Sutra se zatvara 30. Nišvil, koga je „Guardiuan“ svrstao među 10 najboljih evropskih festivala. Na sedam bina u gradu, nastupa 1000 izvođača
U toku je džez festival Nišvil, jubilarni, trideseti. Održava se na sedam pozornica u gradu, na kojima nastupa 1000 izvođača. Prema oceni „Guardiana“, nalaze se među 10 najboljih evropskih festivala.
Na početku 15. avgusta je bio Nišvil Džem Orkestar, a na kraju 18. avgusta biće Eyot. Festival je ove godine malo više okrenut džezu, tako da svakog dana ima tri „jake priče“.
Prvog dana su najtraženiji bili Teo Kroker, Brooklyn Funk Essentials i Black Uhuru. Drugog dana Kamila Džordž, Dženi Mek Person i Arrested Development.
Večeras, pretposlednjeg dana festivala, na platou Tvrđave počeće nastupom Hrvoja Šenjuga i The Bypassers na platou Tvrđave. Hedlajner večeri biće Karen Souza jedna od najboljih pevačica latino džeza i bosa, a publika će moći da čuje i trio virtuoza na gitarama, ali i džezere koji su svirali i na prvom Nišvilu.
Souza ističe da je upoznata sa reputacijom niškog festivala i da će se potruditi da opravda poverenje i publici predstavi svoju muziku, uz nadu da će im se dopasti.
„Obrade pesama biram tako što prvo moram da volim i osetim nešto prema nekoj pesmi. S obzirom da sam ja producent pesama, tražim najbolji način kakav aranžman želim i šta mogu da uradim drugačije. Kreativni deo muzike mi je omiljeni deo. Slično je kao kada se zaljubite. Pesme će biti tu zauvek i ljudi će znati da ste vi to radili. Pokušavam da uključim što više ljudi mogu, ali volim da radim i sama. Često mi se dešava da dok radim neke kućne poslove, samo dobijem inspiraciju – rekla je Souza za „Južne vesti“.
Inače, 30. Nišvil je na platou Tvrđave počeo nastupom jamajčanskog benda Black Ukuru koji čini dvadesetak muzičara koji sviraju džez i fjužn obrade tradicionalnih pesama iz raznih delova Balkana, evropski “džipsi sving”, ali i romske pesme sa ovog podneblja čiji je autor uglavnom Šaban Bajramović.
U okviru Nišvila, u sredu uveče je premijerno prikazan dokumentarni film „Moje putovanje“ o pevaču romske muzike Šabanu Bajramoviću (1936-2008), a prethodno i o džez muzičarima Miši Blamu (1947-2014) i Bošku Petroviću (1935-2011).
U četvrtak, prvog dana festivala, poput prethodnih godina, prvi nastup na Earth/Sky binama Nišvil džez festivala dodeljen je niškim bendovima. Čast da jubilarni festival otvori pripao je bendu Nišvil Jam Okrestra.
Sutra, poslednjeg dana, zvezde su Scatter the Atoms That Remain, Konstrakta i Brushy One String.
Novi Sad nije toliko mali grad, ali se u njemu izgleda sve zna. I da je Miloš Vučević optužio Mariju Vasić, koja je bila u zatvoru mesecima, da je ona napisala grafit. I da je Vasić obrazovala njegovog sina, ali i da je zbog istog sina posredno postao bivši premijer zemlje
Zvanična biografija mu je, malo je reći, fe-no-me-nal-na, a kad u nju uđu nove biografske jedinice, koje ispisuje u radno vreme i prekovremeno, ima da pobedi sve u svetu
Valjda postojeće oružje nije dovoljno, ni vojska, ni policija, ni paravojske, ni ćaciji, već rešenje stiže sa Pinka. Željko Mitrović na svoj način pokušava da reši problem, jer ako ga sada neko iznervira, on će ga dezintegrisati laserom, pardon, fotonskim snopom
To što je granica moralne pretenzije studenata zgusnuta u proceduralnim sloganima nije loš istorijski ukus nego nemoć protiv hegemone epohalne svesti koja je u Evropi lišena socijalne alternative. U ovom nepovoljnom sklopu možda se od generacijskog proboja studenata previše očekivalo. U protestu jeste snažno markirana neregulisana nezasitost vlasti, ali ne i nezasitost sticanja profita. Iako se tesno prožimaju, ove druge stigme nema u studentskim sloganima. Moralni kompas je pomeren udesno, ka proceduri. Za to studenti nisu odgovorni. U svetu se klatno pomerilo udesno
Pomama za moći, te potpuno odricanje od nje, oblici ponašanja koje je lako opaziti u autoritarnim društvima, nisu posledica samo pohlepe ili nezadovoljstva sobom, već imaju duboke korene u našoj evolucionoj istoriji. Svaki autokrata i diktator, makar u našem dobu, radi sve isto što su naši preci radili poslednjih trista miliona godina, a brojne životinjske vrste rade i danas. I nije nimalo smešno što Trump, Vučić i Erdogan čine sve isto što i neki gušteri, laste, divlji psi ili babuni. Ako su ti instinkti tako duboko ukorenjeni u nama, ima li uopšte leka za opsednutost moći
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
