Tokom otvaranja Olimpijade, promovisane su najpozitivnije osobine čoveka i naroda, u duhu mira i tolerancije. Paradoksalno, u fokusu nije bila ni pobeda, ni želja da se bude najbolji, već da se sportisti kao ambasadori svojih zemalja nadmeću i učestvuju u nečem što je veće i važnije od svakog pojedinca
Toto Kotunjo je 1990. pevao o zajedništvu, miru i novoj, ujedinjenoj Evropi pobedivši na Evrosongu. Danas je taj optimizam poprilično splasnuo, a u međunarodnim odnosima dominira gotovo isključivo jezik grube sile. Valjda su zato organizatori Zimskih olimpijskih igara u Italiji imali potrebu da tokom spektakularne ceremonije otvaranja podsete ljude širom sveta na gotovo utopijske principe olimpizma. Osim činjenice da je sport jedina oblast gde uglavnom pobeđuju najbolji, ZOI su prilika da se jedna zemlja prikaže u najboljem svetlu. Vrlo je indikativno što je kreativni tim koji je osmislio šou isti onaj koji je briljirao na otvaranju Olimpijade u Parizu. Slučajno ili ne, autor je Marko Balich, Venecijanac čiji porodični koreni sežu do Dalmacije i Splita.
Osnovna poruka programa je koncept Harmonije koja je vizuelno predstavljena čvorovima. Arhitektura Milana, za one koji malo poznaju ovaj grad, takođe se zasniva na modelu koncentričnih krugova u čijem centru je duh, odnosno Katedrala. Čvorovi zapravo simbolizuju komunikaciju, prvenstveno sporta i umetnosti. Italijani su poslali poruku svetu da će ga lepota spasti, u skladu sa renesansnim, Leonardovim modelom Savršene kvadrature u čijem centru je Čovek.
Koncept “Velike lepote” kao stila života i harmonije bio je prikazan u svakom detalju – od lepote kostima, gotovo u stilu modne revije, preko muzike Verdija, Pučinija i Rosinija, do popularne muzike, slikarstva i hrane. U finalu je takođe napravljena inovacija jer je umesto baklje uveden Olimpijski kotao, tačnije dva – u Milanu i Kortini.
Među zvezdama su se, između ostalih, pojavili i pevali Maraja Keri, Andrea Bočeli, Laura Pausini, princ San Sira… Ibrahimović je nosio baklju, Alberto Tomba je zapalio plamen, motociklista Valentino Rosi vozio tramvaj, dok su se predsednik Serđo Matarela i premijerka Đorđa Meloni malčice smrzavali na tribinama. Maskote su lasice Tina i Milo, kao simboli mladosti i duha Italije.
Italija je, inače, na samom kraju 2025. dobila važno priznanje kada je UNESCO njenu kuhinju proglasio posebnim nematerijalnim kulturnim nasleđem. Nisu samo u pitanju recepture i jela, od kojih su neka poput pice i špageta već zaštićeni, već se radi o celokupnom kulturnom modelu porodice, konzumacije, uzgoja i pripreme namirnica, recepture i povezivanja unutar zajednice. Na sličan način sa otvaranja su poslate poruke o suštini sporta kao načinu da čovek izgradi sopstvenu ličnost, identitet, kao i o duhu mira, empatije, timskog rada i žrtvovanja.
Predsednica Olimpijskog komiteta i njen kolega iz Italije nekoliko puta su govorili o sportu jezikom koji je bio rezervisan za političare. Kroz sport su promovisane najpozitivnije osobine čoveka, ali i naroda, u duhu mira i tolerancije. Paradoksalno, nije u fokusu bila ni pobeda, ni želja da se bude najbolji, već da se sportisti kao ambasadori svojih zemalja nadmeću i učestvuju u nečem što je veće i važnije od svakog pojedinca. “Važno je učestvovati” gotovo da zvuči naivno posle, recimo, Davosa, od pre samo par nedelja.
Staze i borilišta su vrhunski pripremljeni, televizijski prenosi i ove godine pomeraju granice jer su uvedeni neverovatni kadrovi iz dronova koji prate sportiste disciplina poput alpskog skijanja ili skijaških skokova. Prenose kod nas možete pratiti na RTS2, Eurosportu, a HBO Max takođe ima sportske sadržaje. Sve ovo govori o interesu za televiziju koju internet još uvek ne može zameniti kada su u pitanju živi prenosi sportskih takmičenja.
A naravno da nije moglo bez politike. Italijanski zvaničnici nisu bili u fokusu, predsednik Matarela se kratko obratio i otvorio Igre, a u promotivnom spotu nije doleteo letećim taksijem, već se vozio tramvajem.
Američki potpredsednik J. D. Vens i izraelska delegacija doživeli su negodovanje i zvižduke. Što se Izraela tiče, svake Olimpijske igre su neprijatno podsećanje na OI u Minhenu 1972. kada su palestinski teroristi ubili 11 sportista. Pitanje bezbednosti, naročito Amerikanaca, našlo se u centru pažnje kada je najavljen dolazak agenata zloglasnog ICE-a. Usledili su protesti u Milanu “ICE Out!” i izjave ministra spoljnih poslova Italije Antonija Tajanija da se ICE neće baviti poslovima javne bezbednosti. Bio je to pokušaj da se sačuva obraz domaćina, ali se, recimo, gradonačelnik Milana otvoreno suprotstavio dolasku američkih agenata.
Dok uživamo u belini snega, lepoti i veštini sportista, poruka nade koja je poslata na otvaranju učinila mi se kao svojevrsni apel. Od antičkih vremena su prestajali ratovi, a ovih dana je istekao sporazum o ograničavanju nuklearnog naoružanja u svetu, famozni START. Novi još nije potpisan, niti je stari produžen, pa mi sada paradoksalno živimo u dobu gde ne postoji ni formalno, ni simbolično ograničenje upotrebe nuklearnog oružja.
Setio sam se i naših ZOI u Sarajevu, kada je pokojna SFRJ dala sve od sebe da se prikaže kao uspešna, moderna zemlja, koja je deo sveta. Nekoliko godina kasnije taj san je nestao u krvavom raspadu zemlje, pa je Olimpijada u Sarajevu izgledala kao labuđi ples, koji je samo odložio strašan kraj.
Danas samo na otvaranju Olimpijade imaju smisla reči o miru, jedinstvu, solidarnosti. Više nije tako među političarima, krugovi se začas pretvore u obore i ograde, Evrosong je već diskreditovan političkim podelama i presedanima, pa je Zimska Olimpijada u Italiji postala paradigma Evropske ideje u izvornom, antičkom obliku. Junajt, junajt, Jurop?
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da li će i kako Ratko Mladić učestvovati na predstojećim izborima? Zašto je požar mržnje zahvatio region? I zbog čega će Vučić posle Užica i Novog Sada nastaviti da vodi “kaznene ekspedicije” po drugim gradovima
Ajnštajn nikada nije dobio Nobelovu nagradu za teoriju relativiteta, a kao mladiću su mu govorili da od njega nikad ništa neće biti. Ko zna da li ćemo ikad razumeti šta nam je Tesla zapravo poručivao. Sezan je umro nepoznat, Ničea su otkrili tek kada više ni sa kim nije bio u stanju da komunicira, Bize je umro od muke što Karmen nije bila prihvaćena... Zamislite kakav bi vaš život bio da su ovi i slični ljudi odustali prvi put kada u nečemu nisu uspeli i kada im je rečeno da su luzeri. Ili peti. Ili hiljaditi
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
