Strategiju potpunog prelaska na električne automobile „pokopao“ je lično šef Mercedesa Ola Kelenius u februaru ove godine
Cilj je bio ambiciozan: Mercedes je planirao da od 2030. proizvodi samo električne automobile. Već naredne godine nemački proizvođač planirao je da proda isti broj čistokrvnih elekričnih automobila i hibrida kao i vozila u kojima je klasični motor s unutrašnjim sagorevanjem, piše „Dojče vele“ (DW).
Ali Mercedes je jako daleko od ostvarenja tog cilja. Strategiju potpunog prelaska na električne automobile „pokopao“ je lično šef Mercedesa Ola Kelenius u februaru ove godine, a kompanija iz Štutgarta je obustavila i postavljanje nove platforme za elektro-vozila.
„U narednim godinama postojaće i jedno i drugo: električni automobili i ultramoderni elektrifikovani modeli s unutrašnjim sagorevanjem. A ako potražnja bude dovoljno velika, biće ih i duboko u tridesetim godinama ovog veka “, rekao je Kelenius pre dve nedelje na Glavnoj skupštini kompanije – i time zapravo još jednom javno priznao možda i najveću pogrešnu kalkulaciju u novijoj istoriji Mercedesa.
Prodaja električnih automobila stagnira
Udeo potpuno električnih automobila u ukupnom broju registrovanih novih vozila u prvom kvartalu ove godine u Mercedesu je iznosio oko deset odsto – isto kao i prošle godine. S hibridima, e-automobili kod Mercedesa u globalnom bilansu učestvuju sa oko 10 odsto, to je jako daleko od proklamovanog (50 odsto) do 2025.
I to ima posledice: preduzeće je zaustavilo razvoj nove platforme za električna vozila. Platforme su u automobilskoj industriji nešto poput kompleta za gradnju, u kojem nastaju novi automobili. Do sada su platforme za elektro-vozila i klasične modele s unutrašnjim sagorevanjem bile iste – bez obzira radi li se o benzincima, dizelašima, elektro-modelima ili hibridima, sve se radilo na istoj pokretnoj traci. Temeljna konstrukcija je za sve modele bila ista, a u zavisnosti od tipa vozila onda se u njih ugrađivao odgovarajući pogon.
Trebalo je da platforma „MB.EA-Large“ to promeni i da prvi put omogući da se i veliki, luksuzni model mogu od temelja sklapati u verziji s e-motorom, i to uz povećanje efikasnosti, na primer u domenu boljih, jačih baterija. Bila je to ambiciozna investicija u budućnost kompanije – ali i skup projekt. Preskup za aktualne podatke o (slaboj) prodaji električnih modela.
Neizvesna budućnost elektro-mobilnosti
Za nemački javni servis iz Mercedesa je potvrđeno da kompanija u svakom slučaju i ubuduće želi da investira u električnu mobilnost. Trenutno je, kako je službeno saopšteno, pod znakom pitanja samo pomenuta platforma, ali ne i električni automobili kao takvi. Mercedes će, kako je potvrđeno, nastaviti s daljnjim razvojem baterija, motora ili softvera.
Mercedes tako zapravo samo prati trend koji vlada u automobilskoj branši. NI BMW po sopstvenom priznanju ne odustaje od motora s unutrašnjim sagorevanjem, kod Folksvagena (VW) je situacija slična. I to uprkos činjenici da je Folksvagenova prodaja znatno bolja od Mercedesove.
Preti li kraj planirane zelene tranzicije u sektoru električne mobilnosti?
Nesigurnost mušterija
Proizvođači automobila samo reaguju na želje mušterija, kaže automobilski stručnjak Ferdinand Dudenhefer u razgovoru za ARD. A kupci su trenutno poprilično nesigurni – zbog postupaka politike, kaže on. „Iz političke sfere stiže jako puno negativnih poruka, zbog tih poruka su kupci postali oprezniji“, kaže Dudenhefer.
Kao primer navodi naprasni prekid isplate subvencija za električne automobile koji je uvela savezna vlada. To je bilo pre Božića prošle godine. Valja navesti i medijsku pompu s kojom je propraćena izjava šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o tome da bi trebalo još jednom preispitati već usvojenu zabranu prodaje benzinaca i dizelaša od 2035. u EU. Sve se to negativno odražava na prodaju e-vozila, dodaje nemački stručnjak.
Osim toga, u automobilskoj branši vlada nesigurnost zbog pretećeg trgovinskog konflikta s Kinom. Vašington je već uveo kaznene carine od 100 odsto na e-vozila iz Kine, zbog mogućeg narušavanja tržišne utakmice. Sve su glasniji zahtevi i u EU da se sledi primer Amerikanaca. Stručnjaci međutim upozoravaju na mogućnost nastanka takozvane „spirale kaznenih carina“: ako bi Kina takođe uvela posebne carine, što bi moglo imati znatne posledice za nemačke proizvođače automobila. Kina je naime u ovom trenutku možda i najvažnije pojedinačno tržište – pogotovo u sektoru elektro-mobilnosti.
Generalni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm demantuje tvrdnje aktivista da će voda u dolini biti zagađena teškim metalima, i napominje da se takve „lažne informacije“ šire društvenim mrežama. „Kao kompanija nismo odgovarajuće spremni da se nosimo sa takvim dezinformacijama“, naveo je Stausholm
Da bi se privreda vratila u ravnotežu sa živim svetom, treba se osloboditi nepotrebnog rada, smanjiti radnu nedelju, ulagati u javna dobra. Vraćaj koliko uzimaš, a ne kapitalistički „uzmi više nego što vraćaš”, tvrdi Džejson Hikel u knjizi „Manje je više“ koju je objavio Clio
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Građani Srbije sve češće svoje nezadovoljstvo iskazuju na ulici. DW je istraživao šta je zajedničko protestima, šta mlade motiviše da se bune i kako gledaju na nasilne proteste
Nekoliko dana pred prve izbore koje će dobiti, Tramp kaže: “mogao bih sada da ubijem čoveka nasred Pete avenije, i opet bih pobedio”. “Mi” se zgražavamo, ali nas pomalo i teši tolika njegova naivnost. On pobeđuje
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
