Sutra se zatvara 30. Nišvil, koga je „Guardiuan“ svrstao među 10 najboljih evropskih festivala. Na sedam bina u gradu, nastupa 1000 izvođača
U toku je džez festival Nišvil, jubilarni, trideseti. Održava se na sedam pozornica u gradu, na kojima nastupa 1000 izvođača. Prema oceni „Guardiana“, nalaze se među 10 najboljih evropskih festivala.
Na početku 15. avgusta je bio Nišvil Džem Orkestar, a na kraju 18. avgusta biće Eyot. Festival je ove godine malo više okrenut džezu, tako da svakog dana ima tri „jake priče“.
Prvog dana su najtraženiji bili Teo Kroker, Brooklyn Funk Essentials i Black Uhuru. Drugog dana Kamila Džordž, Dženi Mek Person i Arrested Development.
Večeras, pretposlednjeg dana festivala, na platou Tvrđave počeće nastupom Hrvoja Šenjuga i The Bypassers na platou Tvrđave. Hedlajner večeri biće Karen Souza jedna od najboljih pevačica latino džeza i bosa, a publika će moći da čuje i trio virtuoza na gitarama, ali i džezere koji su svirali i na prvom Nišvilu.
Souza ističe da je upoznata sa reputacijom niškog festivala i da će se potruditi da opravda poverenje i publici predstavi svoju muziku, uz nadu da će im se dopasti.
„Obrade pesama biram tako što prvo moram da volim i osetim nešto prema nekoj pesmi. S obzirom da sam ja producent pesama, tražim najbolji način kakav aranžman želim i šta mogu da uradim drugačije. Kreativni deo muzike mi je omiljeni deo. Slično je kao kada se zaljubite. Pesme će biti tu zauvek i ljudi će znati da ste vi to radili. Pokušavam da uključim što više ljudi mogu, ali volim da radim i sama. Često mi se dešava da dok radim neke kućne poslove, samo dobijem inspiraciju – rekla je Souza za „Južne vesti“.
Inače, 30. Nišvil je na platou Tvrđave počeo nastupom jamajčanskog benda Black Ukuru koji čini dvadesetak muzičara koji sviraju džez i fjužn obrade tradicionalnih pesama iz raznih delova Balkana, evropski “džipsi sving”, ali i romske pesme sa ovog podneblja čiji je autor uglavnom Šaban Bajramović.
U okviru Nišvila, u sredu uveče je premijerno prikazan dokumentarni film „Moje putovanje“ o pevaču romske muzike Šabanu Bajramoviću (1936-2008), a prethodno i o džez muzičarima Miši Blamu (1947-2014) i Bošku Petroviću (1935-2011).
U četvrtak, prvog dana festivala, poput prethodnih godina, prvi nastup na Earth/Sky binama Nišvil džez festivala dodeljen je niškim bendovima. Čast da jubilarni festival otvori pripao je bendu Nišvil Jam Okrestra.
Sutra, poslednjeg dana, zvezde su Scatter the Atoms That Remain, Konstrakta i Brushy One String.
Čovek koji je autom gazio ljude na božićnom vašaru u Magdeburgu ima čudnu biografiju i tek se naslućuju motivi zlodela u kojem je ubijeno više ljudi, a oko dve stotine je povređeno
Prosvetni radnici su protestovali zajedno za studentima i srednjoškolcima, kako bi im pružili podršku. Oko 150 ljudi okupilo se u petak pred Brandenburškom kapijom u Berlinu u znak podrške studentskim protestima u Srbiji
Borbena politička retorika na stranu, niko i ne traži da Srbija “stane” nego, naprotiv, da se pokrene. Srbija je stala odavno
Bez trunke želje da predviđam političku budućnost Aleksandra Vučića, mogu samo da primetim ogromnu potrebu za prisustvom u medijima, iz čega je moguće izvesti logičan zaključak da Predsednik svoj politički život percipira isključivo kroz medije
Sve što treba da znate o ljudskom doživljaju zime skriva se u nekim romanskim jezicima gde reč za zimu (italijansko inverno, francusko l’hiver) deluje kao da je izvedena iz latinskog infernus što znači pakao (italijanski inferno, francuski enfer). To što možda volite da usred zime odete na skijanje samo znači da pripadate klasi razmaženih koji mogu sebi da priušte potpuno neprirodno iskustvo (hotel, žičara, tuširanje toplom vodom, centralno grejanje…). U prirodi, gde su naši preci do nedavno živeli, zima je (bila) surova i opasna, a ne samo dosadna
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
