Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je zbog incidenta u Banjskoj optužnicu protiv 45 osoba, uključujući Milana Radoičića, ali Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović ističe ta optužnica za Srbiju nema nikakav značaj. Za Radoičićem je poternicu raspisao Interpol, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da za Srbiju slučaj Banjska „nikako nije terorizam"
Srbi vole Ruse, a sa Kinezima ih vezuje „čelično prijateljstvo“. Kako Aleksandar Vučić Srbiju više vezuje za Kinu, nego za Evropsku uniju? I gde su tu Brisel i Vašington?
„Sa stanovišta austrijskih Socijaldemokrata, aktuelna zabrinutost civilnog društva u Srbiji zbog namere da se kopa litijum je opravdana. Postupanje vlasti protiv mirnih demonstranata je veoma upitno što se demokratskih i ljudskih prava tiče“, kaže za „Vreme“ predsedavajući Socijaldemokrata i kandidat za kancelara Austrije Andreas Babler
Francuski političari ne mogu da reše kako će izgledati vlada posle prevremenih izbora u julu iz kojih niko nije izašao kao s dovoljnom većinom da obrazuje vladu. Ne mogu da se slože ni oko izbora kandidata za premijera, te je glavna levičarska koalicija gnevna što je Makron odbio njihovog kandidata
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno govorio da se sa projektom „Jadar“ neće počinjati dok „Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine“, iz Evropske komisije tvrde da je kontrola poštovanja ekoloških kriterijuma u slučaju iskopavanja litijuma posao srpskih vlasti
Litijum se pretvara u najskuplju valutu u globalnom privrednom i političkom nadmetanju. Sa stanovišta Berlina, Srbija maltene nema pravo da Evropi uskrati svoja značajna nalazišta, a i zašto bi se odrekla sopstvenog napretka? U tom svetlu ne čudi što je kancelar Nemačke Olaf Šolc ad hok došao u Beograd da se zajedno sa Vučićem smeška dok se potpisuju litijumski sporazumi i svojim prisustvom pomogne naprednjačkoj propagandnoj mašineriji da građanima Srbije omili projekat “Jadar”
U oblastima energetike i klimatske politike, transporta, tehnologija, kritičnih materijala i sirovina, proizvodnji hrane, migracijama i upravljanju granicama nalazi se prostor u kome nečlanice mogu u punoj meri da se integrišu u politike i mehanizme Evropske unije
Ne boje se odgovorni ljudi carinika ili predsednika, nego se boje suseda, rođaka, prijatelja i mnoštva neznanaca s kojima dele političku zajednicu, te naposletku i samih sebe
Šta posle junskih izbora? Na tu temu za “Vreme” govore opozicioni stranački akteri s obe strane “modre reke”. Dakle, lider stranke “Srce” Zdravko Ponoš, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković i politički analitičar Dejan Bursać. Inače, “Srce” je bojkotovalo beogradske izbore, ali ne i izbore u nekim drugim lokalnim sredinama, dok su PSG i NPS delovi takozvane borbene, odnosno opozicije koja je odlučila da izađe na junske izbore
“Ne spasava život vakcina, već vakcinacija. Ako za jednu tešku bolest postoji vakcina, treba iskoristi tu mogućnost. Onkološki sam pacijent sa dijagnozom raka jajnika za koji ne postoji rani skrining za otkrivanje, ni u svetu ni kod nas, za koji ne postoji ni vakcina. A rak grlića materice se može prevenirati jednostavnom imunizacijom protiv HPV. Znam kako izgleda pacijentkinja s poodmaklim stadijumom raka grlića materice i kroz koje muke prolazi. Ne mora da bude tako”, kaže Gorica Đokić iz Udruženja “Progovori”
Izlaznost u drugom krugu francuskih parlamentrnih izbora do 17 časova je glasalo 59,7 odsto birača, što je 0,3 odsto više nego u prvom krugu, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova
Peter Mađar je pripadao Orbanovom sistemu, a danas je za mnoge Mađare nada za promenu. Može li on da uspe? On govori pre svega o jednoj stvari - obećava da će srušiti Viktora Orbana
Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je konačne rezultate izbora u Fransuckoj, prema kojima je pobedila desničarska partija Nacionalno okupljanje, dok je Makronova partija zauzela tek treće mesto
