Zid za šampione

Iako je Dženson Baton (BAR Honda) sjajnom vožnjom na zvaničnom treningu za Veliku nagradu Kanade osvojio prvo startno mesto, svima je, pa i njemu samom, bilo jasno da će na samoj trci pitanje biti – u kojoj krivini će ga neko obići. Znajući da se „našla vila u čem’ nije bila“, Baton je pred novinarima rekao ne samo da je „pomalo iznenađen pol pozicijom“ već i da „sumnja da može da pobedi“. Bilo je jasno da se njegov tim odlučio na tri svraćanja u boks tokom trke, a da su se svi favoriti, videlo se to po sličnom vremenu koje su postigli, odlučili za strategiju od dva svraćanja u boks na dolivanje goriva.

Već na samom startu, kao da su izbačeni iz katapulta, Fizikela (Reno) i Alonso (Reno) su još na pravcu obišli Batona i Mihaela Šumahera (Ferari), koji je bio drugi na startu. Uklješten između njih Šumi nije mogao da odbije napad Meklarenovog dvojca pa su ga naizgled lako obišli Montoja i Raikonen. Na sreću i zadovoljstvo vozača, ali i gledalaca, osim sitnog čukanja koje je Vilneva (Zauber) koštalo dobre pozicije, nije bilo sudara u prvoj krivini i trka je ušla u uobičajeno miran tok u kome su se Monti i Kimi trudili tek onoliko koliko im je bilo dovoljno da vodeći ne umaknu previše. Jedino pravo trkanje odvijalo se daleko iza njih gde je Barikelo (Ferari) neumorno grabio sa poslednje ka poziciji koja mu garantuje bodove. Gledajući seriju obilaženja mnogi su navijači šampionskog tima odahnuli i podgrejali ambicije. Ipak, Renoov dvojac je tridesetak krugova diktirao tempo kojem su Meklarenovi vozači uspešno parirali. Baton je ispao iz igre jer je, kako se i očekivalo, rano otišao u boks, pa su stvari došle na svoje mesto. Počela je trka – dva na dva.

Ne mogu reći da nisam trljao ruke očekujući uzbudljiv rasplet, ali umesto direktne borbe, trkanja i preticanja, usledila su odustajanja. U jednom trenutku se videlo da je Alonso brži od Fizija, režiser TV prenosa je efektno uključio timski radio u trenutku kada Španac traži da ga lider propusti i kada šef tima to naređuje Italijanu. Da li bi on to poslušao ili ne ostaće tajna jer mu je u 32 krugu otkazala hidraulika pa je morao da odustane. Alonso je preuzeo vođstvo, rivali su mu disali za vrat, a „Zid šampiona“ je strpljivo čekao žrtvu. Naime, izlaz iz poslednje krivine na stazi u Montrealu poslovično je najopasnije mesto i mora se proći veoma precizno, u protivnom… E baš to se desilo Fernandu Alonsu.

„Ovo je loš dan za mene. Prvo sam imao problema sa elektronikom, pa sa crevom za dolivanje goriva, a onda sam preširoko ušao u poslednju krivinu, zakačio zid i oštetio bolid“, rekao je vidno razočarani Španac novinarima posle odustajanja. Ostao je prvi u generalnom plasmanu, ali to je mala uteha u situaciji kada njegov direktni konkurent pobeđuje. Šef tima Brijatore samo je kratko rekao da „u ovom sportu ne možeš očekivati da pobediš u svakoj trci“.

„Zid šampiona“ je bio uzrok ne samo još jednog odustajanja, već i dramatičnih zbivanja koja su potom usledila i umnogome uticala na rezultat trke. Baton se lepo zakucao, njegov bolid blokirao stazu, izašla su kola za usporavanje, a brzo su reagovali u Meklarenu pozvavši Raikonena u boks na dolivanje goriva. E sad, pitanje je zašto tada vodeći Montoja nije ušao prvi što bi bilo logično.

„Tokom čitave trke morali smo da donosimo teške odluke, mi u boksu bili smo pod velikim pritiskom i zbog toga načinili grešku što Montija nismo pozvali prvog. Onda se sve pogoršalo kada je na izlasku prošao kroz crveno svetlo zbog čega mu je pokazana crna zastava“, priznao je posle trke šef tima Ron Denis. Mala uteha za Kolumbijca koji je bio besan zbog diskvalifikacije i „propuštene šanse da zabeleži prvu pobedu za tim“. Kimi je, razume se, bio veoma zadovoljan jer je „povratio ono što je izgubio“ (pobedu u Nirbungringu koju je izgubio u poslednjem krugu), a pre svega zbog činjenice da ga odustajanje Alonsa „održava u borbi za titulu“ pa „jedva čeka trku u Indijanapolisu na kojoj opet očekuje pobedu“. Posebna priča su vozači Ferarija. Posle lošeg starta Šumi je odličnom vožnjom prvo prosto „prisilio“ Batona da pogreši i zakuca se u zid, a potom su mu već pomenuta odustajanja i diskvalifikacija Montija pomogli da se dokopa drugog mesta na cilju.

