Srpsko-mađarski naftovod za jučerašnju geopolitiku

Mediji u Srbiji objavili su 25. maja 2026. godine da je tender za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske ponovo zapao u proceduralne teškoće. Prema podacima sa Portala javnih nabavki, podnet je zahtev za zaštitu prava u postupku izbora stručnog nadzora. Ovaj, od samog početka kontroverzni projekat, pratili su netransparentni postupci donosilaca odluka i kritike stručne javnosti.

Potrebno je razumeti širi tehnički i politički kontekst da bi se shvatili motivi i potezi aktera, u ovom slučaju predstavnika vlasti Srbije i Mađarske.

Družba i kraj jedne energetske ere

Storija počinje sa izgradnjom naftovoda Družba („Prijateljstvo“), jednog od najvećih sistema naftovoda na svetu. Izgrađen tokom Hladnog rata 1964. godine, namenjen je transportu sirove nafte iz Rusije ka zemljama istočne i centralne Evrope. Sistem se deli na dva glavna kraka: severni, koji vodi preko Belorusije do Poljske i Nemačke, i južni, koji preko Ukrajine snabdeva Slovačku, Češku i Mađarsku.

Geopolitičke promene nakon pada Berlinskog zida nisu bitno uticale na funkcionisanje ovog sistema niti na privrednu saradnju koja se na njemu zasnivala. Problemi nastaju nakon ruske invazije na Ukrajinu i rata koji ulazi u petu godinu. Evropska unija je kao odgovor pokrenula proces postepenog napuštanja ruskih energenata kroz plan REPowerEU, sa ciljem da smanji energetsku zavisnost od Rusije i ograniči finansijske tokove koji podržavaju ratne operacije.

Sankcije na uvoz ruske nafte uvedene su sa namerom da izvrše ekonomski pritisak na Moskvu. Zemlje članice Evropske unije obavezale su se da do kraja 2027. godine obustave uvoz ruske nafte. Većina članica to je učinila još tokom 2022. godine, dok su Mađarska i Slovačka dobile privremeni izuzetak zbog svoje zavisnosti od naftovoda Družba.

Foto: JANAF

Srbija i Mađarska u različitim energetskim pozicijama

Mađarska ima jednu veliku rafineriju nafte – rafineriju Dunav kod Budimpešte, kojom upravlja MOL grupa. Ovo postrojenje decenijama je bilo oslonjeno na snabdevanje ruskom naftom preko južnog kraka Družbe i predstavlja ključnu tačku mađarskog energetskog sistema.

Zbog toga se Mađarska snažno protivila pokušajima Evropske unije da odredi rokove za potpuni prestanak uvoza ruskih energenata, upozoravajući na moguće posledice po svoju privredu i energetsku stabilnost. Kao alternativu, Evropska unija je nudila snabdevanje preko hrvatskog naftovoda Adria, ali je Budimpešta izražavala rezerve pozivajući se na troškove, kapacitete i pouzdanost tog pravca.

Situacija u Srbiji je bitno drugačija. U Srbiji trenutno aktivno radi samo Rafinerija nafte Pančevo, kojom upravlja NIS. Od decembra 2022. godine, zbog evropskih sankcija, nafta se u Srbiju više ne doprema iz Rusije. Pančevačka rafinerija danas prerađuje isključivo nerusku naftu koja se uvozi iz Iraka, Kazahstana i drugih zemalja, a transportuje preko Jadranskog naftovoda.

Zahvaljujući velikim investicijama iz prethodnih godina, pančevačka rafinerija poseduje visok stepen tehnološke fleksibilnosti i sposobna je da prerađuje različite vrste sirove nafte. Istovremeno, kapaciteti Jadranskog naftovoda višestruko prevazilaze potrebe Srbije, omogućavajući stabilno i nesmetano snabdevanje.

