Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je rast cena goriva i dodatne mere države, uključujući ustupanje nafte iz rezervi i moguće nove intervencije u akcizama
Kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je da će uključiti srpsko obrazovanje i zdravstvo u kosovski sistem, ali da je za to poterban spisak svih nasatvnika, lekara i medicinskih sestara koji rade u tim strukturama. O tim spiskovima govorili su i politički predstavnici kosovskih Srba, ali u potpuno drugačijem kontekstu
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Fotografija novinara i spikera Borisa Miljevića bila je istaknuta u portirnici Radio Beograda kao instrukcija obezbeđenju da mu ne dozvoli ulazak, saopštilo je Udruženje novinara Srbije. Miljević tvrdi da je nakon pet godina saradnje ostao bez angažmana bez jasnog obrazloženja
„Mislim da opozicija pre svega treba da se fokusira na izvođenje birača na izbore, a manje na veštački izazvane incidente. Vreme je da hrabrimo i budemo tu da zaštitimo naše birače, da im pružimo podršku kako niko ne bi mogao da ih maltretira i ucenjuje“, kaže za „Vreme“ Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije
Hrvatski i crnogorski turistički sektor po Srbiji traže desetine hiljada radnika za turističku sezonu. Na ceni su najviše kuvari i pica-majstori, ali najviše prijava ima za sobarice i pomoćne radnike
Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Poremećaj tržišta izazvan je uvozom jeftinih sireva iz Evrope, a značajan deo problema leži i u ilegalnom tržištu sireva, tvrdi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić
U normalnim vremenima, izbori u deset malih sredina imali bi tek lokalni značaj. Ali, ovo nisu normalna vremena. Svaka pobeda antirežimskih snaga bila bi bolan poraz za Aleksandra Vučića
Izložba slika i skulptura „Urbani pejzaži“ biće otvorena do 15. maja
Tribina je bila posvećena bezbednosti u glavnom gradu, temi koja poslednjih godina sve češće dolazi u fokus javnosti.
VEZA IZMEĐU KRIMINALNIH GRUPA I VLASTI
Dok su u medijima sve prisutnije vesti o bombaškim napadima na ugostiteljske objekte i sukobima u kriminalnom miljeu, grad i država, kako je ocenjeno, nisu ponudili jasne odgovore na ove incidente. Istovremeno, širom grada postavlja se sve veći broj nadzornih kamera, među kojima su i one sa softverima za prepoznavanje lica.
Zbog svega toga, ocenili su učesnici tribine, otvara se pitanje gde je granica između neophodne kontrole i ugrožavanja privatnosti građana, da li je Beogradu potreban novi bezbednosni aparat ili je problem u primeni postojećih zakona, i u kojoj meri je bezbednost građana postala političko pitanje.
Šef odborničke grupe Narodnog pokreta Srbije u Skupštini Beograda Miloš Pavlović ocenio je da je bezbednosna situacija u gradu ozbiljno narušena zbog organizovanog kriminala i veza između kriminalnih grupa i političke vlasti. Prema njegovim rečima, taj proces može se pratiti kroz nekoliko faza od 2014. godine.
“Prva faza bilo je prelivanje sukoba kriminalnih klanova iz regiona u Beograd. Tada smo imali pucnjave u restoranima i kafićima, obračune na ulicama i dizanje automobila u vazduh. Druga faza bila je odgovor vlasti formiranjem takozvanog beogradskog klana – ćelije koja je trebalo da bude odgovor na te sukobe”, rekao je Pavlović.
Treća faza je, kako je naveo, situacija kojoj danas svedočimo – sukobi različitih kriminalnih grupa iza kojih, prema njegovim rečima, stoje pojedini funkcioneri vlasti.
“Određeni funkcioneri SNS-a, zbog bliskosti sa kriminalom, opredelili su se za određene klanove i među njima dolazi do sukoba. Primer za to je zaplena pet tona marihuane u Konjuhu”, rekao je Pavlović.
