Iako je profit sektora klađenja u Srbiji tokom 2025. godine opao za više od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kladionice su i dalje među najprofitabilnijim poslovima u zemlji. Prema podacima iz finansijskih izveštaja dostupnih Agenciji za privredne registre, 25 kompanija koje se bave klađenjem ostvarilo je ukupnu neto dobit od 11,3 milijarde dinara, odnosno oko 96,6 miliona evra, piše Nova ekonomija.
Pad profita, međutim, ne znači da se građani manje klade. Naprotiv, poslovni prihodi najvećih kompanija nastavili su da rastu, dok je država značajno povećala prihode od naknada koje priređivači igara na sreću moraju da plaćaju.
U Srbiji posluje 29 kladionica. Preciznije, 29 kompanija pruža usluge klađenja, bilo u klasičnim kockarnicama, bilo putem interneta. Nova ekonomija analizirala je finansijske izveštaje 25 firmi, a izveštaji četiri kompanije i dalje nisu objavljeni.
Ko je zaradio najviše
Tržište pritom ostaje izrazito koncentrisano. Četiri najveća operatera – Mozzart, Soccer Bet, Balkan Bet i Merkur – zajedno su ostvarili gotovo kompletnu zaradu sektora.
Mozzart je u toku 2025. godine, sudeći prema izveštajima Agencije za privredne registre, ostvario profit od 4,3 milijarde dinara (oko 36,8 miliona evra), što je manje nego 2024. godine, kada je profit tog preduzeća bio 5,3 milijardi. Mozzart je prošle godine ostvario poslovni prihod od 29,8 milijardi dinara, dok je u 2024. godini on iznosio 26,5 milijardi.
Druga po ostvarenom profitu u 2025. godini jeste firma Phuket (Soccer bet) sa 4,2 milijarde dinara (35,9 miliona evra) i poslovnim prihodom od 16,8 milijardi dinara. Profit i poslovni prihod ove kompanije u prethodnoj, 2024. godini, bili su nešto manji. Profit Soccer bet-a je u 2024. godini iznosio 3,3 milijarde dinara, dok je poslovni prihod bio 13,7 milijardi.
Treća po redu kompanija koja pruža usluge klađenja, a koja je imala najveći profit u 2025. godini je Balkan bet. Ova kompanija ostvarila je profit od blizu 2,25 milijardi dinara (19,13 miliona evra) što je povećanje za nešto više od 432 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu. Poslovni prihodi ove kompanije su takođe povećani u 2025. godini u odnosu na 2024. i iznosili su 12,9 milijardi dinara.
Kompanija Pionir Internacional koja se bavi ovom delatnošću ostvarila je profit od 1,35 milijardi dinara (11,5 miliona evra) i tako se našla na četvrtom mestu po ostvarenom profitu u 2025. godini. Svoj profit Pionir internacional je 2025. godine uvećao za skoro 380 miliona dinara u odnosu na 2024. godinu, pokazuju finansijski izveštaji u Agenciji za privredne registre. Prihodi preduzeća su takođe za godinu dana porasli sa 8,7 milijardi u 2024. na 10,4 milijarde u 2025. godini, piše Nova ekonomija.
Država zaradila više od kladionica
Država je od sektora igara na sreću prošle godine prihodovala znatno više nego što su same kompanije zaradile.
Na ime različitih naknada za priređivanje igara na sreću, u budžet Srbije tokom 2025. godine uplaćeno je više od 28 milijardi dinara, odnosno oko 239 miliona evra.
U odnosu na 2024. godinu, budžetski prihodi od naknada porasli su za gotovo 35 procenata. Jedan od razloga leži i u izmenama Zakona o igrama na sreću, usvojenim krajem 2024. godine, kojima su povećane obaveze priređivača prema državi. Naknade koje su ranije iznosile 10 odsto povećane su na 15 procenata.
Drugim rečima, smanjenje profita kladionica ne mora da znači da je tržište oslabilo. Naprotiv, veći deo novca koji se generiše kroz klađenje sada završava u državnoj kasi.
Manje lokala, ali ne i manje klađenja
Prema podacima Uprave za igre na sreću, krajem 2025. godine u Srbiji je poslovalo 2.849 kladionica, odnosno 66 manje nego godinu dana ranije.
Najveća koncentracija objekata nalazi se u Beogradu, gde posluje više od četvrtine svih kladionica u zemlji. Samo na Novom Beogradu registrovano je 112 objekata, piše Nova ekonomija.
Trend smanjenja broja poslovnica traje već nekoliko godina, ali se paralelno razvija onlajn klađenje. Danas 25 kompanija poseduje dozvole za elektronsko klađenje, što omogućava nastavak rasta tržišta uprkos manjem broju fizičkih lokala.
Region uglavnom reguliše, retko zabranjuje
Za razliku od Srbije, koja se opredelila za model stroge regulacije i oporezivanja, u regionu je bilo pokušaja i radikalnijih mera.
Najpoznatiji primer je Kosovo, koje je 2019. uvelo desetogodišnju zabranu rada kockarnica i kladionica nakon nekoliko teških krivičnih dela povezanih sa objektima za kockanje. Izuzetak je ostala državna lutrija.
Albanija je krajem 2018. godine praktično zabranila sportsko klađenje i većinu oblika kockanja, zatvorivši više od 4.000 kladionica. Međutim, vlasti su posle nekoliko godina odustale od tog modela, ocenjujući da zabrana nije suzbila ilegalno tržište. Tokom 2024. godine Albanija je ponovo legalizovala sportsko klađenje u strogo kontrolisanom onlajn obliku.
U ostalim zemljama regiona – Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji – klađenje nije zabranjeno, već funkcioniše kroz sistem licenci, poreza i različitih ograničenja oglašavanja.
Izvor: Nova ekonomija/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
