Iako mandat gradonačelnika Beograda traje do 2028. godine i za sada nema najava da će pored predsedničkih i parlamentarnih biti i vanrednih beogradskih izbora, prvi čovek glavnog grada Aleksandar Šapić manje se bavi svojim poslom, a sve više sportom na vodi. Naime, od skora je trenera Vaterpolo kluba “Novi Beograd”, dok sa pozicije gradonačelnika retko daje izjave (intervjue skoro nikako), na sednice Grada Beograda duže od godinu dana uopšte ne dolazi… A za sve to vreme grad od skoro dva miliona stanovnika nezadrživo klizi ka kolapsu.
Urušavanje Beograda svakodnevno se primećuje na infrastrukturnom, saobraćajnom, energetskom, ali i kadrovskom planu. I neke od tih neuralgičkih tački najbolje se vide na tik ispod Šapićevog prozora u gradskoj skupštini. Reč je o šatorskom naselju koje gradonačelnik ne želi da pomeri. U više navrata je isticao da je protiv blokada, ali da novinari moraju da pitaju druge nadležne ljude zašto saobraćaj na Trgu Nikole Pašića nije prohodan. Naime, dok žitelji Ćacilenda pod kapuljačama napadaju i tuku novinare i prolaznike, Šapić se odlučio za omertu.
Jedan od razloga većih gužvi u centru prestonice upravo leži u činjenici da su ove ulice blokirane od marta 2025. godine, ali gradonačelniku to ne smeta. Istovremeno, gotovo “vizionarski” lično je postao zagovornik teze da Beograd mora da počne da živi na kružnim tokovima kako bi se smanjila gužva.
A ZA KRATERE NA TRGOVIMA – 10 MILIONA EVRA
Bez velike diskusije i razgovora sa stručnjacima, završeni su radovi na izgradnji kružnih tokova na Trgu Republike i Trgu Nikole Pašića, koji su, prema podacima opozicionih odbornika, koštali građane 1,3 milijarde dinara, odnosno nešto više od 10 miliona evra. Za izgradnju nije raspisana javna nabavka, već je tretirana kao tekuće održavanje, a radove je izvodilo Gradsko preduzeće “Beograd put”, koje je prošlu godinu završilo sa gubitkom od 4,6 miliona evra. Samo nekoliko nedelja nakon njihovog završetka, stvorio se krater kod Terazija. Praktično iz dvorišta gradonačelnikove kancelarije mogu se videti i posetiti druge lokacije koje ilustruju gradske probleme.
Jedna od njih je prolaz Bezistan koji je poput odbačenog smeća ostavljen da propada nakon što se obrušila tavanica. Sada ovaj deo glavnog grada između Trga Nikole Pašića i Terazija stoji ograđen trakama i čeka bolje dane. I najzad – nekoliko desetina metara dalje trebalo je da budu kocke kao one na Trgu republike, koje su toliko puta skidane, vraćane, ponovo plaćane i na kraju izvađene, a prometnice asfaltirane.
Sam gradonačelnik je prema ovom pitanju bio iskren: “Skloni kocke jer ima miting da se ne gađaju, pa vrati, pa skloni kocke. Šesnaest puta skloni pa vrati, a kada vraćamo, treba nam dva dana. Prosto da znate”.
Kako trenutno izgleda krvna slika užeg centra grada koja može da se preslika na sve druge delove?
“Situacija u gradu je haotična, uz izostanak bilo kakvog plana”, kaže za “Vreme” saobraćajni inženjer Ivan Banković. “Kako su se čelnici tog jutra probudili, uradiće što su tada odlučili. Meni tako izgleda i sa pozicije građanina, ali i sa stručnog aspekta. Ne možemo da se dičimo i da posvećujemo toliko vremena da li ćemo imati kružni tok na nekoj lokaciji i gde će ucrtati pešački prelaz. U nedostatku strateških projekata, uprava grada se odlučila na kozmetičke promene koje bi mogle da stvore utisak da se nešto radi.”
Prema rečima našeg sagovornika, radi se stihijski, a ne planski. Zbog toga je grad na ivici funkcionisanja.
“Stručnjaci su isključeni iz bilo kakvih konsultacija. Meni je poražavajući podatak da profesore Saobraćajnog fakulteta u prethodne četiri godine niko nije konsultovao ni za jedan zarez oko bilo kog projekta, da ne govorim o ozbiljnijim strategijama”, jasan je Banković.
Jasna vizija nije se videla ni na nekoliko velikih infrastrukturnih projekata koji su započeti za vreme aktuelne vlasti. Jedna od takvih je investicija na Autokomandi koja se zove “Parkiraj i vozi”. Cilj ovakve adaptacije jeste da se na obodu grada napravi mreža parking mesta gde bi građani ostavljali svoje automobile i koristili javni prevoz, čime bi se stimulisala manja upotreba privatnih vozila. Ugovor za projekat dobila je firma W. D. Concord West u vlasništvu predsednika KK Crvena zvezda Željka Drčelića i on je parafiran na 214 miliona dinara. Grad je objavio i snimak novih parking mesta i pozvao vozače da dođu, ali su ubrzo stigli bageri. Srušena su mesta za vozače gde se sada ubrzano gradi stanica Jug, čime se postavlja pitanje opravdanosti trošenja javnih resursa.
