Ekološka udruženja najavila su za 10. avgust na Terazijama u Beogradu veliki protest protiv otvaranja rudnika litijuma.
U proteklih nekoliko dana održani su masovni protesti građana protiv litijuma u: Loznici, Valjevu, Ljigu, Barajevu, Bogatiću, Grockoj, Kraljevu, Negotinu, Koceljevi,Šapcu, Arilju, Aranđelovcu, Krupnju, Mladenovcu, Kosjeriću…
Na svim skupovima je zatraženo da vlast usvoji zakon o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploataciji litijuma i bora u Srbiji.
Rok za usvajanje tog zakona, koji su vlastima postavila ekološka udruženja, je 10. avgust, kada je i zakazan veliki protest u Beogradu.
Značaj litijuma za Evropsku uniju
Protesti protiv iskopavanja litijuma masovno su po Srbiji počeli da se održavaju nakon posete nemačkog kancelara Olafa Šolca i potpisivanja Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila. Ovaj memorandum je u ime Evropske unije potpisao potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, zadužen za „Evropski zeleni dogovor”, a u ime Srbije ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Zbog čega je onda Šolc došao u Srbiju i sastao se sa Vučićem? Nemačkoj autoindustriji potrebna je ogromna količina baterija. Za baterije je potrebna još veća količina litijuma, kog ima u Srbiji, u dolini Jadra, i to na pretek. Prema istraživanju Geološkog instituta SAD, Srbija se, sa procenjenih 1,2 miliona tona litijuma, nalazi na jedanaestom mestu u svetu, a na trećem u Evropi, iza Češke i Nemačke.
Evropska komisija je u decembru 2019. godine predstavila „Evropski zeleni dogovor”, koncept prema kome bi Evropa do 2050. godina trebalo da postane prvi klimatski neutralan kontinent – da se na njemu više ne emituju štetni gasovi i da se u delo sprovede Pariski klimatski sporazum iz 2015. Ovaj ambiciozni program procenjen je na 1,8 biliona evra – jedna trećina bi trebalo da se finansira iz plana za razvoj NextGenerationEU i iz budžeta EU, a Komisija se nada da će se uključiti i državni i privatni investitori, piše portal nemačkog javnog servisa MDR.
„Zeleni dogovor” se odnosi na sve sektore privrede, a automobilski saobraćaj emituje petinu štetnih gasova u EU, piše MDR. Od 1990. taj udeo se uvećao za 11 procenata, a 2020. godine 90 odsto energije korišćene u automobilskom saobraćaju dobijeno je iz fosilnih goriva. Motori na unutrašnje sagorevanje treba zato potpuno da se ukinu: Evropski parlament je u februaru 2023. izglasao zakon prema kojem se od 2035. više neće prodavati nova putnička vozila koja proizvode štetne gasove – 340 poslanika glasalo je za, 279 protiv.
Automobile sa motorima na unutrašnje sagorevanje trebalo bi da zamene električna vozila, a da bi se ostvarili zacrtani klimatski ciljevi, na ulicama EU bi do 2030. godine trebalo da se kotrlja najmanje 30 miliona električnih vozila. Prema Evrostatu, 2021. u EU je bilo jedva dva miliona električnih vozila, od toga 600000 u Nemačkoj. Sve to prati ekstremno povećanje potražnje za nephodnim sirovinama, pre svega za niklom, manganom, grafitom, kobaltom i – litijumom.
Ko je odgovoran za poštovanje kriterijuma?
Zbog svega ovoga, ne čudi to što srpske vlasti hitaju da se počne sa eksploatacijom litijuma. Međutim, prema nedavnom istraživanju Nove srpske političke misli, 55 odsto građana Srbije protivi se projektu „Jadar“. Glavni problem za građane je ekološko pitanje – dolina Jadra je poljoprivredno zemljište, u blizini se nalazi i reka Drina, a kompanija „Rio Tinto“ koja godinama najavljuje dolazak u Srbiju nije se baš proslavila po brizi za životnu sredinu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u proteklih mesec poručio da će Srbija, kao i on lično, insistirati da se prilikom realizacije projekta „Jadar” zaštiti životna sredina, „da vazduh, zemlja i vode ostanu čiste“.
„Dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo i to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa svim evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo“, rekao je Vučić.
Ipak, nisu Nemci oni čiji je posao da se staraju o tim pitanjima. Ovo poručuju i iz Evropske komisije u odgovorima za European Western Balkans (EWB). Upitani ko će biti nadležan za kontrole da li se poštuju kriterijumi u slučaju da projekat „Jadar“ bude proglašen “strateškim”, iz Brisela ističu da je to zadatak vlasti u državi u kojoj se sprovodi implementacija, uz napomenu da bi „organizatori projekta” bili dužni da svake dve godine podnose izveštaj Komisiji o stanju projekta i obaveštavaju Komisiji „o svim relevantnim promenama u njemu”.