Projekat nastao u senci sankcija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban postigli su politički dogovor o izgradnji naftovoda između Srbije i Mađarske tokom 2022. godine. Vučić je tada otvoreno saopštio da će Srbija na taj način biti povezana sa ruskim naftovodom Družba. Dve države su formalni međudržavni sporazum potpisale u junu 2023. godine.

Evropska komisija predstavila je plan REPowerEU u maju 2022. godine, dok je zakonodavni okvir za njegovu primenu stupio na snagu početkom 2023. godine. Vremenska podudarnost ovih aktivnosti je očita.

Iz svega prethodno navedenog može se velikom verovatnoćom zaključiti da je novi naftovod između Srbije i Mađarske primarno zamišljen kao odgovor na zapadne sankcije usmerene ka ruskom energetskom sektoru, dok je diversifikacija pravaca snabdevanja predstavljala samo loše prikriven izgovor.

Očigledno je da je izgradnja novog naftovoda mnogo više u interesu „Gasprom njefta“ nego u interesu Srbije i njenog energetskog razvoja. Dok vlasti u Srbiji i Mađarskoj projekat predstavljaju kao pitanje energetske bezbednosti i stabilnosti cena, analitičari i međunarodni posmatrači upozoravaju da bi njegova realizacija mogla dodatno vezati Srbiju za ruske energetske tokove i dovesti je u koliziju sa dugoročnim pravcem evropske energetske politike.

Foto: Freepik / Fanjianhua

Da li su se okolnosti promenile?

Političke okolnosti u kojima je projekat nastao danas više nisu iste. Na izborima održanim u Mađarskoj aprila 2026. godine okončana je višegodišnja vladavina Viktora Orbana, a novu vladu formirao je Peter Mađar. Time je otvoreno pitanje da li nova mađarska administracija uopšte deli iste energetske prioritete koji su bili osnova prvobitnog sporazuma.

Istovremeno, u toku je proces promene vlasničke strukture NIS-a kao posledica američkih sankcija uvedenih ruskim energetskim kompanijama. Zahtev za povlačenje većinskog ruskog kapitala iz NIS-a direktno je povezan sa budućim upravljanjem pančevačkom rafinerijom i dugoročnim strateškim odlukama u naftnom sektoru Srbije.

Šta bi u takvim okolnostima uradila odgovorna Vlada Srbije?

Pre svega, privremeno bi obustavila realizaciju projekta do okončanja ključnih političkih i vlasničkih promena koje su trenutno u toku.

Istovremeno bi sačekala završetak procesa promene vlasničke strukture NIS-a i definisanje budućeg upravljačkog modela Rafinerije Pančevo, jer je teško donositi dugoročne infrastrukturne odluke bez jasnog odgovora na pitanje ko će u budućnosti upravljati najvažnijim naftnim postrojenjem u zemlji.

Nova vlada bi potom otvorila razgovore sa mađarskom stranom i utvrdila da li ovaj projekat, nakon političkih promena u Budimpešti, i dalje predstavlja zajednički strateški interes i da li je usklađen sa budućim energetskim i bezbednosnim politikama Evropske unije.

Ukoliko bi obe države zaključile da naftovod i dalje ima dugoročnu ekonomsku i energetsku opravdanost, zajednički bi ga kandidovale za status dela evropske kritične energetske infrastrukture. Time bi se otvorila mogućnost korišćenja evropskih fondova i drugih finansijskih instrumenata namenjenih projektima od strateškog značaja za energetsku bezbednost kontinenta.

Tek nakon toga mogla bi se doneti konačna investiciona odluka, zasnovana na transparentnim analizama i potpunom sagledavanju energetskih, ekonomskih i geopolitičkih posledica.

Srbiji nisu potrebni infrastrukturni projekti koji služe očuvanju zastarelih geopolitičkih koncepata. Potrebni su joj projekti koji jačaju energetsku bezbednost, povećavaju otpornost energetskog sistema i doprinose evropskoj integraciji zemlje.

Autor je predsednik Resornog odbora za energetsku tranziciju i prirodne resurse Demokratske stranke

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!