“Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu”
Zrenjaninski umetnik Stevan Subić je zvezda svetske strip scene. Od prvih nagrada na međunarodnim festivalima, preko rada za popularni italijanski Serđo Boneli Editore, pa potom i karijere u Francuskoj gde je nacrtao neke od najzapaženijih verzija Konana i Tarzana, Stevan poslednjih nekoliko godina beleži uspehe u jednom od najvećih američkih magnata u industriji stripa – DC komiksu. I to baš sa Betmenom, koji je bez ikakve sumnje najkomercijalniji brend američkog mejnstrima, a samo retki dobiju priliku da rade na njemu.
Pre mesec dana u Srbiji je, paralelno sa svetskom premijerom, objavljena antologija Supermen: Svet u izdanju Čarobne knjige, u kojoj su autori 16 zemalja dali sopstvenu viziju prvog superheroja u ambijentu svoje nacije, pa se tako, posredstvom Stevana Subića, Supermen obreo u Beogradu.
Nakon Zagonetač: Godina prva, kog je radio sa scenaristom i glumcem Polom Dejnom i Pingvin: Nebitan čovek po scenariju zvezde američkog stripa Toma Kinga, ovo je njegov treći američki rad objavljen kod nas. To je bio povod da sa Subićem popričamo o paralelama u pogledu na umetnost između američke i evropske scene, kako dospeti do izdavača kao autor čija je karijera tek u usponu, ali i kako očuvati svoj autorski pečat uprkos zahtevima industrije i tržišta.
“VREME”: Na koje načine je izdanje Supermen: Svet značajno za vašu karijeru?
STEVAN SUBIĆ: Uranjanje u svet Supermena nije bilo u tolikoj meri novo i neizvesno iskustvo, sa pozicija zanata i pripovedanja samog, zahvaljujući veoma sličnom iako toliko različitom iskustvu rada na adaptaciji Tarzana. I jedan i drugi su heroji jednog vremena koje polako ali jasno zgašnjava pred nama. Nakon devet decenija, stotina scenarista, vizuelnih umetnika, adaptacija kroz medije i formate počevši od filma, preko teatra do dizajna i gejminga, Čovek od čelika je zaista veoma blizu pozicije koju 30-ak godina stariji lord Grejstok već ima. Sasvim sigurno da se za rad na Supermenu ne može pripremiti, nema tog iskustva ili autorske potencije koja ne bi zastala na trenutak pred monumentalnošću prvog superheroja pop kulture i legata koji se izdiže za njim. Uz to, gledano iz ugla radnog stola umetnika, gde se stvaralački odlučujemo da i dramaturški tog heroja postavimo u kontekst naše zemlje, izdiže se nemali broj nepoznanica, jer staza koju bismo sledili ne postoji. Svaki korak napred je nov i za podneblje i ovaj deo Evrope. Mada, uživanje, posvećenost i odlučnost da našem kulturnom prostoru podarimo i ovu epoletu, stimulans je neporeciv i uzvišen. Zadovoljstvo i čast je utisnuti Srbiju u večni lor najvećeg superheroja kojeg je popularna kultura iznedrila u poslednjih 130 godina.
Američki DC Komiks je već godinama okosnica vašeg rada, i to pre svega Betmen, ali kroz naslovnice i ostali junaci. Kakve su razlike u uredničko–redakcijskom pristupu prema umetniku između američkog i evropskog stripa?
Istinu govoreći, razlike nema. U mom slučaju, imao sam privilegiju da sarađujem sa kremom evropske i američke uredničke klike, i osim u tempu koji iziskuju rokovi i intenzivna dinamika izlaženja, neke značajne razlike ne mogu izvući jer i jedni i drugi strastveno vole to što rade, poznaju u srž žanrove i narative koje vode, živeći posvećeni njima. Moglo bi se reći da u Evropi postoji sloboda u pristupu junacima. Bilo kakva ideja koja je dramaturški uobličena i sa nekom vizuelnom dokumentacijom, može se poslati kao ponuda redakcijama na uvid. Ne mogu da ulazim u izvesnog takvih ponuda, ali da li su otvorene mogućnosti, sasvim izvesno da jesu. Međutim, to se ne može reći za mejnstrim američki izdavački sistem. Oni su uglavnom omeđeni svojim narativnim celinama, a opet čineći jednu veliku superherojsku scenu koja može ponekad da se otvori ka novom piscu, češće umetniku, ali opet u skladu sa potrebama tog žanra i u skladu sa planovima redakcija.
Postoje li neka ograničenja i sputavanja kada se radi u tako tipičnom industrijskom okruženju kao što su velike izdavačke kuće?
Postoje očekivanja, planovi i standardi koje izdavač postavlja pred svoj editorijal i ponekad umetnike. Jesu li to neki etablirani standardi vizuelnog kazivanja kao kod superherojskog stripa ili suptilnosti vizuelnog izraza i toka kakav je evropski, na prvom mestu franko-belgijski, može praviti značajnu razliku. Okvir o kome govorim postoji kao posledica opredeljenja autora o dometima svog izraza, koja moraju poštovati na prvom mestu zakonitosti vizuelne naracije, umetničkog izraza kao takvog, ali i lične, kreativne dinamike u kojima se umetnik pronalazi, i pomoću kojih daje od sebe najbolje. One ne moraju biti ni u kakvoj vezi sa tim kojoj strip sceni se umetnik obraća.
