Kako se akademik Nikola Hajdin obreo u viralnom klinču Žakline Tatalović i Dragana J. Vučićevića, šta to govori o Srbiji i, pre svega, po čemu je još pomalo poznat
Dolazak novih maloprodajnih lanaca mogao bi da pojača konkurenciju u Srbiji, pošto Fix Price planira prve prodavnice već ove godine, dok se Eurospin očekuje kasnije
Udruženje sudija i tužilaca „Odbrana struke“ tvrdi da je Visoki savet tužilaštva ignorisao preporuke Venecijanske komisije i sproveo, kako navode, kaznene mere prema nepodobnim tužiocima
Kompanija Milenijum tim, poznata po bliskim vezama sa vlašću, i prošle godine je uvećala svoj profit, pa je 2025. godinu završila sa skoro 22 miliona evra neto dobiti, piše Nova ekonomija
Prvomajska akcija saobraćajne policije potvrđuje da se u Srbiji ograničenje brzine shvata kao neobavezna preporuka, a da nije teško za volanom naći pijanog ili drogiranog čoveka
Beograd na vodi nastavlja širenje ka Adi Ciganliji, a nova faza razvoja na prostoru Beogradskog sajma uključuje 18 stambenih zgrada, marinu, produženje promenade i izgradnju kule visoke 120 metara
Novinarka N1 televizije Žaklina Tatalović našla se u centru pažnje nakon što su je režimski mediji optužili da je lagala kada je rekla da joj je akademik Nikola Hajdin deda. Nakon nekoliko dana ćutanja N1 se oglasio saopštenjem da je njihova novinarka meta organizovane kampanje diskreditacije
Jedan deo javnosti je protiv idejnog rešenja za spomenik novosadskim žrtvama, pre svega zato što ga podiže vlast koja još nije kaznila one koji su odgovorni za smrt 16 ljudi. Pobedničko rešenje Gorana Čpajka Novosađane podstreća na jedan od blokova nadstrešnice koji su 1. novembra 2024. padali po ljudima
Ishod prvih suđenja za oružani sukob u Banjskoj odavno se znao, kažu sagovornici „Vremena“, tvrdeći da jedan od osuđenih sa incidentom nema ništa. Dok neki sada gule robiju, a države Srbije na Kosovu skoro više da nema, kolovođa Milan Radoičić u Srbiji i dalje „privređuje“
Američki predsednik Donald Tramp najavio je povećanje carina na vozila iz Evropske unije na 25 odsto, što bi najveće posledice moglo da ostavi na nemačke proizvođače automobila poput Audija i Poršea
Domaći ugalj mora da se meša sa uvezenim da ne bi došlo do nove havarije u termoelektranama. To je Srbija za četiri godine platila milijardu evra. Zašto i odakle Srbija uvozi najviše uglja
Na konkursu za idejno rešenje spomenika stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu izabrano je delo akademskog umetnika Gorana Čpajka i arhitekte Zorana Tucića
Kome to služi, a kome šteti
U Sjedinjenim Državama sada već postoje hiljade ovih računarskih skladišta. Gradili su ih svugde gde je postojala infrastruktura.
Tanka je korist lokalne zajednice od farmi servera. Zajednice svakako dobiju prihode od poreza. Pitanje je da li su oni veći od poreskih i drugih olakšica kojima se privlače investitori.
Realno, ekonomski efekti na lokalnu zajednicu su skoro nikakvi. Nema tu novih visokotehnoloških poslova niti usluga koje bi bile značajne lokalnoj zajednici.
U suštini, ovo su samo velika skladišta servera. Dok se grade, neki izvođači radova mogu da imaju koristi. Međutim, kada počnu sa radom, tu maltene nema posla sem za čuvare i tehničare koji održavaju postrojenje.
Tipični data centri zapošljavaju manje od sto ljudi, a koštaju stotine miliona dolara. Nije čudo što neće više da ih grade u razvijenim zemljama.
Srbija kao meta
Zemlje u razvoju, poput Srbije, postale su meta AI kompanija i njihovih investitora koji traže jeftinije lokacije.
Ne bih da licitiram koliko će vode biti potrebno da se hladi farma servera u Kragujevcu kada bude radila u punom kapacitetu jer ionako ne znamo za šta će toliki serveri biti korišteni.
Veštačka inteligencija odavno više nije čista tehnologija. Razvijene zemlje žele da zadrže samo razvoj. Za sve ostalo su potrebni „digitalni saveznici“ koji će obezbediti resurse i infrastrukturu.
Ukratko, investitori svoje data centre sve više prebacuju u zemlje gde ekološki propisi nisu restriktivni ili gde procene da lokalne zajednice i civilno društvo nemaju šanse da utiču na odluke hoće li nešto da se gradi ili ne. Izgleda da misle da je Srbija baš takva zemlja.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Ekološka bomba: Kome stvarno treba data centar u Kragujevcu',
pubdate: '2026-05-04 13:20:33',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Data centar,Ekologija,Kragujevac,Superkompjuter",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Ekološka bomba: Kome stvarno treba data centar u Kragujevcu',
'pageContent': 'Prošle sedmice je pušten u rad novi superkompjuter u Kragujevcu. Reakcije medija, opozicije na lokalu i ekoloških organizacija nema ni u tragovima, premda bi sve njih ovo moralo da brine.
