Nisam protivnica neučestvovanja na izborima (takozvanog bojkota) ako bi to moglo dati ikakve, makar i dugoročne rezultate. Ali, u ovoj prilici uslova za takve rezultate nema, a nije ih bilo ni pre no što se opozicija podelila. Za sebe, odlučila sam da glasam rukovodeći se ne samo razumom nego i osećajem: nešto aktivno se mora učiniti i to baš sada. Verujem da mnogo nas deli taj osećaj
...Vesna Rakić Vodinelić
Iako se desilo ono što nije trebalo da se desi – razjedinjenost opozicije na temi beogradskih izbora – s vremenom se na to navikavamo. Svako ko je opoziciono nastrojen traži svoj odgovor. Da li je odista sudelovanje na izborima pridavanje legitimiteta sve nepodnošljivijem režimu? A da li je izostanak sa izbora predaja? Ko je želeo, mogao je da sluša zastupnike oba gledišta i da odmerava njihove argumente. Na racionalnom planu odista je argumentacija približno ravnopravna, s tim što sam uverena da odustajanje od izbora ne pridaje Vučićevom režimu ni mrvu legitimiteta. Taj režim nije legitiman po načinu na koji dolazi na vlast putem neslobodnih i nepoštenih izbora, ni po načinu na koji vlast vrši, spletkareći, olako dajući obećanja koja se ne ispunjavaju, potcenjujući građane, koruptivno potkopavajući samu fizičku supstancu ovog društva, ukratko – uskraćujući prava koja po Ustavu imamo i atakujući na običan zdrav razum. Sve tvrdnje vlasti o sopstvenoj legitimnosti nije teško oboriti i zato ne treba da brine bojazan da će neko kasnije iz vlasti tvrditi da je opozicija izlaskom na izbore legitimisala vlast. Neće. Oni su već davno sami sebe delegitimisali.
Teorijski, nisam protivnica neučestvovanja na izborima (takozvanog bojkota) ako bi to moglo dati ikakve, makar i dugoročne rezultate. Ali, u ovoj prilici uslova za takve rezultate nema, a nije ih bilo ni pre no što se opozicija podelila. Za sebe, odlučila sam da glasam rukovodeći se ne samo razumom nego i osećajem: nešto aktivno se mora učiniti i to baš sada. Verujem da mnogo nas deli taj osećaj.
Na izbore se ne ide samo onda kad ste sigurni da ćete pobediti. Takođe, na izbore u autokratijama se ne ide ako su “čisti”. Jer, nikad nisu takvi dogod se vlada autokratski. I onda kad opozicija ne osvoji vlast, dugoročni efekti njenog makar relativnog uspeha na lokalnim izborima, u državi kao što je Srbija, postoje. Teme malih i velikih sredina koje su važne za mnogo ljudi dobijaju pravo građanstva. Sužava se arbitriranost omnipotentne političke stranke. Građani zadobijaju mogućnost izvesne kontrole ili makar saznanja koruptivnih poteza vladajuće stranke. Tanak građanski sloj naročito u malim sredinama postaje svesniji sebe zahvaljujući delovanju prodemokratskih stranaka koje nisu na vlasti. Aktivan opozicioni stav umanjuje strah od ucena svojstvenih autokratijama. Iako je teško tako nešto zamisliti pri svađalačkom diskursu koji neguje Srpska napredna stranka, uspeh opozicionih stranaka daje šanse da se, ipak, sedne za isti sto. I razgovara. U početku prividno i neiskreno. Za suštinski razgovor – videćemo.
A jednom građani će pobediti autokratiju. Izuzetno su retki takozvani izborni hibridni režimi koji predugo traju. Iako je ovo već preteško dugo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Policija, maskirana i tetovirana, bije i hapsi, pa sledećeg dana samo legitimiše studente i građane, pa opet bije, hapsi i za bolničke krevete veže uhapšene i povređene “teroriste”, uprkos tome “Kadinjača nije pala”
Zbunjuje kolektivna frustracija Tompsonove desno i ultradesno opredeljene publike. Pogotovo što su hrvatski nacionalisti ispunili sve istorijske planove – od nezavisne države, preko članstva u EU i NATO do smanjenja broja Srba na nivo statističke greške
Od apologeta režima ne treba očekivati prosvećivanje. Ali od opozicione humanističke inteligencije bi valjalo očekivati razmađijavanje prinude moralizma. Na pendreke odgovarati i časom anatomije
Kriminalci, korumpirani i njihovi glasnogovornici moraju biti izvedeni pred sudove i s tim ne sme biti trulih kompromisa. Ali, kuda će “otići” ostali neistomišljenici? Neprijateljstvo prema njima, etikete i podrugljivi nadimci koji se odnose na svakog pripadnika grupe, nedostatak istinskog dijaloga, moglo bi samo da vodi nastavku društvenog razdora i sabotiranju demokratskog razvoja zemlje
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
U nedelju 2. juna biće održani izbori u 66 lokalnih samouprava. Među njima su i oni za skupštinu Beograda. Opozicija koja ne bojkotuje izbore u glavnom gradu ima dva relevantna kandidata – Dobricu Veselinovića, jednog od lidera Zeleno-levog fronta, ispred koalicije “Biram borbu”, te Savu Manojlovića koji predvodi Pokret “Kreni-promeni”. U tom kontekstu valja podsetiti ko su sve bili prvi čelnici Beograda od demokratskih promena 2000. do aktuelnih izbora. Zaključci se nameću sami
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
