Zašto kosmonauti nose mobilni telefon

Jeste li spremni za uzbudljivo putovanje na kakvo se ide jednom u životu i uključuje deset dana bez interneta? Ali možete da ponesete svoj mobilni telefon, zlu ne trebalo. Ovako je mogao da glasi oglas za sastavljanje posade Artemisa 2, prve NASA-ine misije oko Meseca posle pola veka.

Jasno je da putovanje u maloj kapsuli, ne većoj od prosečnog teretnog kombija u kojoj četiri osobe treba da žive i rade deset dana, nije neka vizija luksuza. Ali i najubogiji smeštaji na Zemlji predviđaju kakav-takav vajfaj internet, za razliku od Artemisa koji je nakrcan najskupljom zamislivom tehnologijom koju je čovek uspeo da napravi, osim bilo kakve internet konekcije kakva je zahvaljujući Starlinku moguća gotovo na bilo kojoj tački ovog sveta – ako je ugovorite.

Prvi razlog, koji bi mogao da potre sve ostale, jeste da posada ima dovoljno posla te za cunjanje po sajtovima nemaju vremena. Sve informacije dobijaju direktno od NASA-e, uključujući komunikaciju sa porodicama i predsednikom SAD lično, koji ih je udostojio pozivom kada su napravili planirani zaokret oko Meseca.

Ni ta komunikacija nije savršena, barem za standarde na koje smo navikli od poslednje Apolo misije pre 54 godine. Razlog je fizički, udaljenost od Zemlje na kojoj se Mesec (i Artemis) nalazi je oko1,3 svetlosne sekunde te je toliko kašnjenje (računajte u oba smera) u startu zagarantovano i u idealnim uslovima. U realnim to znači da na postavljeno pitanje odgovor sagovornika na Mesecu čekate mnogo duže. Za internet servere čija je latenca spuštena na stotinke ovo predstavlja večnost. Zato oni koji razmišljaju o budućnosti već imaju planove kako bi se informacije prenosile na tako velike udaljenosti, to jest prave drugačije internet protokole.

Dalje, mreža na misiji mora da bude predvidiva, otporna i strogo hijerarhijska: prvo komandni podaci, zatim telemetrija, pa tek onda slike, video i “ljudska” komunikacija. Na Zemlji je sasvim prihvatljivo da vam Jutjub koči i vrti u prazno jer je neko u zgradi pustio seriju u 4K. U svemiru ništa ne sme da ugrozi komandu, navigaciju ili zdravstvene podatke posade. NASA zato koristi veze projektovane za misiju, a ne otvoreni internet sa svim njegovim kašnjenjima, preusmeravanjima, bezbednosnim rupama i nepredvidivim opterećenjem.

Otkud onda telefoni u celoj priči i to Epl 17 Pro Max? Jednostavan odgovor je da se radi o izuzetnom računaru koji je uklopljen u NASA sistem i vrlo moćan i u oflajn modu, a staje u džep. Osim što ih koriste za snimanje slika i videa, kosmonauti telefonima mogu da komuniciraju sa mrežom unutar Artemisa, ali na posebnim aplikacijama razvijenim za potrebe misije. U takvom okruženju mobilni je alat koji može da radi oflajn, može da snima, prikazuje procedure i služi kao interfejs ka mreži kada je ona dostupna. O tome se trenutno malo zna, videćemo koliko će NASA biti raspoložena da priča kada se misija završi.

Ako se jednoga dana ljudi zaista nasele na Mesec, makar u obliku baznih stanica za potrebe nauke, imaće i internet mrežu, sasvim sigurno. Zapravo, ona se već razvija, ali za razliku od ove koju mi koristimo, najverovatnije će biti podeljena na dva dela. Jedan je operativni i služiće za upravljanje i kontrolu svih uređaja, vozila i robota koji se tamo budu koristili. Druga bi bila mreža nalik na zemaljsku s tim što bi morala da ukalkuliše kašnjenje i da pametno kešira budući da bi pristup klasičnom internetu i dalje bio komplikovan i skup.

Ukratko, ako ste planirali put Meseca, poslom ili turistički, pripremite se na to da od uobičajene onlajn komunikacije i razbibrige nema ništa. Ali je pogled fantastičan.