Okupljeni na protestu ispred Rektorata pozdravili su Vladana Đokića aplauzom i uzvicima podrške, a režim kritikama i novom kampanjom olajavanja. Kakve su reakcije predstavnika vlasti na govor rektora Univerziteta u Beogradu
Kompanija „Oracle" otpustila je prema prvim, nezvaničnim procenama, oko 30.000 zaposlenih tako što im je poslala mejl - u šest ujutru. Samo u Indiji je bez posla ostalo 12.000 ljudi. CNN ocenjuje da su masovna otpuštanja u IT sektoru dokaz da veštačka inteligencija menja zakone savremenog poslovanja
Ulazak policije u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i pendrečenje golorukih starijih ljudi i studenata koji su zbog toga protestovali „je kršenje svih pozitivnih normi Republike Srbije“, kaže za „Vreme“ advokat Zoran Minić
Sledeći ideju Aleksandra Vučića da se obračuna sa državnim fakultetima, ministar Darko Glišić je, eksploatišući smrt studentkinje, počeo da govori o studentima „u kovčezima“
Policija je u utorak, 31. marta, upala u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Šta je sve tamo pronašla, prema podacima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
„Imamo direktnu suprotstavljenost građana koji nikada nisu bili odlučniji da zaštite svoja prava i, s druge strane, sve represivnije poteze, pre svega izvršne vlasti“, kaže programski direktor BCLJP Dušan Pokuševski.
Iza Zakona roditelj-negovatelj krije se podela roditelja dece sa smetnjama u razvoju i priprema za izbore, kažu za „Vreme“ iz grupe roditelja NEGROD, koji izlaze na ulice 2. aprila
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Aleksandar Vučić rekao je za TV Informer da je na skupu ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu bilo manje od 4.000 ljudi, te da je protest "postizborna trauma zbog loših rezultata". Ponovo je bacio i udicu vanrednih izbora
Saobraćajni inženjer Igor Velić napisao je dnevnik urbane nepravde „Zarobljeni u nepokretnosti“ gde se pita i zašto su ljudi besni na drumu. Prenosimo odlomke
"Univerzitet ne stoji uspravno zato što ima zidove. Stoji zato što ima ljude. Profesore koji odbijaju da ćute. Studente koji odbijaju da se boje. Građane koji odbijaju da zaborave šesnaest života iz Novog Sada“, poručio je u utorak uveče sa terase Rektorata rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić okupljenim građanima
Mađarsko Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja saopštilo je da se puštanje saobraćaja na relaciji Beograd - Budimpešta najranije može očekivati tokom leta
U utorak uveče se veliki broj građana okupio na Studentskom trgu protestujući zbog toga što su pripadnici Uprave kriminalističke policije upali u Rektorat. Oko 22 sata okupljenima se sa balkona obratio rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: '„Groblje“ ljudskih prava: Tiha katastrofa u talibanskom Islamskom Emiratu',
pubdate: '2026-04-01 16:25:43',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Avganistan,Ljudska prava,Prava žena,Ujedinjene nacije,UN,Žene",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': '„Groblje“ ljudskih prava: Tiha katastrofa u talibanskom Islamskom Emiratu',
'pageContent': '„Groblje ljudskih prava” - tako je Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija Folker Turk opisao Avganistan na 61. zasedanju Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi koje je završeno u utorak (31. mart).
Dok se pažnja globalne javnosti okreće ka novim ratovima i krizama, izveštaj Ujedinjenih nacija o stanju u Avganistanu prolazi neprimećeno. A u njemu, slika države u kojoj se osnovna prava sistematski brišu. Krizu su dodatno pogoršali zemljotresi krajem 2025. godine i smanjenje međunarodne pomoći.
Žene i devojčice izbrisane iz javnog života
Od povratka talibana na vlast 2021. godine, Avganistan se našao u političkoj i ekonomskoj izolaciji. Na snazi su zakoni koji treba da „promovišu vrlinu i eliminišu porok”, a koji zabranjuju ženama da pokazuju lice van svojih domova, glasno govore u javnosti, šetaju parkovima, stoje na terasi ili gledaju kroz prozor.
Devojčicama je zabranjeno da se školuju posle šestog razreda. Drugu godinu zaredom, zabranjeno im je da izađu na medicinske ispite, te nema novih ženskih medicinskih radnika. Problem je utoliko veći što žene ne mogu da se leče kod muških lekara bez prisustva muškog rođaka.
Kao dodatno ograničenje obrazovanja i slobode izražavanja, knjige koje su napisale žene uklonjene su sa polica knjižara i biblioteka, pa čak i univerzitetskih biblioteka u nekim provincijama - bez obzira na temu, sadržaj ili nacionalnost autorke. Teme poput ljudskih prava i rodnih studija izričito su zabranjene.
Od septembra prošle godine, talibanske bezbednosne snage sprečavaju žene, među kojima je osoblje UN-a, saradnice i posetiteljke, da ulaze u prostorije Ujedinjenih nacija širom zemlje, što ozbiljno ograničava delovanje ove međunarodne organizacije.
„Vlast je de fakto kriminalizovala prisustvo žena i devojaka u javnom životu“, zaključio je Turk, upozoravajući da budućnost zemlje zavisi od njihovog učešća.
[caption id="attachment_4984262" align="aligncenter" width="1440"] Milioni Avganistanaca žive u potpunom siromaštvu[/caption]
Groblje ljudskih prava
Izveštaj UN-a ukazuje i na druga kršenja međunarodnih obaveza Avganistana u oblasti ljudskih prava. Od 2021. godine talibani su izvršili 12 javnih pogubljenja, među kojima su i dva na sportskim stadionima. Telesno kažnjavanje, poput bičevanja, sprovodi se na nedeljnom nivou, takođe javno.
Novinari se suočavaju sa hapšenjima i ozbiljnim optužbama, često neosnovanim. Političke emisije uživo su zabranjene, a ni muzika ni dramski programi nisu dozvoljeni na televiziji i radiju. Malobrojne novinarke, koje i dalje rade, suočavaju se sa dodatnim pritiscima. Jednoj je tokom konferencije za štampu u avgustu prošle godine namerno isključen mikrofon dok je postavljala pitanje portparolu vlasti.
„Milioni Avganistanaca žive u potpunom siromaštvu, lišeni prava na adekvatnu hranu, čistu vodu i pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i zaposlenju“, rekao je Turk.
[caption id="attachment_4984258" align="aligncenter" width="1440"] Ženama u Avganistanu zabranjen je pristup javnom prostoru[/caption]
Reakcije širom sveta
Ali možda najalarmantniji deo izveštaja nije stanje u zemlji, već reakcija sveta na to što se događa u Avganistanu.
Međunarodna pomoć opada, iako UN upozorava na kolaps osnovnih prava.
Smanjenje humanitarne pomoći „oduzima ljudima poslednju slamku spasa“, upozorio je Turk, pozivajući države da preokrenu trend smanjenja podrške.
Uprkos težini, izveštaj iz Ženeve nije izazvao širu političku ili medijsku reakciju. Za razliku od ranijih godina, Avganistan više nije u fokusu globalnih medija, niti političkih prioriteta velikih sila. Druge krize se nameću kao hitnije, a situacija u Avganistanu postaje tiha katastrofa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-01 16:25:43',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
