Početkom 2010. godine u Beogradu je registrovana firma „M-6 Tikveš“ d.o.o., koja se bavi uvozom asortimana najstarije i vodeće makedonske vinarije na srpsko tržište, razvojem i svim marketinškim aktivnostima. Rezultati poslovanja u 2011. godini potpuno su opravdali taj potez, jer su tržišna pozicija vinarije „Tikveš“ i njena percepcija od strane potrošača danas daleko bolje nego pre godinu dana. Ova firma ima za cilj da preraste u regionalni centar iz koga bi se pokrivalo celo tržište bivše Jugoslavije. O vinskoj industriji u regionu, trendovima i planovima, razgovarali smo sa Aleksandrom Kokirom, generalnim direktorom „M-6 Tikveš“.
„VREME„: Kakvi su potencijali za razvoj vinske industrije na zapadnom Balkanu?
ALEKSANDAR KOKIR: Zapadni Balkan ima ogroman, ali neiskorišćen potencijal da izraste u ozbiljan vinski region i ponudi vrhunska vina koje će biti prepoznatljiva i jedinstvena. Da bi se to desilo, potrebne su značajne investicije u vinograde i osavremenjivanje tehnoloških procesa u proizvodnji vina. Trenutni model sa malim vinarijama koje prodaju proizvode po izuzetno visokim cenama i sa velikim vinarijama koje prodaju proizvode po cenama koje ne mogu da pokriju cenu koštanja pristojnog vina, nije održiv i potrebne su značajne promene kod većine proizvođača. Pored toga, zapadni Balkan (isključujući Sloveniju) ima još uvek nisku konzumaciju vina po glavi stanovnika i vinska kultura je na niskom nivou, tako da je potrebna i permanentna edukacija potrošača.
Vinarije iz regiona su nedovoljno konkurentne na tržištima EU, pre svega zbog visokih cena, nestabilnog kvaliteta i slabe ili gotovo nikakve promocije vinskih regiona. Potpuno je neprihvatljivo da neke domaće vinarije za svoje proizvode naplaćuju preko deset evra po boci. Vino koje ima tu cenu mora imati višegodišnji kontinuitet kvaliteta i značajna priznanja na referentnim svetskim takmičenjima. Te vinarije koriste needukovanost naših potrošača o vinima, pa visokim cenama pokrivaju svoju nisku produktivnost i neefikasnost, ali uništavaju i svoju konkurentnost na ozbiljnim tržištima. Izvesno je da će razvoj vinske kulture u Srbiji kazniti te proizvođače i u prvi plan dovesti one koji pravilno balansiraju cenu i kvalitet.
Ako govorimo o izvozu, treba uzeti u obzir da je na tržištu EU već godinama prisutan trend veće ponude vina u odnosu na potrošnju, koji uzrokuje pad prosečne cene po boci i višak zaliha u vodećim zemljama po proizvodnji vina. Takvo stanje onemogućava značajniji izvoz vina na ta tržišta, ali dovodi i do toga da su zemlje zapadnog Balkana preplavljene vinima iz Francuske, Italije i Španije, koja su u najmanju ruku sumnjivog kvaliteta. Danas niču nova tržišta koja su značajni uvoznici vina, pre svega Rusija i Kina, ali ulazak na ta tržišta je izuzetno skup i vinarije bez podrške matičnih država imaju malu šansu za uspeh.
Koji podsticaji su potrebni da bi se vinska industrija značajnije razvila?
Iako se makedonski vinari, kao i srpski, ponose kao proizvođači vina i dugi niz godina su prisutni na međunarodnim tržištima, pravi potencijali tek treba da budu iskorišćeni i pretočeni u značajan porast izvoza brendiranog flaširanog vina. Jedan od najvećih izazova je kako nadoknaditi godine neinvestiranja u podizanje kvaliteta vinograda i primenu moderne agrotehničke prakse. U proizvodnji grožđa još uvek se jure visoki prinosi po hektaru, jer je to lakši put ka niskim proizvodnim i prodajnim cenama, ali i put ka spuštanju kvaliteta vina. Pravi način je podsticanje kvalitetne proizvodnje grožđa i vina, kao i maksimalno iskorišćavanje unikatne vrednosti podneblja. U tom delu važnu ulogu može da odigra država, merama stimulisanja obnove vinograda i primene modernih agrotehničkih mera i principa proizvodnje.
Posle toga sledi izazov promocije zemlje i regiona kao proizvođača kvalitetnih vina, unikatne vrednosti i ponude. Imidž zemlje proizvođača je jedan od ključnih faktora pri donošenju odluke o kupovini nekog vina, što prevazilazi moć bilo koje pojedinačne vinarije. Pozitivan rezultat može se postići samo uz zajednički napor vinarija, njihovih udruženja, trgovaca i države.
U koje oblasti „Tikveš“ planira ulaganja u Srbiji?
