Iskusni novinar Boško Jakšić piše za „Vreme“ o sećanjima na islamsku revoluciju i Iran nekad i sad
„Nas četvorica novinara, kolege iz Vašington posta, Los Anđeles tajmsa, Bi-bi-sija i moja malenkost, čuli smo da su u vazduhoplovnoj bazi Došan Tapeh, na istoku Teherana, kadeti i tehničari postali prva vojna formacija koja se priklonila Homeiniju“, piše Boško Jakšić u svojim sećanjima na doba Iranske revolucije pre skoro pola veka.
Tekst „Persijske minijature“ objavljen je u prazničnom dvobroju „Vremena“ koji je na kioscima. Jakšić je bio među retkim stranim novinarima koji su imali uvid u dešavanja te 1979. u Iranu, kada je izveštavao za Politiku.
„Unutar baze su tog 10. februara počele borbe sa brigadom džavidana, besmrtnika, šahove imperijalne garde. Krenuli smo. Hotelski taksista nas je vozio neko vreme, a onda je, suočen sa ljutitom i uzbunjenom masom koja se slivala ulicama, samo rekao: ‘Ja dovde, nisam ludi novinar.’“
Civili su raznosili oružje, piše Jakšić, a grad je bio preplavljen plakatima kako koristiti automatske puške.
„Odmah smo bili okruženi“, nastavlja. „U jednom trenutku, toliko kratkom da nisam imao vremena ni da se uplašim, pod našim vratovima stajali su ozbiljni handžari. Muškarac koji je držao nož pod mojim grlom bio je namrgođen. U trenutku se okrenuo i uključio u bučnu debatu kojoj smo očito bili povod. Opasnost da zbog nesmotrenog pokreta postanem kolateralna žrtva njegove rasprave bila je sasvim realna.“
Kako su ipak preživeli, šta se još dešavalo u tim danima preloma u Iranu i koliko se zemlja promenila odonda? Ceo članak „Persijske minijature“ čitajte u novom „Vremenu“ ili se odmah pretplatite.
Uhapšen je brat direktora EXIT festivala. MUP je saopštio da je pozivao na nasilno rušenje ustavnog uređenja. EXIT demantuje i tvrdi da je u pitanju nastavak pritisaka na festival zbog podrške studentima
Na uglu Masarikove i Resavske ulice dogodio se manji incident kada je žena u automobilu pokušala da iz Masarikove uleti u masu u Resavskoj ulici, javila je reporterka „Vremena“
Imajući u vidu breme prošlosti i nasleđenog mentaliteta, izgradnja boljeg pravosuđa po meri liberalne demokratije biće golem put. Na tom putu ka kredibilnijim institucijama najhrabriji treba da budu upravo oni koji plediraju da im građani veruju, s tim što nikako ne treba da smetnemo sa uma da je proces izgradnje respektabilnih ustanova dvosmerna ulica u kojoj podjednako mora da učestvuje i srpsko društvo menjajući svoju predstavu o pravosuđu
Pobednica jubilarnog izdanja izbora za pesmu Evrovizije je predstavnica Bugarske, simpatična Dara sa pesmom Bangaranga. Njena pobeda je bila iznenađenje jer je ovom pomalo posustalom i diskreditovanom takmičenju vratila element neizvesnosti, nasuprot kladionicama, društvenim mrežama i lobiranjima
Važno je pitati se i da li je moguće ne zavideti ili je ovo osećanje neizbežno. Realno je reći da svi ljudi osećaju zavist povremeno, do izvesne mere, makar u nekim aspektima života, s razvojem verovatno sve manje. Samo ponekome zavist pojede ostatak života, pretvori se u opsesiju i postane destruktivna za njega samog, potencijalnu žrtvu ili i još nekoga oko njih
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
