U kratkom vremenskom razmaku Beograd su potresli incidenti koji podsećaju na scene iz mračnijih perioda gradske svakodnevice, podseća RTS. Pred sud najčešće izlaze najniži izvršioci, dok nalogodavci ostaju izvan domašaja pravosuđa. Da li se vraćamo u mračne devedesete?
Ispred vinoteke u Braničevskoj ulici na Vračaru u ponedeljak ujutro je pronađena bomba. Nekoliko dana pre toga bomba je bačena na kuću Zdravka Čolića, a pritvor je određen za tri osobe. Zbog bacanja bombe na kafić „Džeri“ na Novom Beogradu pritvor je određen za dve osobe. Makedonski pevač Daniel Kajmakoski bio je otet u Beogradu. Više vozila je u prethodnom periodu zapaljeno u različitim delovima prestonice.
Govoreći o tome da li je reč o izolovanim incidentima ili širem obrascu nasilja, doktor pravnih nauka Nikola Vujičić je istakao za javni servis da se, u formalnom krivičnopravnom smislu, ovi slučajevi posmatraju odvojeno, ali da u širem društvenom kontekstu ukazuju na ozbiljniji problem.
„Kada ih pojedinačno posmatramo, u krivičnopravnom smislu to jesu zasebni slučajevi. Imate bombu na kuću Zdravka Čolića, imate otmicu pevača i druge slučajeve paljenja automobila po Zemunu i drugim delovima grada. S te strane jesu pojedinačni u krivičnopravnom smislu, ali u nekom širem kriminološkom i generalno društvenom smislu to uopšte nisu pojedinačni slučajevi. Mi već, da kažemo, kroz te primere vidimo jedan široki nivo nasilja koji postoji na ulicama grada“, kaže Vujičić u razgovoru za RTS.
Tvrdi da uzroke takvog stanja treba tražiti u više međusobno povezanih faktora – od političkog ambijenta do društvenog konteksta i medijskih sadržaja, koji oblikuju sistem vrednosti.
„Pitanje je šta svemu tome pogoduje, što je možda interesantnije da se istakne. Pogoduje više faktora. Politički faktori koji su sveprisutni i vrlo problematični u našoj zemlji. Društveni kontekst i šta je to što se promoviše kroz medije – ne mislim toliko na RTS, već na neke druge programe koji imaju nacionalnu frekvenciju u ovoj zemlji. Imate rijaliti programe gde se prosto promoviše nasilje, loše vrednosti u jednom društvu – sve ono nešto što ne bi trebalo da bude, mi to gledamo“, tvrdi sagovornik RTS.
Vujičić, ipak, naglašava da postoje i pozitivni primeri efikasne reakcije nadležnih organa, ali napominje da takva praksa nije dosledna u svim slučajevima.
„U kratkom periodu otkrili su ko su mogući učinioci krivičnog dela, policija je uradila, da kažemo, prvi deo posla – odredila zadržavanje, izvedeni su pred tužioca i posle toga sudija za prethodni postupak je odredio pritvor svim osobama kojima je to trebalo da odredi. Da li je kao promptna reakcija? Da, to jeste i tako treba da bude. Da li je to tako uvek i u svim situacijama? Nije“, smatra Vujičić.
Prema njegovim rečima, problem predstavlja i izostanak reakcije institucija u pojedinim slučajevima koji su javno vidljivi, posebno na društvenim mrežama.
„Vi putem medija i društvenih mreža vidite otvoreno nasilje. Postoje očigledni dokazi, a policija ne reaguje, ni tužilaštvo ili sud“, konstatuje sagovornik.
Osvrćući se na izbor meta u pojedinim napadima, Vujičić ukazuje da motivi mogu biti različiti – od finansijske koristi do zastrašivanja.
„Kada gledate otmicu pevača, pretpostavljate da ima odgovarajuća finansijska primanja, pa da od njega uzmete što više novca. Ovde može biti reč o organizovanom kriminalu, mi to ne znamo“, ocenjuje Vujičić.
