Tri nedelje nakon obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, pukom srećom je izbegnuta još jedna tragedija na jugu Srbije: u Nišu se urušio plafon na Klinici za kardiologiju.
Plafon je pao u tek renoviranoj koronarnoj jedinici, na svega nekoliko metara od medicinske sestre i anesteziologa, ali na sreću niko nije povređen. Nije poznato kako je moguće da se ovo dogodilo, imajući u vidu da je renoviranje vredno oko 52,6 miliona dinara ili oko 450.000 evra tek okončano.
Nakon ovog incidenta, otvorena su brojna pitanja. Nišlije, bivši i sadašnji pacijenti, lekari i medicinski radnici kao da nisu preterano iznenađeni zbog obrušavanja plafona.
Godinama unazad, nezadovoljni pacijenti su na društvenim mrežama izražavali svoj bes i delili slike bolničkih soba: buđ, nutritivno bezvredni obroci za porodilje, stare posteljine, plafon koji prokišnjava u kofe na podu.
Prikrivanje problema iznad života pacijenata
O padu plafona, javnost je obavestio direktor Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš doktor Dragan Milić.
On za portal “Vremena” govori o svim disfunkcijama i propustima u Kliničkom centru, na koje većina zaposlenih kao da je potpuno oguglala.
“Klinika za kardiologiju je nakon incidenta blokirana i u nju se ne može ući. Anesteziolog sa Kardiovaskularne hirurgije bio je na svega nekoliko metara od dela plafona koji se srušio. Sad ,medicinsko osoblje iz Kardiovaskularne u Kliniku za kardiologiju ne idu najkraćim putem, nego moraju okolo”, priča dr Milić.
Rukovodstvo Klinike za kardiologiju promenilo je brave na ulazu u kliniku, tvrdi Milić, pa sada anesteziolog u hitnim slučajevima, poput reanimacije, kada je svaki sekund presudan, mora da ide skroz okolo i gubi silno vreme.
“Dok ti silni minuti traju, gubite ljudske živote. Ovo rukovodstvo je pokazalo da je njima važnije da sakriju probleme i sve ono što je šuplje, čak i ako je potencijalno ugrožen život pacijenata. U ovom poslu sam već 30 godina i ne sećam se da je ovakva vrsta neodgovornosti i javašluka ikada postojala”, smatra on.
Epsko potonuće zdravstvenog sistema
Epsko potonuće zdravstvenog sistema se događa pred našim očima, tvrdi Milić. Kada bi sanitarna inspekcija odlučila da pregleda klinike u starom delu UKC Niš, većina njih bi, kako kaže, bilo zatvoreno.
“Većina toaleta nije ni u funkciji. Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo, nekoliko desetina trudnica koristi jedan mokri čvor. Podaci o stopama infekcija koje se jave kod pacijenata, kriju se i mi ne možemo da znamo broj ovakvih slučajeva. Kako i da se održava higijena, ako, uslovno rečeno, nemate higijeničare”, pita se Milić.
Klinika u okviru UKC sa dovoljnim brojem higijeničara ne postoji. Na pojedinim klinikama, kako kaže, radi samo jedan higijeničar, koji radno vreme završava u 14 sati. Nakon toga, do 7 sati ujutru narednog dana, o higijeni nema ko da brine.
“Nema dovoljno zaposlenih, verovatno zbog nedostatka novca. Kada cela zemlja propada, sa njom će propasti i zdravstvo. Nije mi jasno kako ima novca za nacionalni stadion, a nema za renoviranje bolnica”, kaže Milić.
Novo, ali ne i bolje
U petak, 6. Decembra, je trebalo da se održi svečano otvaranje renovirane Klinike za kardiologiju. Najavljen je bio i dolazak ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Ulazi i parkinzi su bili zatvoreni, kaže Milić. Sve je bilo spremno, ali je ministar ipak otišao na proslavu 100 godina Klinike za otorinolaringologiju u Beogradu.
“Umesto da se problemi reše, oni se gomilaju. Ljudi misle da je Novi Klinički centar u Nišu fantastičan, a ni tamo ništa nije rešeno. Tamo još ne postoji poliklinika, a najbliža poliklinika je od nove zgrade UKC udaljena oko kilometar. Ljudi rade prelgede i previjanja u katastrofalnim uslovima. Vešeraj i kuhinja ne postoje u novom delu”, tvrdi Milić.
Sve i da se ovi problemi reše, nije dovoljno, jer je, kako kaže, više od polovine klinika je u starom delu. Tamo se i dalje nalaze Klinika za onkologiju, nefrologiju, kardiologija, ginekologija i akušerstvo, dečija klinika i kardiovaskularna hirurgija.
“I sve te klinike, osim kardiovaskularne hirurgije, su u kranje teškom stanju. Postavio bih pitanje nadležnima, koliko zgrada u starom delu ima upotrebnu dozvolu”, kaže Milić i dodaje da, prema informacijama koje ima, dozvolu poseduje samo kardiovaskularna hirurgija.
Lečenje u nehumanim uslovima
Glasine o katastrofalnom stanju klinika i bolničkih soba, potvrdila je i sagovornica “Vremena”, koja je želela da ostane anonimna, a koja je bivša pacijentkinja Ginekološko-akušerske klinike.
“Higijena je katastrofalna, izašla sam iz bolnice sa stomačnim virusom. Podove brišu ofrlje, i to jednom dnevno. Niko ne dezinfkikuje lavaboe, niti natkasne na kojima držimo stvari. Retko ko je od zaposlenih ljubazan. Hrana je takođe loša. Ja imam problem sa celijaklijom, a nisu mi obezbedili bezglutensku ishranu, pa sam živela na čaju i keksu bez glutena”, priča naša sagovornica.
Na meniju su za doručak obično bili keks, čaj, kuvana jaja, sir i parče hleba. Piletina koja se služi za ručak je uglavnom hladna, a pire krompir je iz kesice.
Pored loše higijene, neupotrebljivih toaleta, stare posteljine, glavni problem je, tvrdi naša sagovornica, nedostatak medicinskih sestara.
“Imala sam veće komplikacije nakon same operacije. Zaboravili su da mi izvade kanilu, iako sam ih više puta zamolila. Zbog greške sestre, završila sam sa puknutom venom i trombovima”, navodi ona.
Tvrdi da u otpusnoj listi niko nije naveo da je došlo do naprsnuća vene, niti do greške medicinskog osoblja.
“Sve izgleda isto kao pre 23 godine, kada sam se porodila. Tu i tamo, naiđe poneka maska i smešni pokušaj da se nešto gradi i radi”, zaključuje.