„Možemo biti zadovoljni rezultatom, ali pre svega činjenicom da bolid odlično funkcioniše bez obzira na uslove na stazi“, izjavio je šampion posle trke novinarima. „Posebno sam srećan zbog Rubensa koji je sa poslednjeg došao do trećeg mesta“, dodao je. Iako ima preko dvesta trka u karijeri, Barikelo je u Montrealu prvi put startovao sa linije boksova, ali je uprkos činjenici da je tim uoči trke promenio strategiju pa mu je bolid na početku trke bio težak zbog puno goriva u tanku, sjajno vozio i probio se među vodeće. Posle trke rekao je da mu je jedini problem bila „radio-veza koja je crkla još na početku trke“ i „prazna boca sa vodom“. Četvrti je kroz cilj prošao Felipe Masa (Zauber), peti Mark Veber (Vilijams), šesti Ralf Šumaher (Tojota), a poslednja dva mesta osvojili su vozači Red Bul Kosvorta – Kultard i Klien.

Sada kad je sezona došla do polovine slobodno se može konstatovati da posle nekoliko godina ponovo uživamo u dobrom trkanju. Glavni razlog tome je promena pravila koja su već postigla osnovni cilj zbog kojeg su i nametnuta – timovi, bar oni najbolji, gotovo su izjednačeni! I pre jedne ili više decenija bilo je timova koji su prednjačili, ali je dominacija Ferarija u poslednjih nekoliko godina pretila da Formulu 1 učini potpuno nezanimljivim takmičenjem, a neke tada uvedene tehničke inovacije bacile su u drugi plan veštinu vozača. Sa samo četiri promene stvari su vraćene na svoje mesto i trkanje je ponovo postalo primarno.

Uz dve organizacione, ponovo je vraćen samo jedan zvaničan trening za poredak na startu, a isti motor mora se koristiti u najmanje dve trke uz oštre sankcije ako se motor popravlja ili menja uoči samog starta, glavna promena je u tehničkim detaljima vezanim za šasiju bolida. Malo tehnikalija, valja ih znati jer mislim da pomažu da i gledanje trke bude zanimljivije… Po novim standardima prednji stabilizatori su podignuti, a zadnji pomereni ka vozačevoj kabini. Time je smanjen uticaj „krilaca“ na prenošenje snage motora na točkove, a utiče to i na ležanje bolida na stazi, posebno u krivinama. Zadnji kraj, naime, ima stalnu tendenciju vrckanja pa ga valja smirivati inače je izletanje sa staze neminovno. Zato sada više uživamo u veštini vozača koji su morali da se podsete i nekih starih dobrih caka poput „bočnog proklizavanja“ i „davanja kontre“ u sredini krivine. Najbolje se to videlo na trci u Maleziji na kojoj je, po ličnoj proceni, Šumi demonstrirao majstorstvo stečeno još iz vremena kada je vozio karting.

Posebna priča je pravilo da je zabranjeno menjati gume tokom trke što je, inače, izazvalo najviše kontroverzi i još uvek ima onih koji ga sa jakom argumentacijom dovode u pitanje uz zaključak da je bolje da je zabranjeno dolivanje goriva, a ne promena guma. Valja, međutim, imati u vidu da su stara aerodinamika i neograničen broj promene guma tokom trke bili osnovni faktor dominacije Ferarija od onomad. Uz lakši motor (sada su i drugi smanjili težinu), uz poslovično malu potrošnju goriva, Šumi je mogao da „pocepa“ i četiri seta guma i opet da bude prvi. Setite se samo koliko je puta ranije za samo dvadesetak krugova trke pravio razliku koja mu je bila dovoljna da uđe u boks kao prvi, promeni gume, štrcnu mu malo benzina i on se opet vrati na prvo mesto. Uz činjenicu da je ekonomičnost Ferarijevog motora naterala i ostale proizvođače da porade na potrošnji goriva, da su i na tom polju iznivelisane razlike, kada se sve sklopi eto postavljena pozornica za zanimljivu sezonu. Sada se i strategija timova bazira upravo na činjenici da je svima dozvoljen samo jedan set guma po trci, pa je i ta vrsta „dramaturgije“, iščekivanja ko se za šta opredelio, postala sastavni deo uzbuđenja.

Odustajanja na trkama s početka sezone, kašnjenje novog bolida iz Maranela, sudari na stazi i pehovi, sve to je doprinelo da Reno izbije u prvi plan. Da je reč o prividnoj dominaciji pokazala je i trka u Montrealu na kojoj se ono što se dešavalo drugima desilo obojici njihovih vozača, pa je šampionat ponovo „otvoren“. Iako smatram da bi i u drugom slučaju svaka trka za sebe bila veoma interesantna, ipak mislim da je ovako bolje. I da ne zaboravim, sledeća trka je 19. juna u Indijanapolisu za Veliku nagradu SAD.