Olimpijski šampion Novak Đoković prodefilovao je sa zlatnom medaljom oko vrata ispred Ajfelovog tornja u Parizu, gde su ga pozdravili brojni navijači. Kaže da mu je u planu trenutno samo da uživa, da se odmara i da slavi
Kandidat republikanaca za predsednika SAD Donald Tramp čestitao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na „velikom poslu“ oko razmene zarobljenika
Obeležavanje godišnjice sećanja na stradale i prognane u akciji „Oluja“ održano je na stadionu „Lagator“ u Loznici. Nakon obraćanja patrijarha, profesorke Nataše Basta Đorđević i Milorada Dodika, govor je održao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić – pričao je o „Oluji“, ali i o rezoluciji o Srebrenici i napretku ekonomije. Na kraju je poručio prisutnima da ih „sve voli“
„Osuđeni prestupnik se plaši debate", poručila je Demokratska partija, dok je republikanski kandidat Donald Tramp odgovorio da ne želi debatu sa Kamalom Haris, jer ona nije zvanični predsednički kandidat
Do poslednjih 60 metara vodili su srpski veslači Nikolaj Pimenov i Martin Mačković u disciplini dubl skul . Nakon toga Pimenov nije mogao da nastavi da vesla, pa je spustio vesla u vodu. Njihov trener Nikola Stojić je rekao da su Mačković i Pimenov „izgubili sinhronizaciju”. Na ovaj nastup na Olimpijskim igrama reagovao je i Veslački savez Srbije optužujući trenera Nikolu Stojića i Olimpijski komitet Srbije (OKS) za rezultat srpskih veslača, te naveli da već četiri godine ukazuju da Stojić nema dovoljno profesionalno trenersko iskustvo
Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani
Opoziciji nije lako da upravlja pitanjem litijuma. A ono jeste izuzetno važno i ne odnosi se samo na zaštitu životne sredine nego i na strateško opredeljenje Srbije prema novoj energetskoj revoluciji. Morate da imate ozbiljnu politiku koja je razumljiva građanima a istovremeno predstavlja branu populizmu. Dobar deo opozicije se tu ne snalazi najbolje. A to je zato što ponavlja stare greške – traži prečice. Vrlo se lako zakači na populizam umesto da nudi argumentovane i promišljene alternative. Čini se, ponekad se previše udvara radikalima, a manje misli na većinu građana
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
“Pišem zato što moram, a o prirodi tog moranja teško bi bilo na ovom mjestu govoriti. Tek to je neka velika tema, o kojoj se, pak, ne može govoriti iz perspektive dokonog profesora i teorijski fundiranog književnog znanstvenika. To je nešto o čemu se može govoriti samo iz perspektive pisca, baveći se vlastitim slučajem. Pisanje romana, izmišljanje svjetova, imaginiranje, sve su to posljedice neke unutarnje nesavršenosti i nedovoljnosti. Pišući, ja zapravo radim ono što sam radio u vrijeme dok sam se sam sa sobom igrao ispod stola usput prisluškujući što drugi govore”
Glavni događaj na beogradskoj likovnoj sceni ovog leta je retrospektivna izložba o velikom umetniku Đorđu Andrejeviću Kunu, povodom 120. godišnjice od njegovog rođenja. Ovo je priča osobe koja je o njemu tokom godina slušala, čitala i čije su se sudbine članova familije, kasnije će se ispostaviti i tazbine, u određenim životnim momentima preplitale
Premijer Miloš Vučević je rekao da je Svesrpska deklaracija "osnov političke borbe za opstanak Srba na ovim prostorima", a poslanik opozicionog ZLF-a Radomir Lazović da je reč o "nacionalističkom pamfletu"
