U svojoj prvoj zvaničnoj poseti Španiji papa Lav XIV je akcenat stavio na tragičan položaj migranata. Madrid vodi drugačiju migracionu politiku od većeg dela evropskih država i SAD, koje se sve više zatvaraju. Dotakao se i nezgodne teme zlostavljanja unutar Rimokatoličke crkve
U tradicionalnoj beloj sutani sa pektoralnim krstom i belom kapicom (zuketom), razgovarao je sa zvaničnicima tokom posete Madridu.
Tokom obraćanja španskom parlamentu ukazao je da svet prolazi kroz „duboku duhovnu i kulturnu krizu“, pozivajući međunarodnu zajednicu da se ozbiljnije posveti uzrocima i posledicama migracija, kao i očuvanju mira u vreme rastućih globalnih tenzija.
U govoru pred poslanicima u Madridu, prvom obraćanju jednog pape španskom parlamentu u istoriji, poglavar Rimokatoličke crkve govorio je o ratovima, migracijama, veštačkoj inteligenciji, klimatskoj krizi, ali i pitanjima abortusa i eutanazije.
„Svet prolazi kroz duboku duhovnu i kulturnu krizu koja se ispoljava kroz različite oblike nasilja, polarizacije i međusobnog nepoverenja“, rekao je papa. Prema njegovim rečima, mir nije samo politička težnja već i moralna potreba.
Lav XIV poručio je političarima da potraga za mirom zahteva „diplomatsku hrabrost i etičku odgovornost“, kao i rešavanje sporova u skladu sa međunarodnim pravom, a ne oslanjanje na ono što je nazvao „privremenom tišinom koju stvara oružje“.
Foto: Yara Nardi, Pool Photo via APBilo je ovo prvo obraćanje pape španskim parlamentarcima
O migracijama: „Tragična drama“ savremenog sveta
Poseban deo govora posvetio je migracijama, koje je opisao kao „tragičnu dramu“ savremenog sveta.
Pozvao je države da štite migrante i izbeglice, otvaraju bezbedne i legalne puteve migracije i da se uhvate u koštac sa uzrocima koji ljude primoravaju da napuštaju svoje domove, poput ratova, siromaštva i klimatskih promena.
Veliki deo obraćanja bio je posvećen upravo ovoj temi. Papa tokom jednonedeljne posete Španiji planira da dodatno skrene pažnju na migrantsko pitanje, pa će pored Madrida posetiti i Kanarska ostrva, gde će razgovarati sa migrantima koji su opasnom atlantskom rutom stigli iz Afrike u Evropu.
Prvi papa iz Sjedinjenih Američkih Država već je ranije ulazio u nesuglasice sa administracijom predsednika Donalda Trampa zbog odnosa prema migrantima. Njegova poseta Španiji dolazi u trenutku kada vlada premijera Pedra Sančeza vodi drugačiju politiku od većeg dela Evrope, nastojeći da reguliše status više od 500.000 migranata bez dokumenata i tražilaca azila.
Foto: AP Photo/Alessandra TarantinoŠta je sve poručio papa parlamentarcima?
O abortusu i eutanaziji
Papa je tokom govora podsetio i na tradicionalno učenje Katoličke crkve o svetosti ljudskog života, osvrćući se na pitanja abortusa i eutanazije.
„Svaki ljudski život mora biti priznat i zaštićen od začeća do prirodne smrti, u svim okolnostima svog postojanja. Kada se ta izvesnost zamagli, najranjiviji postaju prve žrtve, a zakon gubi svoje najdublje značenje – da služi i štiti svaku osobu“, rekao je Lav XIV.
Dodao je da se „moralna veličina jedne nacije pre svega pokazuje u njenoj sposobnosti da prati, štiti i voli najkrhkije među nama“.
Abortus je u Španiji dekriminalizovan 1985. godine, dok je zakon iz 2010. ženama omogućio pravo na prekid trudnoće do 14. nedelje. Eutanazija je legalizovana 2021. godine.
Foto: AP Photo/Andrea ComasPapu su dočekali brojni vernici
O žrtvama seksualnog nasilja u Crkvi
Tokom posete Španiji papa se sastao i sa žrtvama seksualnog nasilja u Katoličkoj crkvi. Nakon gotovo jednosatnog razgovora sa šest osoba koje su zlostavljali pripadnici klera, obećao je „dodatne napore“ i „efikasniji odgovor“ Crkve na ovaj problem.
Kako je saopštio Vatikan, Lav XIV je žrtvama poručio da će njihovi predlozi poslužiti kao osnova za dalje korake kako bi Crkva postala „sigurno i duhovno zdravo mesto“. Obraćajući se španskim biskupima, zatražio je „istinu, pravdu i odštetu“ za žrtve, kao i snažnije mere prevencije.
Međutim, deo organizacija koje okupljaju žrtve izrazio je nezadovoljstvo susretom sa papom. Predstavnici udruženja naveli su da su na sastanak pozvane uglavnom osobe uključene u programe koje je pokrenula sama Crkva, ocenjujući da veliki broj žrtava i dalje ostaje bez glasa.
Prema izveštaju španskog ombudsmana iz 2023. godine, procenjuje se da je od 1940. godine oko 200.000 maloletnika u Španiji bilo žrtva seksualnog zlostavljanja pripadnika klera. Španska vlada i Katolička crkva postigle su u martu ove godine sporazum o obeštećenju žrtava.
Foto: FoNet/APPapa je govorio o ključnim svetskim pitanjima i problemima
Prva poseta Španiji od izbora za papu
Papa boravi u jednonedeljnoj poseti Španiji, od 6. do 12. juna. Osim Madrida, posetiće i Barselonu i Kanarska ostrva.
Reč je o njegovoj prvoj poseti Španiji otkako je izabran za poglavara Rimokatoličke crkve, ali i o prvoj papinskoj poseti toj zemlji posle 15 godina, odnosno od dolaska pape Benedikta XVI 2011. godine.
Tokom ove posete Lav XIV postao je i prvi papa koji se obratio španskom parlamentu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Iako je za krajnje desničarsku AfD glasao ogroman procenat radnika u Nemačkoj, jasno je da su ekonomski i socijalno-politički stavovi AfD sve samo ne naklonjeni radnicima
Hrvatska policija je saopštila da je pronašla jedno telo tokom pregleda područja zahvaćenog požarom u Omišu. Prema podacima hrvatskog Crvenog krsta, zbog poslednica požara zbrinuto je gotovo 2.400 ljudi
Čak 34 kandidata, glasački listić dug oko 90 centimetara i protivkandidat obučen kao kanta za smeće – tako su izgledali dopunski izbori u britanskom Klaktonu. Ipak, iza bizarnog spektakla krije se ozbiljan problem za Najdžela Faraža i njegovu partiju - „Reform UK"
Berlinski zid trebalo je da zaustavi masovni odlazak stanovnika DDR-a na Zapad. Umesto toga, postao je jedan od najpoznatijih simbola Hladnog rata, a njegova senka i danas se oseća u nemačkoj politici, ekonomiji i društvu
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