On tvrdi da su pojedini predstavnici državnog aparata neraskidivo povezani sa kriminalom i da kriminalce koriste za dolazak i opstanak na vlasti, razbijanje demonstracija, napade na studente i opoziciju, kao i za pranje novca.
“Ova vlast je direktno povezana sa kriminalom, predstavnici ove vlasti su direktno povezani sa kriminalom i oni ih koriste isključivo za opstanak na vlasti. Institucije su u autokratskom, diktatorskom režimu zaposednute. Odgovornost za sve ovo treba tražiti u političarima koji upravljaju državom”, ocenio je Pavlović.
VIDEO-NADZOR KAO ORUĐE ZA ZASTRAŠIVANJE
Stručnjak za digitalnu bezbednost Šer fondacije Filip Milošević upozorio je na još jedan problem – povezivanje različitih sistema kamera u jedinstvenu mrežu nadzora.
“Postoji sistem kamera koji je privatni nadzor, koji nažalost polako može da se spoji sa ovim sistemom. Zajedničko za njih je da su sve jako kvalitetne, da imaju dobru optiku, da mogu da vide i prepoznaju lica bez svetla i generalno su dobrih karakteristika. Nije se štedelo, potrošeno je dosta para”, rekao je Milošević.
Prema njegovim rečima, problem je i u centralizaciji sistema.
“Svi snimci završavaju u jednom skladištu gde se potom radi analiza. Ključno pitanje je ko koristi te podatke”, naveo je.
Iako, kako kaže, nema dokaza da se u praksi koristi softver za prepoznavanje lica, a i zakon to trenutno ne dozvoljava, policija i bezbednosne službe raspolažu tehnologijom koja to može da omogući.
“Jedan od motiva za ovakav sistem može biti i zastrašivanje građana. Čak i ako se tehnologija ne koristi, ljudi će imati osećaj da su stalno pod nadzorom i mogu se uplašiti da izađu na protest”, rekao je Milošević.
SEZONA LOVA NA NEISTOMIŠLJENIKE TRAJE
Novinar nedeljnika “Radar” Vuk Cvijić ocenio je da se u Srbiji danas živi u, kako je rekao, “obrnutoj stvarnosti”, u kojoj su novinari koji izveštavaju u javnom interesu, aktivisti i kritičari vlasti izloženi stalnim pritiscima.
“Otvorena je sezona lova na novinare, aktiviste i sve koji pokušavaju da rade svoj posao profesionalno – čak i unutar policije i tužilaštva”, rekao je Cvijić.
On je ukazao i na to da ljudi koji danas vode pojedine ključne institucije nisu za to stručni, niti imaju potrebno iskustvo. “Šef beogradskog Višeg javnog tužilaštva, koji sprovodi taj para-pravni progon kritičara vlasti, bio je sanitarni inspektor. Novi načelnik Uprave kriminalističke policije bio je diler automobila”, rekao je Cvijić. Prema njegovim rečima, upravo takve biografije karakterišu one koji danas progone kritičare vlasti. Sa druge strane, novinari i istraživači, kako kaže, stoje iza svog profesionalnog rada.
“Te pretnje govore u kakvom društvu živimo. Ali meni su, profesionalno gledano, i potvrda da radimo dobar posao – i da je društvo u ozbiljnom problemu”, rekao je Cvijić.
Ovo je bila prva u nizu tribina iz serijala “Beograd, pa malo je i naš”, koji se bavi ključnim pitanjima života u glavnom gradu, a koje organizuje nedeljnik “Vreme”. Tribina je održana u Prostoru Miljenko Dereta.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
title: 'Beogradu je potrebna gradska policija, umesto da po njemu vršljaju privatna obezbeđenja',
pubdate: '2026-03-18 23:30:28',
authors: authors,
sections: "Vreme",
tags: "Beograd pa malo je i naš,Građani,Policija,Tribina Vremena",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Beogradu je potrebna gradska policija, umesto da po njemu vršljaju privatna obezbeđenja',
'pageContent': 'Grad Beograd danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti javne bezbednosti zbog čega je neophodno formiranje gradske policije, kao i adekvatne izmene Zakona o glavnom gradu i Zakona o unutrašnjim poslovima, ocenjeno je na tribini nedeljnika “Vreme” “”, posvećene bezbednosti u prestonici.
