U kratkom vremenskom razmaku Beograd su potresli incidenti koji podsećaju na scene iz mračnijih perioda gradske svakodnevice, podseća RTS. Pred sud najčešće izlaze najniži izvršioci, dok nalogodavci ostaju izvan domašaja pravosuđa. Da li se vraćamo u mračne devedesete?
Ispred vinoteke u Braničevskoj ulici na Vračaru u ponedeljak ujutro je pronađena bomba. Nekoliko dana pre toga bomba je bačena na kuću Zdravka Čolića, a pritvor je određen za tri osobe. Zbog bacanja bombe na kafić „Džeri“ na Novom Beogradu pritvor je određen za dve osobe. Makedonski pevač Daniel Kajmakoski bio je otet u Beogradu. Više vozila je u prethodnom periodu zapaljeno u različitim delovima prestonice.
Govoreći o tome da li je reč o izolovanim incidentima ili širem obrascu nasilja, doktor pravnih nauka Nikola Vujičić je istakao za javni servis da se, u formalnom krivičnopravnom smislu, ovi slučajevi posmatraju odvojeno, ali da u širem društvenom kontekstu ukazuju na ozbiljniji problem.
„Kada ih pojedinačno posmatramo, u krivičnopravnom smislu to jesu zasebni slučajevi. Imate bombu na kuću Zdravka Čolića, imate otmicu pevača i druge slučajeve paljenja automobila po Zemunu i drugim delovima grada. S te strane jesu pojedinačni u krivičnopravnom smislu, ali u nekom širem kriminološkom i generalno društvenom smislu to uopšte nisu pojedinačni slučajevi. Mi već, da kažemo, kroz te primere vidimo jedan široki nivo nasilja koji postoji na ulicama grada“, kaže Vujičić u razgovoru za RTS.
Tvrdi da uzroke takvog stanja treba tražiti u više međusobno povezanih faktora – od političkog ambijenta do društvenog konteksta i medijskih sadržaja, koji oblikuju sistem vrednosti.
„Pitanje je šta svemu tome pogoduje, što je možda interesantnije da se istakne. Pogoduje više faktora. Politički faktori koji su sveprisutni i vrlo problematični u našoj zemlji. Društveni kontekst i šta je to što se promoviše kroz medije – ne mislim toliko na RTS, već na neke druge programe koji imaju nacionalnu frekvenciju u ovoj zemlji. Imate rijaliti programe gde se prosto promoviše nasilje, loše vrednosti u jednom društvu – sve ono nešto što ne bi trebalo da bude, mi to gledamo“, tvrdi sagovornik RTS.
Vujičić, ipak, naglašava da postoje i pozitivni primeri efikasne reakcije nadležnih organa, ali napominje da takva praksa nije dosledna u svim slučajevima.
„U kratkom periodu otkrili su ko su mogući učinioci krivičnog dela, policija je uradila, da kažemo, prvi deo posla – odredila zadržavanje, izvedeni su pred tužioca i posle toga sudija za prethodni postupak je odredio pritvor svim osobama kojima je to trebalo da odredi. Da li je kao promptna reakcija? Da, to jeste i tako treba da bude. Da li je to tako uvek i u svim situacijama? Nije“, smatra Vujičić.
Prema njegovim rečima, problem predstavlja i izostanak reakcije institucija u pojedinim slučajevima koji su javno vidljivi, posebno na društvenim mrežama.
„Vi putem medija i društvenih mreža vidite otvoreno nasilje. Postoje očigledni dokazi, a policija ne reaguje, ni tužilaštvo ili sud“, konstatuje sagovornik.
Osvrćući se na izbor meta u pojedinim napadima, Vujičić ukazuje da motivi mogu biti različiti – od finansijske koristi do zastrašivanja.
„Kada gledate otmicu pevača, pretpostavljate da ima odgovarajuća finansijska primanja, pa da od njega uzmete što više novca. Ovde može biti reč o organizovanom kriminalu, mi to ne znamo“, ocenjuje Vujičić.
Zaključuje da paljenje lokala i automobila može ukazivati na iznude ili borbu za prevlast, ali upozorava da bez dokaza ne treba iznositi konačne zaključke.
„Kada vidite paljenje različitih lokala, moguće je da je reč o pokušaju iznude. Možda je zastrašivanje građana“, podvlači Vujičić.
Kada je reč o kažnjavanju, ukazuje da u slučajevima organizovanog kriminala najčešće odgovaraju najniži u hijerarhiji.
„Vi imate tu situaciju da će najpre da ‘padne’ diler. A pošto tu postoji 10 ili 20 stepenika, za sud je dobro ako uspe da otkrije čak onaj prvi stepenik iznad tog dilera, a to je jako teško. Teško je što zbog dokaza, teško je zbog toga što se niži plaše odmazde. I ako jesu krivi, plaše se onih iznad“, kaže Vujičić.
Vujičić smatra da je preuranjeno govoriti o jedinstvenoj organizovanoj strukturi.
„Mislim da su, pre bih rekao na osnovu dostupnih podataka, ipak izolovani slučajevi. Nedovoljan je jedan primer da bismo mogli da kažemo da je baš organizovana kriminalna grupa učestvovala u tome“, ističe Vujičić.
Posebnu pažnju posvećuje ulozi maloletnika, za koje kaže da su pogodna meta za regrutovanje u kriminalne strukture.
„Volim da vučem paralelu sa obrazovanjem i vaspitavanjem dece. Zna se šta je uloga roditelja. Da vaspita dete od malih nogu… E organizovana kriminalna grupa isto tako vaspitava. Samo vaspitava na drugačiji način, vaspitava nekoga da bude kriminalac“, tvrdi sagovornik.
Kao moguća rešenja, Vujičić navodi sistemske mere koje obuhvataju medije, porodicu, obrazovanje, institucije i politički ambijent.
Izvor: RTS
Šta se moglo videti u filmu Državnik, emitovanom 5. oktobra na Informeru? O pljačkaškoj privatizaciji govori Siniša Mali, akter svih tih privatizacija, dok Ana Brnabić svedoči o izdajničkoj ulozi nevladinih organizacija gde je godinama bila na najvažnijim funkcijama. O zdravstvu tada i sada govorio je Zlatibor Lončar, koji je od supruge pripadnika zemunskog klana kupio stan
Trudnoća, porođaj i gubitak trudnoće spadaju među najosetljivija iskustva u životu žene. U tim trenucima ona je često u bolu, strahu i neizvesnosti, oslonjena na znanje i pomoć zdravstvenih radnika. Zbog toga način na koji joj se lekari, babice i drugo osoblje obraćaju, obaveštavaju je i uključuju u donošenje odluka može bitno uticati ne samo na njeno neposredno iskustvo, već i na fizičko i mentalno zdravlje nakon izlaska iz bolnice
Jedna hospitalizacija vodi izopštenosti, samoći, ćutanju: niko više neće dozvoliti da mu govorite o svom unutrašnjem životu ili će na svaki vaš pokušaj da otpočnete ličnu priču prosto reći ili makar pomisliti: “Ma, pusti ga, šizofreničar”. U “niko” treba ubrojati i članove porodica i supružnike, pošto istraživanja pokazuju da, zbog straha da bi i sami mogli biti stigmatizovani, i oni često odlučuju da prekinu kontakt s pacijentom
Kosovska policija saopštila je da je povređeno šest njenih pripadnika, dok je 11 demonstranata zatražilo medicinsku pomoć. Tri osobe sprovedene su u policijsku stanicu
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
