Od 21. aprila počinju radovi na tunelu između Karađorđeve i Dunavske padine, uz velike izmene saobraćaja koje će trajati do februara 2027. godine. Saobraćajni stručnjaci upozoravaju da će najveće gužve u Beogradu nastati na jesen zbog novih faza radova
Vlast na mnoge načine pokušava da stane na put profesionalnim medijma pred opšte izbore u Srbiji. Kako bi kampanja izgledala da u tome i uspeju? Da li građani mogu da se oslone samo na društvene mreže?
Donald Tramp je, reagujući na papine pozive na mir u Iranu, optužio Lava XIV da je „slab“ po pitanju kriminala i „užasan“ po pitanju spoljne politike, poručivši mu da prestane da se dodvorava „radikalnoj levici“ i da se fokusira na to da bude „veliki papa, a ne političar“.
U Sudanu već tri godine traje rat između zaraćenih vojnih frakcija, dok milioni ljudi zavise od humanitarne pomoći, a prekid vatre i dalje nije na vidiku
Od bekstva Nikole Gruevskog 2018. do slučajeva iz Poljske, Mađarska je tokom vlasti Viktora Orbana pružala zaštitu političarima optuženim za korupciju. Nova vlast najavljuje prekid te prakse
',
title: 'Najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata',
pubdate: '2026-04-15 17:32:29',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "civilne žrtve ukrajina,Rat u Ukrajini,Rusija,Rusija i Ukrajina,Ukrajina,Vladimir Putin,Vladimir Zelenski,Žrtve rata",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata',
'pageContent': '
U ratu koji traje više od četiri godine, broj žrtava postao je propagandno pitanje. I Rusija i Ukrajina klasifikovale su vojne gubitke kao operativnu tajnu, te se stvarni podaci ne znaju.
Tako različite procene dolaze iz različitih izvora.
Ono što jeste sigurno - rat u Ukrajini postao je najsmrtonosniji sukob u Evropi od 1945. godine.
Pravih pobednika nema
Često suprotstavljene brojke, koje iznose ruski i ukrajinski zvaničnici, ipak daju nekakvu predstavu o razmerama rata. Stradalo je oko dva miliona ljudi, uključujući i one koji su ubijeni i one koji su ranjeni.
Prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona, koji se bavi analizama političkih, ekonomskih i bezbednosnih pitanja, od početka invazije u februaru 2022. do decembra 2025. godine, Rusija je izgubila oko 1,2 miliona vojnika, od čega je njih 325.000 poginulo.
Ruski predsednik Vladimir Putin retko iznosi precizne podatke o ukupnom broju stradalih. Kada govori o „specijalnoj vojnoj operaciji”, izbegavajući da rat u Ukrajini nazove „ratom”, obično samo insistira na tome da Ukrajina trpi veće gubitke.
[caption id="attachment_4987524" align="aligncenter" width="1440"] Podaci o broju žrtava se razlikuju[/caption]
U februaru ove godine, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je u ratu ukupno poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika. Dok je ukrajinski ministar unutrašnjih poslova krajem prošle godine saopštio da se 70.000 ljudi, i vojnika i civila, vodi kao nestalo.
Ipak, CSIS procenjuje da je u Ukrajini ubijeno, ranjeno i nestalo između 500.000 i 600.000 ljudi, od čega je oko 140.000 smrtno stradalo.
Ujedinjene nacije upozoravaju da rat postaje sve opasniji za civile, te da je prošla godina bila najsmrtonosnija od početka sukoba. Prema njihovim procenama, do kraja prošle godine poginulo je oko 14.500 ukrajinskih civila, dok je oko 38.000 ranjeno.
Zašto su podaci o žrtvama tajna
Od početka rata u Ukrajini, do stvarnog broja stradalih vojnika i civila se teško dolazi.
Kao i u svim sukobima, uobičajena praksa je da se precenjuju gubici neprijatelja, a potcenjuju sopstveni. Ovaj rat nije izuzetak.
Izlazak u javnost sa stvarnim informacijama, pomogao bi neprijatelju, a demoralisao stanovništvo. Sakrivanje stvarne cene rata i kontrolisanje narativa bilo je ključno i jednoj i drugoj vladi od samog početka sukoba.
Rusi su prve podatke o žrtvama izneli u javnost skoro godinu dana nakon početka invazije, dok su Ukrajinci prvih meseci iznosili podatke samo o gubicima sa strane protivnika.
[caption id="attachment_4987525" align="aligncenter" width="1440"] Procenjuje se da je u ratu ranjeno, poginulo i nestalo oko pola miliona Ukrajinaca[/caption]
Gde još ima neslaganja
Ako slušate Vladimira Putina, steći ćete utisak da Rusija nezaustavljivo ide ka pobedi na ratištu u Ukrajini.
Ipak, studija CSIS-a pokazuje da je Rusija daleko od toga.
Ruske snage u ratu napreduju u proseku između 15 i 70 metara dnevno, i to u svojim najznačajnijim ofanzivama. To je sporije od gotovo svih većih ofanzivnih operacija u bilo kom ratu tokom prošlog veka.
Ukrajina izgubila četvrtinu stanovništva
Pre rata, Ukrajina je imala 42 miliona stanovnika. Danas na teritoriji kojom upravlja ukrajinska vlada, živi oko 30 miliona ljudi.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, oko 5,7 miliona Ukrajinaca izbeglo je u inostranstvo, dok je oko 3,7 miliona ljudi raseljeno širom zemlje.
[caption id="attachment_4987527" align="aligncenter" width="1440"] Milioni Ukrajinaca su raseljini širom zemlje, ali i po Evrpi[/caption]
Podaci o broju stanovnika na okupiranim teritorijama nisu precizni, ali se procenjuje da tamo živi oko pet miliona ljudi.
Kada se svemu tome dodaju žrtve rata, kao i sve manji broj rođene dece, postaje jasno da Ukrajina prolazi kroz duboku demografsku transformaciju. U zbiru, zemlja je ostala bez gotovo četvrtine stanovništva.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
',
'pageDate': '2026-04-15 17:32:29',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
