Kompanija OpenAI sprovela je istraživanje o načinu korišćenja veštačke inteligencije koristeći sopstvenu AI analizu četova, bez ljudskog čitanja poruka
Mlade žene, takoreći devojke u siromašnijim zemljama većinom koriste ChatGPT i to dominantno za lične svrhe, a manje za posao. I nije uvek bilo tako. Ovo bi mogao da bude zaključak istraživanja o načinu korišćenja veštačke inteligencije koji je napravila i objavila kompanija OpenAI, uz napomenu da izveštaj još nije prošao recenziju.
Analizirano je 1,5 miliona korisnika između maja 2024. i juna 2025. OpenAI je koristio sopstvenu AI analizu četova, bez ljudskog čitanja poruka. Demografski podaci uzeti su iz korisničkih naloga. Rezultati su veoma zanimljivi, kao i brzina kojom se svet veštačke inteligencije menja, barem kada su tema korisnici.
U početku, a početkom se smatra kraj 2022. godine, većina korisnika imala je muška imena, njih 80 odsto. Za samo tri godine odnos se promenio i u junu 2025. prevladala su ženska imena sa 52 odsto. Izveštaj se zadržava na imenima ne ulazeći u to kog je pola korisnik zaista jer to ne može sa sigurnošću da utvrdi. Gotovo polovina korisnika ima između 18 i 25 godina. ChatGPT ima više od 700 miliona nedeljnih korisnika i brži rast se beleži u siromašnijim nego u bogatijim zemljama.
U početku je čet bot podjednako korišćen za privatne i poslovne potrebe. U junu 2025, kada je istraživanje završeno, lična potreba je prevladala, čak 73 odsto odnosno tri četvrtine obraćanja je u lične svrhe.
Koristi se najčešće (28,3%) za uputstva, školske zadatke i savete za vežbanje. Programiranje čini oko 4,2% upotrebe. Drugi najčešći razlog za korišćenje je pisanje, a treći je pretraživanje interneta, odnosno potraga za informacijama. S tim što je pretraživanje u usponu i predviđa se da će uskoro zauzeti drugo mesto. Time je OpenAI ozbiljno zapretio Guglu, to jest mogao bi značajno da zahvati iz Guglovog oglasnog bazena vrednog 55 milijardi dolara godišnje.
Izveštaj kaže da je upotreba bota kao prijatelja ili ličnog savetnika prilično mala, tek 1,9 odsto ljudi se za to odlučuje. Manje od petine njih (0,4%) flertuje sa veštačkom inteligencijom u emotivnom smislu. Lider OpenAI Sem Altman je lično naglasio da je broj onih koji ChatGPT koriste kao “AI partnera” veoma mali iako mediji često daju veći značaj toj temi.
Kada je pisanje u pitanju, najtraženiji zadatak nije generisanje, već uređivanje i revizija teksta koji je korisnik sam napisao, što pokazuje da korisnici ChatGPT-a često žele “drugi par očiju” za svoj rad. Pisanje je ubedljivo najčešća poslovna upotreba, čini 42% poruka povezanih sa poslom i više od polovine svih poruka korisnika u menadžerskim i poslovnim zanimanjima. Oko dve trećine poruka vezanih za pisanje jesu zahtevi za izmenu korisničkog teksta, a ne za stvaranje novog teksta od nule. Što može da zvuči ohrabrujuće.
Kao što ohrabrujuće zvuči da je kod studenata i đaka primetan porast trenda da veštačku inteligenciju koriste da im razloži način rešavanja nekog zadatka kako bi ga bolje razumeli, a ne kao sredstvo za varanje na testu. Mada se široko koristi kao pomoć pri pisanju radova i domaćih zadataka, ne toliko kao kompletan autor jer su programi za prepoznavanje teksta VI takođe uznapredovali.
Ako bismo ovo istraživanje proglasili opštim, odnosno važećim i za druge alate VI, zaključak bi bio da dobijamo novu generaciju žena, drugačije emancipovanih. Takođe, veštačka inteligencija menja obrasce učenja i širenja znanja i otvara pitanje granice između podrške i zloupotrebe. Ako se trend nastavi, obrazovni sistemi moraće da se prilagode svetu u kojem studenti uče prvenstveno uz VI, a ne samo iz knjiga i predavanja. Za precizniju analizu obratite se ChatGPT-ju.
Muzički svet ostao je bez jednog od najprepoznatljivijih glasova osamdesetih. Boni Tajler, pevačica čija je karijera trajala više od pet decenija, preminula je u 75. godini nakon zdravstvenih komplikacija
Zašto Vučević Novosadski bez srama i blama javno iznosi ogavne neistine? Zbog čega Vučić satire ono malo pretekle vladavine prava staljinističkom aferom “simuliranje zvučnog topa”? I kako bivši šef beogradske policije postaje žrtva lošeg kafanskog društva
Frojd je naveo priču o ženi koja, gotovo deset godina po završetku rata, i dalje čeka pismo u kojem će stajati da se njenom sinu nije desilo ništa i da samo što nije stigao kući. Njegova poenta je da ta majka odbija da vidi promenu u spoljašnoj realnosti. Problem je, međutim, komplikovaniji – mi svi nekada čekamo neko unutrašnje pismo da nam potvrdi da se u našoj unutrašnjoj realnosti ništa nije promenilo: “Znam da svi kažu kako je nemoguće imati savršeno detinjstvo, ali moje je stvarno bilo savršeno”
Osim kao sport, fudbal se još jednom pokazuje kao univerzalna metafora za socijalne odnose, geopolitiku, “psihologiju naroda”, nacionalne stereotipe, ali i odnose moći, ekonomske nejednakosti, političke marifetluke, populizam
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