Moje dosadašnje iskustvo sa najvećim izdavačima je bez i jedne senke. Ne mogu da izdvojim niti jednu saradnju bilo to u Americi, Francuskoj ili Italiji, koja je na nivou ograničenja ili nekih sputavanja da se prelomila preko mog radnog stola. Možda sam imao sreće da sarađujem sa urednicima sa kojima sam lako ostvarivao harmoničan i plodan odnos, a uz to i sami izdavači sa kojima sam sarađivao želeli su me u svojim izdavačkim opusima te je tako i saradnja bila na obostrano zadovoljstvo, uvek plodna i pod blagoslovom slobode kao mog autorskog okvira.
Koliko brend junaka utiče na kreativni proces umetnika?
Kroz publiku, svakako da utiče. Najčešće se publika veoma teško odriče onoga na šta je navikla, ili što je mnogo gore, jako se teško privikava na novo. Međutim, kada bi publika bila jedini izdavački fokus, retko kada bi se (ili nikada) menjale estetike i razvijali narativi. Po sebi, veliki narativi svakako imaju svoja načela na kojima počivaju i uz koje stoji brojna publika, ali i oni žive, što je zasluga umetnika koji se ne mire sa senkom dela u koju uranjaju kada počinju sa radom. Već naprotiv, hrabro mu doprinose, s vremenom, sitnim smelostima, što kroz vreme čini da time i narativi rastu.
Kako uopšte doći do takvog brenda kakav je Betmen i od relativno neafirmisanog autora u Americi postati rising star kako su vas predstavili nakon prvog naslova (Zagonetač: Godina prva)?
Voleo bih da mogu da ovde ukažem na recept, prečicu ili neku pravilnost, međutim, zaista je nema. Svaki autor prošao je jedinstven put, autentičan od prvog do poslednjeg koraka, bezmalo bez podudarnosti. Mada, nešto se ipak nalazi kao zajednički imenitelj većini. To je strast. Neukrotiva potreba za pripovedanjem, za stvaranjem, i možda najvažnije – učenjem. Isto tako, niko od umetnika koji su ostavili nekog traga na Betmenu, recimo, nisu nikada odustali od toga da ulažu celog sebe u ono u šta veruju. Saputnik Mračnom Vitezu postaje se predanošću, učenjem i jednim razumevanjem arhetipa na dubljem nivou, kako bi ono što mu dajete opstalo i trajalo.
Dotaknimo se baš Zagonetača. Od iskustva sa scenaristom Polom Dejnom, koji je ime za sebe i izuzetno talentovan glumac, pa do odnosa sa likom koji je tako snažno definisan – sve je bio poseban izazov. Postoji li razlika između Stevana koji je počinjao rad na Zagonetaču i ovog sada?
Pred očima javnosti, publike i svetske strip scene u najširem smislu, sasvim sigurno da postoji. Međutim, za mene samog – ne. Onog momenta kada je moj rad dopirao do većeg broja ljudi i prelazio okeane više nego ranije, moglo bi se reći da se nešto promenilo, međutim, prohodnost tih naslova na globalnom planu upravo je nastala i stasala kroz naslove nakon Zagonetača, zahvaljujući tome što postojanost onoga što jesam i što nosim sa sobom nije promenjena.
Pomenuli smo da ste u vreme Zagonetača bili relativno neafirmisan autor u Americi, ali ne i u Evropi. Konan, Tarzan, Morijarti… Pa i Adam Vajld, Treći dan i Bezdušnik u italijanskoj produkciji Bonelija već su bili iza vas. Kao i iskustvo saradnje sa Blizardom na projektu tarota sa motivima iz Dijabla. Koliko je (i da li je) taj deo karijernog razvoja trpeo zbog Betmena i DC Komiksa? I imate li nameru da se vratite na to podneblje u većoj meri?
Vrlo lepo pitanje, hvala na tome. Ja sam u rad sa najvećim izdavačem današnjice ušao kao neko ko odlično poznaje karakter i dinamiku te scene, kao i to odakle dolazim. Kao umetnik evropske provinijencije, uz to sa popriličnim autorskim, umetničkim i ličnim iskustvom, nikada se nisam zapravo ni udaljio od Stare dame. S obzirom na to da sam vizuelnim pripovedanjem isprva i počeo da se bavim pišući svoje priče koje sam vizualizovao i objavljivao, nikad zapravo od toga nisam odustao. Takoreći, uporedo sam vodio dve karijere, jednu spisateljsku, drugu umetničku, ilustratorsku. Tokom rada na Zagonetaču, one su se iznova spojile, udružile. I već tokom rada sa Polom ja sam počeo da sa mnogo više pažnje ponovo pišem, nikako ne dopuštajući komercijalnom i korporativnom da otme ili prekine tu kreativnu sponu i umetničku slobodu koja je žila kucavica integriteta objavljivanih umetnika. Ili je ima, ili nema. Nema sivih zona. Objavljivali u Evropi ili preko okeana, bez razlike.
