Tribina »Vremena«
Crne ekološke tačke Srbije
Kultura sećanja – Dvadeset godina od devetog marta
Kako je bilo i urbane legende
Kao juče da je bilo, a deca začeta tih dana sada decu imaju... U međuvremenu je đavo odneo i više država i vojsku i Vožda i snove puste, sve u neprekinutom sledu, eto, do dana današnjeg. To što je 9. marta 1991. počelo, traje još. Jesmo li nešto naučili iz iskustva 9. marta?
Rekonstrukcija vlade
Zipovani kabinet Mirka Cvetkovića
Vlada nije reprezentativni već izvršni organ, ali u njenoj rekonstrukciji i smanjenju na 17 ministara, četiri potpredsednika i jednog premijera ključno je bilo ko iza koga stoji
Reportaža iz Irana – Fađr festival u Teheranu
Istočno-zapadni čaprazdivan
Vladimir Stankovski, grafički dizajner "Vremena", ilustrator i karikaturista, bio je gost upravo održanog trećeg međunarodnog festivala umetnosti Fađr u Teheranu. Razlog njegovog gostovanja jeste treća nagrada koju je dobio na internacionalnoj izložbi digitalne karikature organizovanoj krajem prošle godine. Za čitaoce "Vremena" Stankovski piše o utiscima koje je doneo iz Irana
Najbolja najčitanija knjiga
Dobar, loš, čitan
Bibliotekarski žiri od sedam članova jednoglasno je dodelio nagradu Narodne biblioteke za "najbolju među najčitanijim knjigama" – romanu Predator Vladimira Arsenijevića
Sećanje na Zorana Đinđića
Ni general ni domaćin
Zašto je normalnije da u školama u Srbiji bude istaknut portret Milana Nedića a ne Zorana Đinđića? Je li zbog toga što su Nedića postavile nemačke okupacione vlasti da bude "čuvar reda i poretka" a Đinđić bio premijer izabran na demokratskim izborima? U čemu je "kvaka"
Lični stav – Pet godina od smrti Slobodana Miloševića
Pravićemo mi njega od blata
Deset godina posle oktobarskog puča 2000. godine, koji je, bez sumnje, najveća prevara učinjena srpskom narodu u dvadesetom stoleću, ne prestaje satanizacija Slobodana Miloševića i njegove porodice
Navigator
Danke Fejsbuk!
Intervju – Ivan Karić, rukovodilac odbrane od poplava za grad Beograd 2009–2010, savetnik direktora JVP »Beogradvode«
Borba sa stihijom
"Važno je u svim budućim radovima i intervencijama u prirodi pridržavati se osnovnih načela zaštite životne sredine i održivog razvoja, jer ovu planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka"
Finansiranje gradskih pozorišta
Pare i muzika
Čelnici gradskih pozorišta žale se na loš tretman gradskih vlasti i smanjene budžete za narednu godinu
Država i huligani
Pravda za stadione
Prošlonedeljna poseta Mišela Platinija, predsednika UEFA, bila je poslednja opomena za srpsku državu: ako se divljaštvo na stadionima nastavi, reprezentacija i klubovi će biti izbačeni iz svih takmičenja
Protesti u Hrvatskoj
Tromblon, Thompson i fejsbukovci
Ulični protesti se nastavljaju. Datuma izbora još nema, premijerka Kosor – iako sa zaleđenim osmehom na licu – ponavlja da će oni biti u zakonskom roku, verovatno krajem godine. U svemu tome, ulične pobune teško da mogu preći u nešto masovnije
Beograd
Vodeni organizam
Portret savremenika – Bedžet Pacoli
Život luđi od svake fantazije
Novi predsednik Kosova je miljenik sudbine
Intervju – Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj
Laboratorija državnog preduzetnika
"Kao svaka državna politika, hteli mi to ili ne, naučna politika nameće da donosimo jedan broj odluka. A vladati je – birati između najmanje loših izbora"
Intervju – Gijom Siberten-Blan, filozof
Zbog čega čitati Deleza
"Za Deleza važi ono što važi i za druge filozofe: ne čitamo ih da bismo pronašli rešenja na prethodno postavljene probleme, već u nadi, ili pretpostavljajući, da će nam pomoći da drugačije postavimo probleme koje, eksplicitno ili maglovito, prepoznajemo kao urgentne"
Istraživanje – Porodični život u Srbiji
Zamrznuti u tradiciji
Nema bitnijih razlika u ponašanju mlađih i starijih parova, pa je asimetrična podela obaveza možda i najočitiji primer zaustavljene ili usporene modernizacije u partnerskim odnosima. Model roditeljstva koji je kod nas široko prihvaćen jeste "žrtvujući", a to znači prihvatanje stava da je roditelj dužan da žrtvuje sve, ako treba i svoju dobrobit zarad deteta
Vreme Beograda – Zeleni prsten 2011.
