je tri Gren slem titule, ukupno 24, i potvrdio da je najbolji igrač u istoriji belog sporta. Još jednom je proglašen sportistom godine, ne u srpskim, već u svetskim okvirima.

Nikola Jokić je sa Denver Nagetsima osvojio titulu prvaka NBA lige.

A fudbaleri Srbije su se konačno plasirala na Evropsko prvenstvo.