Meridijani

Jerusalim: Okončana ofanziva

Tek što su u prošlu nedelju izraelske trupe napustile palestinske gradove Nablus i Ramalu, izraelski premijer Arijel Šaron obratio se javnosti s porukom da je prva faza ofanzive Odbrambeni štit uspešno završena, uz obećanje da se kampanja protiv militarista nastavlja drugačijim metodama. Obustavi ofanzive, osim američkog pritiska, svakako je doprinela i ogorčena reakcija međunarodne javnosti zbog masakra u Dženinu. Takođe, izraelske trupe nastaviće da okružuju sedište palestinskog lidera Jasera Arafata u Ramali i crkvu Hristovog rođenja u Betlehemu sve dok se trojica ekstremista, osumnjičenih za ubistvo izraelskog ministra turizma Rehavama Zevija, ne predaju. Arafat je ponudio da se trojica osumnjičenih izvedu pred palestinski sud, ali je odbio da ih isporuči Izraelcima. Američki sekretar Kolin Pauel pozdravio je povlačenje izraelskih trupa, ali je pozvao Izrael da Arafatu dozvoli veći pristup spoljnjem svetu, te da mu se omogući da testira svoj autoritet među Palestincima koje treba da ubedi na nenasilnu borbu za svoje političke interese.

Berlin: Krađa slika

Lopovi koji su u zoru prošle nedelje kroz stražnji prizemni prozor ušli u galeriju muzeja Brueke, prethodno onesposobivši alarm, uspeli su da ukradu devet ekspresionističkih slika. Među ukradenim umetničkim delima nalaze se radovi Erika Hekela i Ernsta Ludviga Kirčnera, a ukupna vrednost ukradenih slika procenjuje se na milione dolara. Menadžment muzeja tvrdi da je slike gotovo nemoguće prodati na tržištu umetnina, pošto se radi o izuzetno poznatim delima, najvažnijoj kolekciji ekspresionističke umetnosti – stila koji se širom Nemačke pojavio početkom XX veka. Muzej Brueke dobio je ime po severnonemačkoj školi ekspresionizma, revolucionarnom umetničkom pokretu uoču Drugog svetskog rata koji je promovisao subjektivnu, emotivnu i angularnu umetnost. Ova grupa je dolaskom nacista na vlast 1933. godine optužena da propagira „degeneričnu umetnost“. Muzej Brueke otvoren je 1967. godine i poseduje 400 slika, crteža i skulptura.

Moskva: Nepoželjni stranci

Na prometnom moskovskom trgu policajac traži pojačanje. Prestupnik je mlada devojka: njen zločin je nedostatak markice u pasošu. Ne izgleda problematično i opasno, ali policajac koji učestvuje u Operaciji stranac kaže da je devojka iz Uzbekistana i veoma je moguće da nosi drogu. Čovek koji se nekoliko godina bavi ljudskim pravima Aleksander Osipov tvrdi da je ova „zaustavi i proveri“ politika moskovskih vlasti usmerena prema neslovenskim gostima pogonsko gorivo i za mržnju prema nacionalnim manjinama. „Policija stalno proverava strance i imigrante, ne samo na ulici već odlazi čak i u njihove stanove. Portparol ministarstva Sergej Smirnov odlučan je u stavu da je kontrola krucijalna stvar za efikasnu policiju. „Naravno, većina ljudi koje kontrolišemo je tamnije puti, ali to je samo način sprečavanja zločina. Nema ničeg rasističkog u tome“, kaže Smirnov. U međuvremenu rasistički napadi protiv stranaca su sve učestaliji, a nisu pošteđeni ni studenti. Narodni prijateljski univerzitet u predgrađu Moskve pohađa veliki broj studenata iz Afrike i Azije i već je u nekoliko navrata bio meta napada neofašističkih grupa. „Danas niko ne veruje da ruska policija može da nam garantuje bezbednost. Postavljamo samo jedno pitanje: Koliko skinsa je uhapšeno? Koliko njih je osuđeno i gde su oni danas, u kom zatvoru?“, kaže Gabriel Kočofa iz Asocijacije inostranih studenata.