Inače, projekti koji na osnovu nedavno usvojenog Zakona Evropske unije o kritičnim sirovinama (CRMA) budu proglašeni „strateškim” moći će da budu zaustavljeni u bilo kojoj fazi sprovođenja ukoliko Evropska komisija proceni da ne zadovoljavaju odgovarajuće standarde, pre svega ekološke i pravne, objašnjavaju za EWB u Evropskoj komisiji.
Nema projekta bez saglasnosti Srbije
U odgovorima na pitanja EWB na temu litijuma i strateških projekata koji će se izvoditi na osnovu Zakona EU o kritičnim sirovinama, Evropska komisija nedvosmisleno navodi da Rio Tinto, ili bilo koja druga kompanija zainteresovana za rudarenje litijuma u Srbiji, ne može da se prijavi za dobijanje statusa „strateškog projekta” od Evropske komisije, a da prethodno ne dobije zvanično odobrenje od države (u ovom slučaju od Srbije) u kojoj bi se projekat implementirao.
„Prema Zakonu o kritičnim sirovinama, Komisija mora da dobije direktno odobrenje određene treće zemlje (u kojoj bi se projekat sprovodio) pre nego što razmatra prijave. Takođe, i u slučaju da neki projekat EK proglasi strateškim, ovlašćeni organi u zemljama u kojima bi se projekti sprovodili nisu dužni da izdaju dozvole izvođačima”, preciziraju u Evropskoj komisiji.
Upitani koje kriterijume neki projekat mora da ispuni da bi ga Evropska komisija proglasila „strateškim”, nadležni u Briselu kažu da su to, pre svega, projekti koji „promovišu strateške sirovine u svim fazama lanca vrednosti, kako unutar EU, tako i izvan Unije”.
„Projekti će biti odabrani na osnovu njihovog doprinosa sigurnosti snabdevanja strateškim sirovinama, tehničke izvodljivosti, mogućnosti zamene strateških sirovina, održivosti i socijalnih standarda. Projekti u EU treba da obezbede evropsku dimenziju, a projekti u trećim zemljama treba da obezbede dodatnu vrednost na lokalnom nivou. Opseg obuhvata projekte koji omogućavaju proizvodnju materijala koji zamenjuju strateške sirovine. Strateški projekti u EU će imati koristi od pojednostavljenja izdavanja dozvola za ubrzavanje administrativnih procedura. Države članice EU će morati da se pridržavaju jasnih rokova za celu proceduru, da koordinišu u okviru jedinstvene procedure odgovarajuće procene životne sredine i, ako je potrebno, primenjuju hitne procedure u slučaju početka suđenja”, ističu u EK.
Korist mora da ima lokalna zajednica
Govoreći o pravilima i procedurama koje se tiču strateških projekata u zemljama koje nisu članice EU, kao što je Srbija, u Evropskoj komisiji za naš portal napominju da će i takve države morati da ispune „visoke ekološke i socijalne uslove”, što će podrazumevati i da od toga ima neposrednu korist lokalna zajednica.
Kako dalje objašnjavaju u Komisiji, CRMA propisuje da projekti koji budu proglašeni strateškim moraju da značajno doprinesu obezbeđivanju sigurnosti snadbevanja strateškim sirovinama u EU, da budu tehnički izvodljivi u razumnom roku, te da se obezbedi da se „očekivana proizvodnja može proceniti sa dovoljnim stepenom sigurnosti”.
„Projekti koji budu proglašeni strateškim moraju se sprovoditi na održiv način, posebno u pogledu praćenja, sprečavanja i minimiziranja uticaja na životnu sredinu, sprečavanja i minimiziranja društveno štetnih uticaja, korišćenjem društveno odgovornih praksi, uključujući poštovanje ljudskih prava, autohtonih naroda i radnih prava, posebno u slučaju prisilnog preseljenja. Takođe, moraju da vode otvaranju novih radnih mesta i da se sprovode uz konstruktivnu interakciju sa lokalnim zajednicama i relevatnim društvenim patrnerima, uz korišćenje transparentne poslovne prakse, sa adekvatnom politikom usklađenosti za sprečavanje i minimiziranje rizika od negativnog uticaja na pravilno funkcionisanje javne uprave, uključujući korupciju i podmićivanje”, poručuju iz EK.
Izvori EWB u Evropskoj komisiji naglašavaju da će, što se tiče strateških projekata koji budu implementirani u EU to značiti da korist od projekata imaju odgovarajuće države članice, ali i u Unija u celosti, a kada je reč o projektima „u trećim zemljama”, to znači da bi oni morali da donesu dobit i toj državi i Uniji.
Govoreći o rokovima za podnošenje prijava za strateške projekte, sagovornici iz EK navode da je „poziv za strateške projekte otvoren neprestano”, ali da će se svake godine četiri puta procenjivati prispele prijave. Kako ističu, prva evaluacija prijava sprovodiće se nakon 22. avgusta.
Izvor: EWB