U Francuskoj se u nedelju, 30 juna, održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima se očekuje uspon desničarskog bloka
Estonska premijerka Kaja Kalas biće nova „šefica diplomatije“ Evropske unije. Njen program je protivljenje Rusiji i podrška Ukrajini, a mnogi misle da će se pojačati i pritisak na Srbiju
U gotovo svim državama Evrope teže da smanje radnu sedmicu na četiri dana. Ali, Grčka vlada je odlučila da omogući poslodavcima i da je produže na šesti dan. Zaposlene tu niko ništa ne pita
“Često sam dolazio u bivšu Jugoslaviju, posebno u Dubrovnik, gde smo uvek imali sastanke u proleće u okviru grupe oko Praksis škole, koju je činila grupa potpuno neortodoksnih marksista. I odjednom su glavni predstavnici počeli da se identifikuju po svojoj etničkoj pripadnosti. Odjednom su se nazvali Srbima ili Hrvatima. To je za mene bilo iznenadno. I bilo je katastrofalno”
Nemačkoj će do 2030. nedostajati tri miliona kvalifikovanih radnika zbog demografskih promena, kaže za Radio Slobodna Evropa Erik Tode, analitičar nemačke fondacije Bertelsman. Zato se vrata za strane radnike izvan Evropske unije sada širom otvaraju
Nakon pobede ekstremne desnice na izborima za Evropski parlament u Francuskoj i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, nestabilna politička situacija ove zemlje prelila se i na fudbalsku reprezentaciju. „Želim da budem ponosan na svoj dres i 7. jula. Situacija u našoj zemlji je ozbiljna i moramo da delujemo“, rekao je reprezentativac Francuske Kilijan Mbape pred meč sa Austrijom
„Zahvaljujući trenutnoj politici Srbije i, s druge strane, jačanju radikalne desnice u EU, Srbija po pitanju ulaska u EU ima sve manje šanse, što, očigledno, odgovara vlasti u Srbiji", ocenio je Juratović
Posle totalnog debakla koji je njegova vladajuća politička formacija “Renesansa” doživela na izborima za Evroparlament pod naletom ekstremnodesnog “Nacionalnog okupljanja”, francuski predsednik Emanuel Makron odlučio je da raspusti francuski parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore za 30. juni 2024, čime je svim Evropljanima u potpunosti “oteo” izbore, “privatizujući” ih u kontekstu francuske unutrašnje političke krize
AfD je na evropskim izborima 2024. uspela vešto da privuče 16-godišnjake koji su prvi put dobili pravo glasa. Pridobili su ih ciljanim kampanjama na društvenim mrežama
Umereni evropski konzervativci su relativni pobednici izbora za Evropski parlament koji su okončani u nedelju, pa dosadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen može da računa na novi mandat. Ostale centrističke stranke su dobile šamar od birača koji su ojačali i proruske i ne baš proruske desničare širom Evrope
Na izborima za Evropski parlament stranka francuskog predsednika ''Preporod'' pretrpela je poraz od krajnje desne stranke "Nacionalno okupljanje" Marin Le Pen
Ogromne privilegije, poslovi sa strane, petocifrene plate, zlatni padobrani, zagarantovana penzija i objektivno mala odgovornost prema biračima i državama iz kojih potiču, zaštitni su znaci poslanika Evropskog parlamenta. I tako već decenijama unazad
Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna stranka (EPP), a krajnje desne stranke će imati znatno više poslanika nego do sada, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni 10. juna u Briselu
“Evropa će igrati sve manju ulogu u globalnoj politici u budućnosti. Ne samo da imamo smanjenje populacije, već i premeštanje globalnih sila. Čak i sa Bajdenom, nekim njegovim naslednikom ili sa Trampom, politika SAD će biti drugačija u odnosu na prošlih pedeset, šezdeset godina. Tu su globalizacija, lanci snabdevanja, različiti interesi u Pacifiku, Kina, Tajvan… SAD su oduvek bile i transatlantska i pacifička nacija. Dakle, okret ka Aziji nije nova stvar. I na to mi Evropljani moramo da pronađemo odgovor”