Za vinariju „Tikveš“ tržište Srbije je prioritet. U 2011. godini prodali smo više našeg vina u Srbiji nego u Makedoniji. Prošle godine imali smo do sada najveći obim aktivnosti i investicija na ovom tržištu, a planirano je da se taj trend nastavi i tokom narednih godina. Od Srbije očekujemo ove godine rekordan rast i imamo vrlo jasnu ambiciju da u naredne tri godine udvostručimo promet koji ovde ostvarujemo. Naša vina su poznata i dobro prihvaćena od strane potrošača u Srbiji i tu poziciju želimo da zadržimo.
Pored investicija u vinariju „Tikveš“, Grupacija M6, koja je vlasnik kompanije, namerava da u narednom periodu istraži mogućnost širenja svog poslovanja u Srbiji i na druge delatnosti. Kao investicionu grupaciju, interesuju nas ulaganja pre svega u sektor robe široke potrošnje, a pogotovo u kategoriju pića sa kojom imamo i najviše iskustva.
Kakvi su bili poslovni rezultati „Tikveša“ u 2011?
Prošla godina je za nas bila vrlo značajna sa aspekta promene poslovnog modela u Srbiji, početka saradnje sa kompanijom „Knjaz Miloš“, ali i zbog odličnih rezultata poslovanja. Druga polovina godine donela nam je rast prodaje u odnosu na 2010. godinu, a kada se uzme u obzir da je zbog ekonomske krize tržište vina u padu, ovaj rezultat postaje još značajniji. Verujemo da nas čeka godina koja će biti teža za poslovanje nego što je bila 2011, ali u isto vreme verujemo da smo postavili dobar temelj za dalji rast. Od tržišta Srbije očekujemo da u narednoj godini bude generator ukupnog rasta „Tikveša“.
Koja je nabolja preporuka za „Tikveš“ vina?
Ono što nas odvaja od konkurencije je vrlo širok asortiman u kojem postoje proizvodi za sve segmente potrošača u Srbiji, a potpuno smo sigurni da svaki naš proizvod ima najbolji odnos cene i kvaliteta na tržištu. Vinarija „Tikveš“ trenutno proizvodi preko 50 vrsta vina u pet segmenata. Pored već dobro poznatih proizvoda nedavno smo lansirali i novu liniju terroir vina pod imenom „Barovo“ i „Bela voda“. Reč je o vinima proizvedenim od grožđa koje dolazi isključivo iz sopstvenih, strogo kontrolisanih vinograda, starih više od 35 godina. Ova vina su vrhunac našeg dosadašnjeg rada i sigurno spadaju u red najkvalitetnijih u regionu, a i šire.
Najpoznatiji svetski vinski kritičar Robert Parker ocenio je sa 94 poena crveno vino vinarije „Tikveš“ – „Bela voda“ 2010. Ovako visoka ocena „Belu vodu“ svrstava među najkvalitetnija i najcenjenija vina u svetu. Istovremeno, to vino je prvo i za sada jedino iz Makedonije i regiona koje je uopšte ocenjivao kritičar poput Parkera.
Koji su trendovi u vinskoj industriji?
„Tikveš“ je lider na ovim prostorima zato što vrlo pažljivo osluškuje potrebe svojih potrošača, ali savetuje se i sa enolozima razvijenih vinskih tržišta, koji donose nove trendove i pomažu nam da budemo inovativni i jedinstveni. Kao i u svakoj drugoj industriji, i u vinarstvu postoje trendovi, moda, hitovi i bitno je konstantno osluškivati tržište. Naravno, trendove na prvom mestu postavljaju potrošači, ali bitnu ulogu imaju i mediji. Danas se može reći da je trend konzumacija laganih, muskatnih, aromatičnih belih vina, a kod crvenih, potrošači se češće opredeljuju za sveža, aromatična, voćna vina. Bitan trend je i rast konzumacije rose vina, gde naša vinarija beleži odlične rezultate. Za nas je bitan i trend migracije potrošača sa drugih alkoholnih pića na vino, i možemo reći da je ispijanje vina danas „u modi“.
Šta je najvažnije za uspeh u vinskom biznisu?
Vinski biznis je svakako profitabilan, ali traži naporan rad i velika ulaganja. Uspeh nikome nije zagarantovan i ne dolazi preko noći, potrebne su godine rada, mnogo truda i iskustva. Vino nije klasičan industrijski proizvod, jer svaka greška u proizvodnji trajno utiče na kvalitet proizvoda i nema druge šanse.
Iz pozicije vinarije, ključ je u konstantnom podizanju nivoa kvaliteta vina uz održavanje troškova na razumnom nivou. Kvalitet vina ne dolazi samo od dobre berbe ili duge vinarske tradicije, potrebni su i vrhunska tehnologija, standardi, kvalitetni kadrovi i potpuna posvećenost stvaranju vrhunskih vina. Naravno, nije dovoljno samo proizvesti kvalitetan proizvod, potrebna su i znatna ulaganja u marketing. Trendovi i potrošači se stalno menjaju i moramo biti spremni da se prilagodimo novim izazovima.
