Kompanija OpenAI sprovela je istraživanje o načinu korišćenja veštačke inteligencije koristeći sopstvenu AI analizu četova, bez ljudskog čitanja poruka
Mlade žene, takoreći devojke u siromašnijim zemljama većinom koriste ChatGPT i to dominantno za lične svrhe, a manje za posao. I nije uvek bilo tako. Ovo bi mogao da bude zaključak istraživanja o načinu korišćenja veštačke inteligencije koji je napravila i objavila kompanija OpenAI, uz napomenu da izveštaj još nije prošao recenziju.
Analizirano je 1,5 miliona korisnika između maja 2024. i juna 2025. OpenAI je koristio sopstvenu AI analizu četova, bez ljudskog čitanja poruka. Demografski podaci uzeti su iz korisničkih naloga. Rezultati su veoma zanimljivi, kao i brzina kojom se svet veštačke inteligencije menja, barem kada su tema korisnici.
U početku, a početkom se smatra kraj 2022. godine, većina korisnika imala je muška imena, njih 80 odsto. Za samo tri godine odnos se promenio i u junu 2025. prevladala su ženska imena sa 52 odsto. Izveštaj se zadržava na imenima ne ulazeći u to kog je pola korisnik zaista jer to ne može sa sigurnošću da utvrdi. Gotovo polovina korisnika ima između 18 i 25 godina. ChatGPT ima više od 700 miliona nedeljnih korisnika i brži rast se beleži u siromašnijim nego u bogatijim zemljama.
U početku je čet bot podjednako korišćen za privatne i poslovne potrebe. U junu 2025, kada je istraživanje završeno, lična potreba je prevladala, čak 73 odsto odnosno tri četvrtine obraćanja je u lične svrhe.
Koristi se najčešće (28,3%) za uputstva, školske zadatke i savete za vežbanje. Programiranje čini oko 4,2% upotrebe. Drugi najčešći razlog za korišćenje je pisanje, a treći je pretraživanje interneta, odnosno potraga za informacijama. S tim što je pretraživanje u usponu i predviđa se da će uskoro zauzeti drugo mesto. Time je OpenAI ozbiljno zapretio Guglu, to jest mogao bi značajno da zahvati iz Guglovog oglasnog bazena vrednog 55 milijardi dolara godišnje.
Izveštaj kaže da je upotreba bota kao prijatelja ili ličnog savetnika prilično mala, tek 1,9 odsto ljudi se za to odlučuje. Manje od petine njih (0,4%) flertuje sa veštačkom inteligencijom u emotivnom smislu. Lider OpenAI Sem Altman je lično naglasio da je broj onih koji ChatGPT koriste kao “AI partnera” veoma mali iako mediji često daju veći značaj toj temi.
Kada je pisanje u pitanju, najtraženiji zadatak nije generisanje, već uređivanje i revizija teksta koji je korisnik sam napisao, što pokazuje da korisnici ChatGPT-a često žele “drugi par očiju” za svoj rad. Pisanje je ubedljivo najčešća poslovna upotreba, čini 42% poruka povezanih sa poslom i više od polovine svih poruka korisnika u menadžerskim i poslovnim zanimanjima. Oko dve trećine poruka vezanih za pisanje jesu zahtevi za izmenu korisničkog teksta, a ne za stvaranje novog teksta od nule. Što može da zvuči ohrabrujuće.
Kao što ohrabrujuće zvuči da je kod studenata i đaka primetan porast trenda da veštačku inteligenciju koriste da im razloži način rešavanja nekog zadatka kako bi ga bolje razumeli, a ne kao sredstvo za varanje na testu. Mada se široko koristi kao pomoć pri pisanju radova i domaćih zadataka, ne toliko kao kompletan autor jer su programi za prepoznavanje teksta VI takođe uznapredovali.
Ako bismo ovo istraživanje proglasili opštim, odnosno važećim i za druge alate VI, zaključak bi bio da dobijamo novu generaciju žena, drugačije emancipovanih. Takođe, veštačka inteligencija menja obrasce učenja i širenja znanja i otvara pitanje granice između podrške i zloupotrebe. Ako se trend nastavi, obrazovni sistemi moraće da se prilagode svetu u kojem studenti uče prvenstveno uz VI, a ne samo iz knjiga i predavanja. Za precizniju analizu obratite se ChatGPT-ju.
Kada je Vučić postao beznačajan lik? Zašto je njegov politički pad narod doživio kao buđenje iz noćne more? Čega se Studentska lista mora čuvati? Kako ustanoviti odgovornost za pretvaranje Srbije u mafijašku državu? I šta mi sa svime ovim imamo punih trideset i šest godina
Naravno da bi ostavke bile najlakši način da se mediji minimalno upristoje, ali posle 14 godina cenzure, propagande, negativne selekcije, veliko je pitanje da li zaposleni u javnom servisu i brojnim informativnim redakcijama privatnih medija uopšte umeju da profesionalno rade svoj posao
Ljudi su se osvrtali oko sebe. Onda se prolomio uzdah i zavladala je potpuna euforija. Suze, zagrljaji, skandiranje. On je prvi put izgovorio istinu – da su studenti pobedili. Ispostaviće da je taj trenutak postao istorija
Možemo li se, dakle, nadati da je i grupi od nekoliko miliona ljudi moguće da sazreva i napreduje? Da li, osim tehnološkog napretka, možemo da se razvijamo i psihološki, emotivno, mada nas ima tako mnogo i svi smo međusobno različiti, koliko smo i slični? Da li ima prostora čak i za onaj stepen optimizma koji bi nam omogućio očekivanje da ovo nije izolovan, pozitivan incident, već da smo “porasli” i sad smo trajno, uz uračunate prolazne krize, sposobni za nešto novo i zrelije
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