Zaključuje da paljenje lokala i automobila može ukazivati na iznude ili borbu za prevlast, ali upozorava da bez dokaza ne treba iznositi konačne zaključke.
„Kada vidite paljenje različitih lokala, moguće je da je reč o pokušaju iznude. Možda je zastrašivanje građana“, podvlači Vujičić.
Kada je reč o kažnjavanju, ukazuje da u slučajevima organizovanog kriminala najčešće odgovaraju najniži u hijerarhiji.
„Vi imate tu situaciju da će najpre da ‘padne’ diler. A pošto tu postoji 10 ili 20 stepenika, za sud je dobro ako uspe da otkrije čak onaj prvi stepenik iznad tog dilera, a to je jako teško. Teško je što zbog dokaza, teško je zbog toga što se niži plaše odmazde. I ako jesu krivi, plaše se onih iznad“, kaže Vujičić.
Vujičić smatra da je preuranjeno govoriti o jedinstvenoj organizovanoj strukturi.
„Mislim da su, pre bih rekao na osnovu dostupnih podataka, ipak izolovani slučajevi. Nedovoljan je jedan primer da bismo mogli da kažemo da je baš organizovana kriminalna grupa učestvovala u tome“, ističe Vujičić.
Posebnu pažnju posvećuje ulozi maloletnika, za koje kaže da su pogodna meta za regrutovanje u kriminalne strukture.
„Volim da vučem paralelu sa obrazovanjem i vaspitavanjem dece. Zna se šta je uloga roditelja. Da vaspita dete od malih nogu… E organizovana kriminalna grupa isto tako vaspitava. Samo vaspitava na drugačiji način, vaspitava nekoga da bude kriminalac“, tvrdi sagovornik.
Kao moguća rešenja, Vujičić navodi sistemske mere koje obuhvataju medije, porodicu, obrazovanje, institucije i politički ambijent.
Izvor: RTS
Saša Vuković Boske priznao je da je ubio Aleksandra Nešovića Baju u restoranu „27“, ali tvrdi da je to učinio iz straha za sopstevni život. Govorio je i o Miliću, koji ga je navodno pozvao u restoran, kao i o pokušajima da preko posrednika dođe do Marka Krička
Zašto Vučić najavljuje najave svoje ostavke i datuma raspisivanja izbora? Šta su mu političke kombinacije? Kako nastoji normalizirati nenormalno? Zbog čega naprednjaci više nemaju dobar pobednički model za izbore? I kakva je u svemu ovome uloga tihe i ćutljive većine
Mi smo ustali protiv. U prethodnih deset godina mnogo puta sam upozorila kuda vodi govor mržnje i imam za to pisane dokaze. Međutim, ovde se ništa ne čuje od zaglušujuće buke proizvođene kako bi se mase držale u stanju ludila dobro proučenim metodama za držanje vlasti
Najnoviji podaci o broju i položaju izbeglica, objavljeni uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica, ujedno su i podsetnik i poziv na razmišljanje. Svake godine ovaj dan je povod da se oda priznanje snazi i dostignućima izbeglica, uz uvažavanje teškoća kroz koje su prošle i izazova sa kojima se i dalje suočavaju. Sada je vreme da obnovimo našu posvećenost solidarnosti. Pravo na traženje sigurnosti bilo je stvoreno upravo za ovakve trenutke
Plašim se da će nas ideja o razgovaranju s mašinama – komadićima plastike koji po definiciji ne mogu imati nikakvo životno iskustvo, osećanja, moralnost ili osećati povezanost – ili o zaljubljivanju u njih i seksu te psihoterapiji s njima, izvući izvan nas samih, umrtviti nas, otuđiti od ljudi u tolikoj meri da ne znam kako ćemo sebe prepoznati, da li ćemo i dalje biti ličnosti
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
