Podsetnik za ispovest

Oprosti mi bože, živa sam i dišem. Ovako bi se mogao sažeti spisak od neverovatne 1023 tačke, koji vernicama Srpske pravoslavne crkve služi kao podsetnik prilikom ispovesti, a koji je objavio informativni sajt Pakibitija (www.pakibitija.com). Srećom, s obzirom na sadržaj, umesto da verujuće pravoslavke zaista počnu da ga se pridržavaju, „Podsetnik“ je doživeo sasvim drugačiju sudbinu: kruži internetom, služeći za sprdnju i podsmeh. Ovakav ishod sasvim je očekivan i logičan svakome ko ima strpljenja da prođe kroz više od hiljadu potencijalnih ženskih grehova u koje spadaju takve banalnosti, poput greha broj 115: „Stavljala sam u hranu začine (vegetu, biber…)“, ili pak onog pod brojem 667: „Posećivala sam kafane i restorane.“ O strahoti koja se krije u tački 187. da i ne govorimo: „Išla sam nedeljom u šumu da berem pečurke i jagode.“

Pažljivi čitalac „Podsetnika“ zapaziće da žena koja u današnje vreme živi svetovnim životom, sudeći bar po onome što joj SPC sugeriše, nema nikakve šanse kod boga i njegove ekipe. Počev od toga da će se ogrešiti ako zabiberi ručak, današnja žena ne bi nikako smela ni da šiša kosu „po modi“, pravi kulinarske specijalitete, radi na praznike, a novac zadržava za sebe, troši pare na muziku, bioskop i druge zabave, koristi mirise po kući, prekršta noge… Zabranjeni su i „demonski smeh“ i svađanje zbog „svetskih stvari“, i tako dalje. Žena je grešnica i ako „retko plače, zaboravlja na smirenje i samokritiku“, ali i ako se brine za svoju budućnost.

Međutim, tačka na kojoj „Podsetnik“ prestaje da bude zabavan stoji pod rednim brojem 898. i kaže: „Pokazivala sam svoju oštroumnost.“ Ima toga još, jer je ženama zabranjeno i da čitaju svetovne knjige više nego crkvene, pokazuju načitanost, pišu poeziju, a greh je i ako se žena manje moli, a više čita knjige. Autor „Podsetnika“ imao je ili ima očiglednu fiksaciju na prozore, jer se oni pojavljuju u više tačaka, a žene ne bi trebalo da u njih gledaju dok se mole, idu ulicom, ili dok su u crkvi.

Nakon što je jedan beogradski dnevni list objavio seriju kritičkih tekstova o ovom podsetniku, na sajtu Pakibitija objavljeno je saopštenje u kom je rečeno da je dokument pod nazivom „Podsetnik za ispovest u ženskom rodu“ prenet sa sajta Biblioteke sveti Naum, hrama Petra i Pavla Valjevske eparhije, gde je objavljen pod nazivom „Lek od greha“, uz napomenu da je Pakitibija sajt informativnog karaktera i da objavljuje teološke tekstove novijeg datuma. Međutim, vlasnik sajta, izvesni Milutin Atanacković, dao je izjavu dnevnom listu „Borba“ u kojoj je rekao da je autor „Podsetnika“ neko od svetih otaca, da je preuzet iz jedne knjige, ali da ne želi da kaže o kome je reč jer „ako su čitaoci vernici – razumeće“. Vlasnik sajta ujedno je demantovao glasine da iza Pakibitije stoje ziloti, izjavivši da ova veb-prezentacija radi uz blagoslov episkopa Artemija.

Zanimljivo je da je Atanacković izjavio kako je „Podsetnik“ star više od sto godina. Kao što čitaoci verovatno već znaju, pre sto godina nije bilo vegete, a ovaj tekst sadrži i tačku koja kaže „u autobusu nisam ustupala mesto starijima“. Kad smo kod autobusa, tu je i jedna posve bizarna tačka: „U autobusu sam tražila zadovoljstvo od dodira.“ A kad smo već kod bizarnosti, pomenimo tačku 987: „Mokrila sam po strani u prisustvu muškarca.“

Podsetnik u muškom rodu ne postoji. Zato, drage čitateljke, ako želite spas duše i rajsko naselje, ne preostaje vam ništa drugo, nego da nekako pokušate da lebdite u vazduhu, ne gledajući ni levo ni desno, a naročito ne kroz prozor, bez hrane, ako baš morate da jedete, jedite nezačinjeno, neprekidno se moleći, plačući i ni na šta ne misleći. Fiziološke potrebe ostavite za bolje dane, kad se konačno dokopate carstva nebeskog. Spasite se bar vi. Za nas, novinarke, ionako je kasno, jer: „996. Kritikujem političare, umesto da se molim za njih.“