Više od dva milenijuma nakon što je prvi čovek izračunao da Zemlja nije ravna, milioni ljudi širom sveta danas u to sumnjaju. Na čemu se zasniva teorija ravne zemlje i ko sve u nju veruje?
Grčki filozof i astronom Eratosten iz Kirene prvi je izračunao obim planete Zemlje (i to sa velikom preciznošću) još 240. godine pre nove ere, tako što je uporedio uglove senki koje sunčevi zraci prave u podne za vreme letnje dugodnevice u Sijeni i Aleksandriji. Njegova kalkulacija smatra se ujedno i prvim empirijskim dokazom da je Zemlja sferičnog oblika.
Međutim, to što je Eratosten pre više od 2.200 godina dokazao poznavajući osnove matematike i geometrije, a decenijama unazad, ako ništa drugo, satelitski snimci potvrđuju, milioni ljudi širom Zemljine kugle i dalje osporavaju. I to sa veliko strašću.
Teorija ravne zemlje jedna je od najšire prihvaćenih i najčešće obrađivanih teorija zavere današnjice. Iako u različitim oblicima ovo verovanje živi još od najranijih dana ljudske civilizacije, ravna Zemlja kao nenaučna teorija doživljava ekspanziju nakon 2010. godine, kada internet ulazi u gotovo svako domaćinstvo iole razvijenih zemalja.
Kako bismo razumeli ovaj fenomen, njegove uzroke i posledice, moramo krenuti od toga šta to zapravo ravnozemljaši propovedaju.
Najšire posmatrano, zagovornici ove pseudonaučne teorije veruju da naša planeta nije sferičnog oblika, već da je oblika diska, sa onim što nauka naziva Severnim polom u sredini i Antarktikom kao omotačem na rubu, iza kojeg se nalazi provalija u svemir.
Kada su u pitanju finese, tu ipak postoje određena razmimoilaženja.
Tako pored standardne disk teorije, postoji i uverenje da je Zemlja beskonačno ravno prostranstvo, a da se iza „zidova“ Antarktika – koje, naravno, od očiju javnosti čuva NASA – nalaze drugi, nama nepoznati kontineni.
Neki veruju i da je Zemlja dijamantskog oblika, blago ispupčena u tački Severnog pola, a da je gravitacija zapravo sila koju proizvodi kretanje planete kroz svemir u smeru „ka gore“.
Sve se to dešava u svemiru koji različite teorije tumače na različite načine, od toga da je samo projekcija, preko toga da se Sunce i Mesec nalaze na samo nekoliko stotina kilometara iznad „ploče“ gde se vrte u krug, pa sve do teze da je nebo svod koji se nadvija nad „diskom“ u kojem živimo.
Kod ravnozemljaša se javlja uobičajen model konspirativne priče po kojem neka dobro organizovana grupa moćnika, pažljivo isplaniranim akcijama pokušava da od običnog čoveka sakrije „istinu“, sa ciljem da ga drži u mraku i tako kontroliše njegov život.
U ovom slučaju, glavni protagonista je NASA, koja po naređenju političkih lidera aktivno radi na prikrivanju dokaza o ravnoj Zemlji tako što falsifikuje satelitske fotografije i čuva „zidove“ Antarktika.
Iako su, na prvi pogled, motivi za prikrivanje istine o obliku naše planete nejasni – što nije slučaj sa, recimo, napadom na Kule bliznakinje ili sletanjem na Mesec, koji se mogu tumačiti posmatranjem tadašnjih političkih trenutaka – iza ravnozemljaških uverenja krije se ništa više od ideje da je „znanje moć“, a da ko god vlada jednim, vlada i drugim.
To, ipak, ne sprečava ravnozemljaše da, pozivajući se na kritičko razmišljanje, nekritički prihvate i mnoge druge teorije zavere kao potporu teoriji ravne Zemlje, poput tajnih elita koje vladaju svetom, satanista koji koriste nauku da bi udaljili čoveka od boga ili da čovek nikada nije sleteo na Mesec.
Istraživanja pokazuju da ljudi skloni ovom tumačenju Zemljinog oblika, svoja uverenja zasnivaju više na ličnom iskustvu, nego na zvaničnim naučnim dokazima za koje smatraju da su fabrikovani pod uticajem različitih lobija i interesa.