»Kap po kap« u Grockoj
Domaćin Miša Todorović voćarstvom i vinogradarstvom se bavi preko 30 godina, a na njegovom gazdinstvu se oduvek uzgajalo voće. "Sa ovih deset hektara svake godine uspemo da naberemo sedam-osam vagona voća. Navodnjavanje će nam dosta pomoći. Računamo da ćemo imati bar za trećinu veći prinos. Ova ideja ljudi iz gradske vlasti deluje dosta dobro. Videćemo kako će to izgledati kad se završi", kaže zet Srećković
Razgovor sa Milošem Tomićem, filmadžijom
Čudo svakidašnjeg
"Uvek sam više bio za gerilske, uzbudljive stvaralačke akcije nego za kozmetiku, profi ekipu i čekanje na budžet da bi počeo nešto da radiš. Uz to, radije izvirujem kroz prozor da vidim šta se dešava, nego da gledam televiziju"
Zadnja kuća, Srbija
Odlaze ljudi, dolazi šuma
U centru sela dom kulture, mesna zajednica, veliki trg sa spomenicima, a na vetru se pomeraju samo umrlice na drveću. Za skoro sat prošao je samo jedan čovek, na štakama... Baka sa psom, stoji i gleda hoće li neko proći; deda na štakama nasred dvorišta stoji više od 20 minuta gledajući u prazno; pedesetogodišnjak na terasi stoji i puši pola sata. Kao da razmišlja. Radni dan je, podne
Budućnost svetske privrede
Srpski patent od 1.300.000.000 evra
Intervju – Nikola Ristanovski, glumac
Gluma od milion dolara
"Devedesetih sam ušao u pozorište da bih pobegao od života koji me je plašio. U pozorištu sam našao paralelni svet, bolji, tamo sam pobeđivao svoje strahove i javno govorio svoje stavove. Zato kad me sad pitaju da li se bavim politikom, ja kažem: da, naravno da se bavim. Čovek koji je igrao Raskoljnikova, Stavrogina, Leonea, naravno da se bavi politikom"
Prilog kulturi sećanja – Sto godina Hajduka
Hajdučko srce
Trideset hiljada gledalaca koji su domaćinu OFK Beogradu doneli rekordan prihod u njegovoj istoriji nije moglo ravnodušno gledati radost armije navijača splitskih ‘majstora baliuna’, svi su prihvatili pesmu Marjane, Marjane, ispratili su pobjednika gromkim aplauzom
Portret savremenika – Moamer el Gadafi
Zbogom, smešni skupe
Poznat kao čovek sa mnogo imena, Moamer el Gadafi poseban je i po tome što se njegovo ime sa arapskog na engleski navodno može transkribovati na više od 600 načina. Za četiri decenije vladavine njegova unutrašnja, a naročito spoljna politika, prošla je kroz transformacije koje se po broju približavaju broju nadimaka koje ima