Veoma ste aktivni u promociji svojih izdanja u Srbiji i susretima sa publikom. Da li je, po vašoj proceni, naša scena dovoljno razgranata? Šta bi trebalo učiniti da bude aktivnija i prilagođenija publici, ali i autorima?
Zapravo je moj odnos prema publici kao mojim partnerima, istomišljenicima i osobama kojima se obraćam kroz dela i neposredno sa velikim poštovanjem, naišao na isto takvo poštovanje i od strane publike. Nadopunjujemo se, podstičemo i rastemo svi zajedno. Zaista sam zahvalan na sve posećenijim susretima koje imamo širom zemlje, i stinski bih voleo, i na tome predano radim, kada bi 200.000 čitalaca i čitateljki, koliko po slobodnoj proceni broji stabilna čitalačka publika u Srbiji, stripu posvetila malo više pažnje. Strip čita oko 5000 ljudi. Tvrdog sam stava da je razlog u tome što se stripu pripisuje jedan infantilni predznak i u Srbiji mu se ne pridaje dovoljno ili nikako pažnje u višem obrazovanju, najpre univerzitetskom. Ti ljudi zaobilaze format, nezainteresovani su čak i da pokušaju. Čak se i čitaocima, kao i umetnicima, prilepljuju određene karakteristike, što nikako ne može olako da se prećuti. Naime, neću imenovati, ali u jednom važnom intervjuu koji je dao jedan moj cenjeni kolega, novinar koji ga je intervjuisao par sati ocenio nas je kao osobe sa nekim kolokvijalnim hendikepom, da smo čak i nedovoljno intelektualno krepki, rekavši da umetnicima “moć artikulacije misli nije baš najsjajnija”, kao ni elokvencija. Mislim da ne poznajem niti jednog od mojih kolega u Srbiji koji bi se mogao podvesti pod takvu ocenu, te ovakva neznalačka ocena ostaje na duši novinara koji ovom mediju, pred velikim auditorijumom, čini nepotrebnu štetu.
Koliko se zaista poštuje rad strip autora u svetu, a koliko kod nas?
Varira od poštovanja i glorifikacije do nacionalnog blaga, pa do potpune indolencije, za koju bi nemar bio kompliment. Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu. Potrebno je vreme i rad, i stasala publika, a uz nju i merljivo negovanje autorstva.
U kojoj meri rad strip autora oslikava okruženje i društvene tokove?
Kao i kod svakog objavljivanog umetnika. Angažovanost je jedan od svetionika umetničkog integriteta, angažovanošću se čini za zajednicu ono što umetnost jeste u svojoj osnovi, a to nije zabava i beg od realnosti, već i podsećanje na to gde stojiš, gde živiš, sa čime se boriš za ono u šta veruješ i protiv čega to činiš. Društvena angažovanost je obaveza objavljivanog umetnika, da komunicira o vremenu u kome živi i radi. Baš kao i svi pre njega, kao što će to biti i sa velikim umovima nakon nas.
Šta je sledeći korak u vašoj karijeri? Neki nov izdavač, žanr, usmerenje?
Upravo radim na trećoj i finalnoj priči za legendarni Metal irlan, završio sam rad na Justice League sa DC Komiksom, i sada počinjem sa radom sa Imidž komiksom na nečemu što još uvek nismo najavili, ali će uskoro biti više reči. Mimo ovih naslova za američke izdavače, voleo bih da vam kažem više o onome čemu se istinski posvećujem, ali nažalost, bilo bi prerano da otkrivam o čemu je reč.
Procene govore da u Srbiji oko 800.000 životinja živi na ulici, a najugroženije su mačke. Zato je kompanija Lidl donirala tonu hrane i grickalica za mačke udruženju za spasavanje životinja Animal Rescue Serbia (ARS)
Private equity, venture capital, infrastrukturni fondovi i drugi oblici ulaganja izvan berze više nisu ni alternativni, a ni pomoćni. U svetu nestabilnih tržišta, oni postaju temelj. Upravo to će biti jedna od tema na Investment.Weekendu, novom festivalu koji se održava u sklopu Weekenda.18 od 18. do 21. septembra u Rovinju, u organizaciji Zagrebačke škole ekonomije i manadžmenta.
„Genie 3“ najnoviji je AI model Gugla koji omogućava kreiranje interaktivnih 3D svetova samo pomoću teksta. Svetovi su realistično prikazani, mogu se kontrolisati u realnom vremenu i omogućavaju korisniku da se slobodno kreće i upravlja njima.
Zbog nedostatka padavina i visokih temperatura, čak 85 odsto reka je na biološkom minimumu, a pojedine su već potpuno presušile, upozoravaju iz RHMZ-a
Priča o učešću naših umetnika na bijenalima u Sao Paulu pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u Galeriji “Rajko Mamuzić” priča je i o državi koja je umela da izabere umetnost koja će u svetu ostaviti najbolji utisak o njoj i koja je izuzetno cenila kulturu
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
