Problemi na tržištu rada u Srbiji su kompleksni. Srbija se suočava sa velikim izazovima: povećava se broj nezaposlenih (prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u drugom kvartalu 2023. broj nezaposlenih u zemlji dostigao je 306.000), ali, istovremeno, postoji ozbiljan nedostatak kvalifikovane radne snage u ključnim sektorima. Nedostatak domaće radne snage potrebnih kvalifikacija prisiljava poslodavce da “uvoze” radnu snagu iz inostranstva: najviše u građevinskom sektoru, gde se procenjuje da čak jednu trećinu poslova obavljaju strani radnici. Ovaj disbalans postaje još izraženiji s najavljenim infrastrukturnim projektima za EXPO 2027, uključujući izgradnju sajamskog kompleksa i nacionalnog stadiona u Surčinu. Ova velika ulaganja postavljaju dodatni pritisak na već preopterećeno tržište rada dovodeći u pitanje održivost trenutnog modela.
Specifične potrebe tržišta rada izražene su i u tražnji za drugim kvalifikacijama. Zanatlije, majstori, dostavljači, vozači, ali i kvalifikovani stručnjaci u IT sektoru, nastavnici stranih jezika, kao i radnici u sektoru turizma i ugostiteljstva predstavljaju kategorije radnika za kojima postoji velika tražnja na tržištu.
PRIVREMENA OPCIJA SA DUGOROČNIM POSLEDICAMA
Suočena s ozbiljnim nedostatkom radne snage, Srbija je prepoznala dolazak stranaca kao potencijalno rešenje problema na tržištu rada. Nadležni su odlučili da intervenišu putem izmena Zakona o državljanstvu i Zakona o zapošljavanju stranaca. Prethodna regulativa zaista jeste usporavala ove procedure, čime se negativno uticalo na privredni rast zemlje, ali je istovremeno štitila određene nacionalne interese. Iako kroz novi pravni okvir nadležni planiraju da stvore uslove za brže i efikasnije uključivanje strane radne snage u srpsko tržište, posledice bi mogle da budu dalekosežnije i možda čak i da ugroze status Srbije u Šengenu.
Podaci o izdatim radnim dozvolama svedoče o sve većem interesovanju stranaca za rad u Srbiji. Kratkoročno, priliv radnika iz inostranstva uspeva da popuni izvestan deo upražnjenih radnih mesta. Tokom 2020. izdato je 13.000 radnih dozvola, tokom 2021. izdato je 25.000, dok je 2022. taj broj dostigao 35.000. Ovaj broj bi do kraja 2023. mogao gotovo da se udvostruči.
Međutim, iako su izmene zakona predstavljene kao privremeno rešenje za trenutne potrebe, postavlja se pitanje dugoročne održivosti ovog pristupa. Mnogi stranci koji dolaze u Srbiju s ciljem zapošljavanja koriste je samo kao tranzitnu tačku ka zapadnoj Evropi. Novi Zakon o državljanstvu dodatno olakšava ovu tranziciju.
Izmene zakona su, dakle, korak ka rešavanju trenutnih potreba na tržištu rada, ali samo kratkoročno. Dugoročno rešenje leži u promišljenim strategijama za zadržavanje i povratak domaće i privlačenje strane radne snage, uz istovremeno rešavanje strukturnih problema poput reforme obrazovanja i rešavanja demografskih izazova.
ULOGA CIRKULARNIH MIGRACIJA U URAVNOTEŽAVANJU TRŽIŠTA RADA
U suočavanju s ozbiljnim izazovima na tržištu rada i depopulacijom, cirkularne migracije predstavljaju perspektivno rešenje za Srbiju. Cirkularne migracije podrazumevaju ponovljene, legalne migracije jednog lica između matične zemlje i drugih država. Ovakav pristup omogućava građanima da privremeno odu u inostranstvo radi obrazovanja, rada ili usavršavanja, a zatim se vrate sa stečenim novim veštinama i znanjima. Ova dinamičnost mogla bi da omogući Srbiji da koristi prednosti globalne mobilnosti radne snage, istovremeno održavajući vezu sa svojim građanima koji odlaze u inostranstvo i stvarajući mogućnosti za njihov privremeni ili trajni povratak. Osim što doprinose prenosu znanja i iskustava, cirkularne migracije takođe omogućavaju prenos znanja i kapitala iz inostranstva. Ovaj model podržava inovacije i unapređenje domaćeg tržišta rada, čime se stvara povoljno okruženje za ekonomski razvoj.
Projekat “Cirkularne migracije pre depopulacije!”, koji zajedno sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke i Centar za evropske politike, podržan od strane EU, istražuje i promoviše ove migracije kao ključni instrument u suočavanju s demografskim izazovima. Sprovedena istraživanja u okviru projekta ukazuju na potencijal cirkularnih migracija da reše pitanja izazvana kritičnom depopulacijom u poslednjim decenijama, koja je imala značajne posledice po ekonomski rast Srbije. U utorak 12. decembra, u Beogradu će se održati konferencija posvećena rezultatima ovog projekta.
Za više informacija, posetite www.cep.org.rs.
