Poznato je da On, pogotovu sad, ne zna šta radi, ali, grudva se zakotrljala, Studentski zahtevi nisu ispunjeni, i oni kažu, Idemo na sve, jer imamo ništa
Ovaj naslov, parafraza izjave advokata Bože Prelevića, bio bi dovoljan da odslika domete aktuelnog predsednika države. Ukratko, to je CV, vrh i plafon vizija i stvarnost Nenadležne institucije, koja je direktno odgovorna za sva nepočinstva protiv građana. Najzad je jedan od najcenjenijih lidera u svetu sveden na pravu, svoju, meru.
Što se kaže, i vrapcima je sve jasno, no nije zgoreg da se o svemu još jednom progovori. Ajde da vidimo šta je to Ćacilend, instalacija u Pionirskom parku, pod prozorima predsednika Ćacilenda, kojom je pokušano da se odgovori na akcije Studenata u blokadi. Ko su “studenti koji hoće da uče” i koje predvodi student koji stoji uz Vučića na partijskim mitinzima.
Milion je dokaza da su na licu mesta, uz nadnicu od 50 do 100 evra, podršku tzv. studentima pružali statisti, državni uposlenici i funkcioneri iz mnogih gradova i mesta Srbije. Predsednikovim studentima su podršku pružali, naročito pred, i na dan protesta “15 za 15” i brojni crnokapuljaši, među kojima je jedino nemaskiran, nije bilo potrebe, bio kum Pana, naoružani palicama, korbačima, gumenim čekićima, i čime sve ne, štićeni kordonom dvostruke ograde, traktorima bez registarskih tablica, i policijom, koju je, zabeleženo, u nekim trenucima “postrojavo” i Simo Spasić.
Vučić je, kao što je najavio, “odsvirao kraj” protestima, ulicom Kralja Milana je nešto protutnjalo i bacilo građane na dve strane ulice, na Slaviji su, istovremeno, sa zgrade u izgradnji na narod bačeni topovski udari, samo zahvaljujući prisebnosti studenata, nakon podmuklog napada u toku odavanja pošte Novosadskim žrtvama, nije došlo do stampeda i nesagledivih posledica. Veličanstveni skup studenata i građana, stotine hiljada ljudi, je pokazao da je sve daleko od kraja, i da, ovo nije bitka, već maraton.
Čim je pomenut “Zvučni top”, Vučić je kao iz topa rekao da, ako je to sredstvo upotrebljeno, on podnosi ostavku. Svi državni organi, od policije i vojske do BIA, su rekli da nema Zvučnog topa, i da je to zakonom zabranjeno, Tužilaštvo se složilo. No, kad je pokazana fotografija sa vozilom policije, sa tom skalamerijom na haubi, koje je bilo stacionirano pored Skupštine, dosetili su se da kažu da ih se nije dobro razumelo. Lično ministar policije je priznao da imamo samo šesnaeast toga Kako se zvalo da zvalo, ali da to isključivo služi kao megafon, da se građani obaveste i upozore na određene pojave.
Pokazan je manji i veći model “megafona”, na licu mesta se svi uverili da su baterije istrošene. Na iznenađenje javnosti još, što ne znači da neće, nisu pokazani indeksi crnokapuljaša iz Pinirskog parka, i drugih sačekuša, koji studiraju uz rad. Tako se nije saznalo da oni nisu posedovali nikakve palice, čekiće, topovske udare, već da su to mirni maskirani građani, koji su pri sebi imali samo nesesere sa grickalicama u njima, što sa sobom nosi svaki student koji hoće da uči. Moguće da je kum Pana u neseseru, kao znak najboljeg studenta posle predsednika Ćacilenda, nosio i lak za nokat na malom prstu, ali, to će, veruje se, saopštiti lično predsednik Ćacilenda kad bude vreme.
Da se ponovi da su studenti neprocenjivo doprineli prevezilaženju straha i buđenju građana, i ta zakotrljana grudva je sve veća. U mnogim mestima i gradovima građani opsedaju zgrade vlasti, Bogatić, Kraljevo, Zaječar, Čačak… iskazujući, i jajima, nezadovoljstvo onima koji ih predstavljaju. SNS odbornici pod okriljem noći dolaze u lokalne parlamente, da se upoznaju sa dnevnim redom, odluke se donose nazor i uz pomoć zaštite policije. Odgovarajuće su dočekani i lokalni funkcioneri koji su gostovali u Pionirskom gradu, kanonadom jaja, u Lazarevcu su imena onih koji su bili u Ćacilendu istaknuta na kantama za smeće.
A predsednik Ćacilenda tera po svome, obilazi razne Prćilovice, na prazno melje o Obojenoj revoluciji, Nedićevsko-fašističkim falangama, Pokretu za narod i državu, preti policiji i tužilaštvu da ne rade svoj posao. Kec iz rukava mu je bio Donald Tramp Mlađi, koji je radio intervju sa njim, i kome je pokazao “studente koji hoće da uče”. Inače, Tramp Mlađi je “divan, dobro obrazovan čovek, fantastičnog političkog nerva koji veoma dobro razume stvari, jedan veoma skroman i običan čovek iz naroda”. I nastaviće hazarderski, govori se da će na čelo Vlade, i to prepisuje, dovesti svog eksperta iz inostranstva.
Pajz sad šta veli: Srbija je sita onih koji je terorišu, zato će pozvati na miran protest tome, i to seme slobode niko neće moći da zaustavi, čekajte poziv, vidimo se uskoro, da se mirnim i demokratskim sredstvima suprotstavimo teroru, mi drugačije ne umemo”!
Ali, bilo koji potez običnog šibicara na vlasti više nikoga ne može iznenaditi, studenti su rekli svoje, Zahtevi nisu ispunjueni, i rekli su, Idemo na sve, jer imamo ništa!
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