Učesnici tribine su ukazali da Grad Beograd praktično nema ovlašćenja u oblasti javnog reda i mira, borbe protiv kriminala i bezbednosti građana.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović ocenio je da je takva situacija neobična za jednu evropsku prestonicu.
“To je neverovatno. Grad nema nikakve nadležnosti u toj oblasti, a istovremeno vidimo pojavu privatnih službi obezbeđenja koje se pozivaju na Zakon o privatnom obezbeđenju. Zamenica gradonačelnika i gradonačelnik tvrde da sistemima upravljaju licencirani operateri, ali javnost ne zna ko su ti ljudi”, rekao je Jovanović.
On je posebno problematizovao sistem video-nadzora u školama i vrtićima, za koji kaže da se nalazi u “sivoj zoni”, dok se njihovo finansiranje vodi kao službena tajna u okviru projekta “Beograd – pametan grad”.
“Zbog toga je gotovo nemoguće doći do ugovora ili bilo kakvih informacija o tim sistemima”, naveo je Jovanović.
Prema njegovom mišljenju, Beograd bi morao da dobije neku vrstu gradske policije po uzoru na druge velike evropske metropole. Beograd danas ima komunalnu policiju i posebnu jedinicu komunalne policije, takozvane Bele, ali nema zasebnu gradsku policiju. Takva policija, kako je rekao Jovanović, ne mora biti izdvojena iz Ministarstva unutrašnjih poslova, ali bi imala posebna ovlašćenja u odnosu na druge policijske uprave, bila bi usko povezana sa borbom protiv kriminala u prestonici i odgovarala bi gradskim odbornicima.
“To se može relativno lako uraditi izmenama Zakona o glavnom gradu i Zakona o unutrašnjim poslovima”, rekao je Jovanović.
Tribina je bila posvećena bezbednosti u glavnom gradu, temi koja poslednjih godina sve češće dolazi u fokus javnosti.
VEZA IZMEĐU KRIMINALNIH GRUPA I VLASTI
Dok su u medijima sve prisutnije vesti o bombaškim napadima na ugostiteljske objekte i sukobima u kriminalnom miljeu, grad i država, kako je ocenjeno, nisu ponudili jasne odgovore na ove incidente. Istovremeno, širom grada postavlja se sve veći broj nadzornih kamera, među kojima su i one sa softverima za prepoznavanje lica.
Zbog svega toga, ocenili su učesnici tribine, otvara se pitanje gde je granica između neophodne kontrole i ugrožavanja privatnosti građana, da li je Beogradu potreban novi bezbednosni aparat ili je problem u primeni postojećih zakona, i u kojoj meri je bezbednost građana postala političko pitanje.
Šef odborničke grupe Narodnog pokreta Srbije u Skupštini Beograda Miloš Pavlović ocenio je da je bezbednosna situacija u gradu ozbiljno narušena zbog organizovanog kriminala i veza između kriminalnih grupa i političke vlasti. Prema njegovim rečima, taj proces može se pratiti kroz nekoliko faza od 2014. godine.
“Prva faza bilo je prelivanje sukoba kriminalnih klanova iz regiona u Beograd. Tada smo imali pucnjave u restoranima i kafićima, obračune na ulicama i dizanje automobila u vazduh. Druga faza bila je odgovor vlasti formiranjem takozvanog beogradskog klana – ćelije koja je trebalo da bude odgovor na te sukobe”, rekao je Pavlović.
Treća faza je, kako je naveo, situacija kojoj danas svedočimo – sukobi različitih kriminalnih grupa iza kojih, prema njegovim rečima, stoje pojedini funkcioneri vlasti.