Saopštenje koje su preneli mediji kaže da je reč o „jednom od najbržih superkompjutera“, čak 33.000 puta bržem od običnog računara.
Navodno, ova farma servera bi trebalo da bude namenjena istraživačima, kompanijama koje se bave razvojem veštačke inteligencije i državnim institucijama čiji je posao da prikupljaju i obrađuju velike količine podataka.
[caption id="attachment_4991301" align="aligncenter" width="1440"] Data centar u Kragujevcu trošiće struju kao ceo Požarevac[/caption]
Usput se najavljuje da će data centar narednih godina sa sadašnjih 14 megavata biti nadograđen do 40 MW.
Niko od novinara, međutim, nije pitao kakve će to podatke da obrađuju računari koji troše struje kao dvadeset hiljada rerni odjednom uključenih. Ili barem kao ceo grad veličine Požarevca.
Još manje su pitali ima li Kragujevac dovoljno resursa da podrži ovakvu potrošnju. Niko nije pitao da li je ovo uopšte potrebno, a kamoli da li je isplativo.
Zašto toliko struje
Veštačka inteligencija troši nenormalno mnogo struje. Toliko mnogo da se po svetu ubrzano grade nove nuklearne elektrane kako bi napajale sve veći broj sve većih centara podataka.
Međutim, nuklearne elektrane ne mogu da se izgrade toliko brzo koliko brzo raste potražnja za strujom. Zato se serverski centri sve više grade u zemljama koje se neće mnogo buniti ako se u termoelektrane ubaci još malo uglja.
Pošto data centri ništa fizički ne proizvode, sva se uložena energija na kraju pretvara u toplotu. Zamislite u svom gradu peć od 40 MW, ili 10.000 peći od 4 kW koje rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Tolika toplota mora nekako da se odvede.
Procenjuje se da današnje farme servera troše 35-50 odsto energije samo za hlađenje. Klima uređaji, naravno, nisu dovoljni. Da bi se ohladili svi ti čipovi, centri po svetu troše desetine milijardi litara vode dnevno.
[caption id="attachment_4991306" align="aligncenter" width="1440"] Premijer Đuro Macut se divi državnom data centru u Kragujevcu[/caption]
Ako imate dovoljno vode, onda vam to reši deo problema. Serveri se ohlade, ali se sva ta voda zagreje.
Satelitska posmatranja pokazuju da data centri menjaju mikroklimu tako što prave „urbana toplotna ostrva“. U naseljima koja okružuju ove centre temperatura je porasla u proseku za dva stepena Celzijus. Tamo gde su imali manje sreće ili pameti pri izboru lokacije, zabeležen je porast čak do devet stepeni!
Kome to služi, a kome šteti
U Sjedinjenim Državama sada već postoje hiljade ovih računarskih skladišta. Gradili su ih svugde gde je postojala infrastruktura.
Tanka je korist lokalne zajednice od farmi servera. Zajednice svakako dobiju prihode od poreza. Pitanje je da li su oni veći od poreskih i drugih olakšica kojima se privlače investitori.
Realno, ekonomski efekti na lokalnu zajednicu su skoro nikakvi. Nema tu novih visokotehnoloških poslova niti usluga koje bi bile značajne lokalnoj zajednici.
U suštini, ovo su samo velika skladišta servera. Dok se grade, neki izvođači radova mogu da imaju koristi. Međutim, kada počnu sa radom, tu maltene nema posla sem za čuvare i tehničare koji održavaju postrojenje.
Tipični data centri zapošljavaju manje od sto ljudi, a koštaju stotine miliona dolara. Nije čudo što neće više da ih grade u razvijenim zemljama.
Srbija kao meta
Zemlje u razvoju, poput Srbije, postale su meta AI kompanija i njihovih investitora koji traže jeftinije lokacije.
Ne bih da licitiram koliko će vode biti potrebno da se hladi farma servera u Kragujevcu kada bude radila u punom kapacitetu jer ionako ne znamo za šta će toliki serveri biti korišteni.
Veštačka inteligencija odavno više nije čista tehnologija. Razvijene zemlje žele da zadrže samo razvoj. Za sve ostalo su potrebni „digitalni saveznici“ koji će obezbediti resurse i infrastrukturu.
Ukratko, investitori svoje data centre sve više prebacuju u zemlje gde ekološki propisi nisu restriktivni ili gde procene da lokalne zajednice i civilno društvo nemaju šanse da utiču na odluke hoće li nešto da se gradi ili ne. Izgleda da misle da je Srbija baš takva zemlja.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-04 13:20:33',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