Kanalizacija se i dalje čeka na levoj obali Dunava, a i poslovi u vezi sa metroom su u međuvremenu prilično zamrli. Ipak, iz gradskog budžeta se i dalje izdvaja plata za direktora JKP “Beogradski metro i voz” Andreju Mladenovića, koji, prema zvaničnim podacima Agencije za sprečavanje korupcije, svakog meseca dobije platu u iznosu od 239.977 dinara.
I dalje su prisutni problemi sa gradskim prevozom. Iako je najavljen kao “besplatan”, na ime subvencija svake godine se iz gradskog budžeta izdvoji 34,6 milijardi dinara ili skoro 296 miliona evra – toliko se daje prevoznicima za ugovore po uslugama.
Stanje gradskog prevoza je posebno neuralgična tačka imajući u vidu nezgode koje se dešavaju i koje su imale i smrtni ishod kao u slučaju žene koju je ubio otpali točak autobusa. Poslednja velika investicija bila je nabavka tri turska tramvaja po ceni od 3,2 miliona evra po komadu, za koje će se ispostaviti da su jeftiniji u Rumuniji, gde ih možete videti u komšiluku u Temišvaru.
ŠAPIĆ U POLITIČKOJ ILEGALI
Za to vreme gradonačelnik je u dubokoj političkoj ilegali. Aktuelna politička i društvena kriza očigledno je bila razlog da se Šapić drži po strani, izuzev retkih konferencija za medije na kojima se obraća ili pretnji koje upućuje opozicionim prvacima. Tako se nije oglasio ni kada se pre svega nekoliko dana srušio plafon Hale Pinki u Zemunu.
Prema rečima odbornika Pokreta slobodnih građana Stefana Simića, Šapiću je dato da upravlja Sekretarijatom za saobraćaj, sport i obrazovanje, dok sve drugo “drže” drugi naprednjaci. Ipak, Simić kaže kako nije baš tačno da gradonačelnika nema nigde.
“Nije tačno da gradonačelnika nema nigde, on ima svoj novi posao gde ga redovno pratimo. Svakog vikenda vodi Vaterpolo klub “Novi Beograd” i to je jedino mesto na kojem bi trebalo da ga viđamo. Mi na ulicama Beograda vidimo apsolutni haos u svakom segmentu, u komunalnom, saobraćajnom sektoru i javnim preduzećima. Nedavno smo pokazali da se resursi Grada Beograda koriste u političke svrhe 300km dalje u Negotinu. Tamo smo ga zatekli, zbog čega ćemo i podneti krivične prijave”, poručuje Simić za “Vreme”.
Dodaje da javna preduzeća ne komuniciraju među sobom, a jedini problem u svemu tome je gradonačelnik.
“Poseban problem je status prigradskih opština koje se sistemski urušavaju, nepravedno su zapostavljene, tamo ne postoje nikakva ulaganja. Celokupna situacija u Beogradu je katastrofalna. Ni jedno javno preduzeće u ovom trenutku ne radi dobro svoj posao. Imamo situaciju da smo ušli u zimu i ne znamo da li su službe spremne, a ja vam tvrdim da nisu. Novac se ulaže u Ekspo, sve drugo je zapostavljeno”, naglašava sagovornik “Vremena”.
HOĆE LI BEOGRAD PREŽIVETI ŠAPIĆA?
Da je stanje u Beogradu ušlo u “crveno” potvrđuje i letošnji izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) koji je zabeležio da je Šapić kršio obavezu dobrog poslovanja zbog čega je traženo njegovo razrešenje. Rđavo stanje sa javnim finansijama potvrđeno je oktobarskim rebalansom budžeta koji je poslužio da se omogući novo zaduživanje grada.
Nikola Radin, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru iz organizacije “Beograd u pokretu”, potvrđuje da je uočljiv manjak prihoda.
“Stanje javnih finansija Beograda je ozbiljnije nego što se građanima predstavlja. Grad u 2026. godinu ulazi sa jasnim manjkom prihoda i bez mogućnosti da samostalno finansira postojeće programe. Moja konzervativna procena je da će grad morati da se zaduži najmanje 15 milijardi dinara, a vrlo je moguće da će se taj iznos, kada budžet za 2026. bude predstavljen, pokazati i značajno većim. Ovaj model trošenja nije održiv i Beograd ga bez novih kredita prosto ne može izdržati”, analizira Radin za “Vreme”.
Naš sagovornik ističe da je poseban problem sistemska koruptivna praksa u javnim nabavkama.
“Dobar deo postupaka je faktički ‘namešten’: unapred se zna ko dobija posao. To otvara ozbiljno pitanje da li nadzorne institucije rade svoj posao – ili su, svesno ili ne, postale deo koruptivne šeme koju bi morale da razotkriju”, zaključuje Radin.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – sve pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