“Određeni funkcioneri SNS-a, zbog bliskosti sa kriminalom, opredelili su se za određene klanove i među njima dolazi do sukoba. Primer za to je zaplena pet tona marihuane u Konjuhu”, rekao je Pavlović.
On tvrdi da su pojedini predstavnici državnog aparata neraskidivo povezani sa kriminalom i da kriminalce koriste za dolazak i opstanak na vlasti, razbijanje demonstracija, napade na studente i opoziciju, kao i za pranje novca.
“Ova vlast je direktno povezana sa kriminalom, predstavnici ove vlasti su direktno povezani sa kriminalom i oni ih koriste isključivo za opstanak na vlasti. Institucije su u autokratskom, diktatorskom režimu zaposednute. Odgovornost za sve ovo treba tražiti u političarima koji upravljaju državom”, ocenio je Pavlović.
VIDEO-NADZOR KAO ORUĐE ZA ZASTRAŠIVANJE
Stručnjak za digitalnu bezbednost Šer fondacije Filip Milošević upozorio je na još jedan problem – povezivanje različitih sistema kamera u jedinstvenu mrežu nadzora.
“Postoji sistem kamera koji je privatni nadzor, koji nažalost polako može da se spoji sa ovim sistemom. Zajedničko za njih je da su sve jako kvalitetne, da imaju dobru optiku, da mogu da vide i prepoznaju lica bez svetla i generalno su dobrih karakteristika. Nije se štedelo, potrošeno je dosta para”, rekao je Milošević.
Prema njegovim rečima, problem je i u centralizaciji sistema.
“Svi snimci završavaju u jednom skladištu gde se potom radi analiza. Ključno pitanje je ko koristi te podatke”, naveo je.
Iako, kako kaže, nema dokaza da se u praksi koristi softver za prepoznavanje lica, a i zakon to trenutno ne dozvoljava, policija i bezbednosne službe raspolažu tehnologijom koja to može da omogući.
“Jedan od motiva za ovakav sistem može biti i zastrašivanje građana. Čak i ako se tehnologija ne koristi, ljudi će imati osećaj da su stalno pod nadzorom i mogu se uplašiti da izađu na protest”, rekao je Milošević.
SEZONA LOVA NA NEISTOMIŠLJENIKE TRAJE
Novinar nedeljnika “Radar” Vuk Cvijić ocenio je da se u Srbiji danas živi u, kako je rekao, “obrnutoj stvarnosti”, u kojoj su novinari koji izveštavaju u javnom interesu, aktivisti i kritičari vlasti izloženi stalnim pritiscima.
“Otvorena je sezona lova na novinare, aktiviste i sve koji pokušavaju da rade svoj posao profesionalno – čak i unutar policije i tužilaštva”, rekao je Cvijić.
On je ukazao i na to da ljudi koji danas vode pojedine ključne institucije nisu za to stručni, niti imaju potrebno iskustvo. “Šef beogradskog Višeg javnog tužilaštva, koji sprovodi taj para-pravni progon kritičara vlasti, bio je sanitarni inspektor. Novi načelnik Uprave kriminalističke policije bio je diler automobila”, rekao je Cvijić. Prema njegovim rečima, upravo takve biografije karakterišu one koji danas progone kritičare vlasti. Sa druge strane, novinari i istraživači, kako kaže, stoje iza svog profesionalnog rada.
“Te pretnje govore u kakvom društvu živimo. Ali meni su, profesionalno gledano, i potvrda da radimo dobar posao – i da je društvo u ozbiljnom problemu”, rekao je Cvijić.
Ovo je bila prva u nizu tribina iz serijala “Beograd, pa malo je i naš”, koji se bavi ključnim pitanjima života u glavnom gradu, a koje organizuje nedeljnik “Vreme”. Tribina je održana u Prostoru Miljenko Dereta.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-18 23:30:28',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