Često se „istraživači“ pozivaju na eksperimente vršene u sopstvenoj režiji, mimo nadzora istraživačkih institucija i priznatih stručnjaka za tu oblast, pa onda površne zaključke zasnovane na čulima i unapred utvrđenim stavovima predstavljaju kao naučne dokaze.
Televizija National Geographic Explorer snimila je 2018. godine na Saltonskom jezeru emisiju u kojoj je pred grupom ravnozemljaša izvršen eksperiment sa čamcima koji udaljavajući se nestaju iza horizonta. Uprkos tome što je eksperiment demonstrirao da zakrivljenost Zemlje postoji, teoretičari zavere su i dalje odbijali da u to poveruju.
Različite su procene o tome koliko ljudi veruje da živimo na ravnoj ploči. Neke konzervativnije kažu da je to između jedan i dva odsto populacije, dok se u nekim zemljama i starosnim strukturama taj procenat penje i na preko 15 odsto.
Širenju teorije ravne Zemlje najviše je doprineo internet, pošto je omogućio gotovo svakome da uz minimalne resurse i trud proizvodi sadržaj koji širi pseudonaučne ideje. Uz pomoć interneta je 2017. godine organizovana čak i prva „Konferencija ravne zemlje“ na kojoj je bilo više od 500 učesnika.
Rani internet bio je posebno plodno tle za širenje teorija zavere, pošto je gledaocima pružio alternativu u odnosu na tradicionalne kanale informisanja prema kojima je postojalo nepoverenje. Nekome ko nije bio preterano informatički pismen, bilo je lakše da se ukači na desetominutni „dokumentarac“ na Jutjubu, nego na ozbiljnu TV emisiju ili naučni tekst.
Upravo je Jutjub bio medij na kojem su ravnozemljaši imali najviše uspeha u svojoj propovedi. Tek je 2019. godine ova platforma pooštrila politiku protiv širenja naučno neutemeljenih teorija, tako da sada ovi video klipovi retko dobijaju monetizaciju, a Jutjub im obavezno istakne napomenu.
Ali bilo je kasno, na ravnozemljašku teoriju već su se ukačili milioni širom sveta, pa čak i neke ugledne javne ličnosti. Od repera Wiz Khalife i B.o.B-a, do devetostrukog NBA ol-stara i vlasnika šampionskog prstena Kajrija Irvinga. Ni Srbija nije izuzetak, mnogi ljudi sa domaće javne scene takođe veruju da ne živimo na sferičnoj planeti i o tome bez zadrške govore. Kao verovatno i mnogi ljudi iz naših bliskih okruženja, iako će to retko ko priznati.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Uhapšen je brat direktora EXIT festivala. MUP je saopštio da je pozivao na nasilno rušenje ustavnog uređenja. EXIT demantuje i tvrdi da je u pitanju nastavak pritisaka na festival zbog podrške studentima
Na uglu Masarikove i Resavske ulice dogodio se manji incident kada je žena u automobilu pokušala da iz Masarikove uleti u masu u Resavskoj ulici, javila je reporterka „Vremena“
Imajući u vidu breme prošlosti i nasleđenog mentaliteta, izgradnja boljeg pravosuđa po meri liberalne demokratije biće golem put. Na tom putu ka kredibilnijim institucijama najhrabriji treba da budu upravo oni koji plediraju da im građani veruju, s tim što nikako ne treba da smetnemo sa uma da je proces izgradnje respektabilnih ustanova dvosmerna ulica u kojoj podjednako mora da učestvuje i srpsko društvo menjajući svoju predstavu o pravosuđu
Pobednica jubilarnog izdanja izbora za pesmu Evrovizije je predstavnica Bugarske, simpatična Dara sa pesmom Bangaranga. Njena pobeda je bila iznenađenje jer je ovom pomalo posustalom i diskreditovanom takmičenju vratila element neizvesnosti, nasuprot kladionicama, društvenim mrežama i lobiranjima
Važno je pitati se i da li je moguće ne zavideti ili je ovo osećanje neizbežno. Realno je reći da svi ljudi osećaju zavist povremeno, do izvesne mere, makar u nekim aspektima života, s razvojem verovatno sve manje. Samo ponekome zavist pojede ostatak života, pretvori se u opsesiju i postane destruktivna za njega samog, potencijalnu žrtvu ili i još nekoga oko njih
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
