Trofej kao odgovor

Novak Đoković je dokazao da je neprikosnoveni vladar Melburna. Spektakularnom igrom u finalu uspeo je da rekordni, deveti put osvoji Otvoreno prvenstvo Australije i naprosto je oduvao ruskog tenisera Danila Medvedeva, koji se sjajnom igrom prethodnih meseci nametnuo kao najozbiljniji Novakov takmac u borbi za najviša teniska odličja. Svetski reket broj jedan osvojio je svoj 18. grend slem trofej, nastavljajući trku sa najvećim rivalima Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom, koji imaju po 20 najprestižnijih titula u belom sportu. Već 8. marta, naš teniser obeležiće i svoju 311. nedelju na prvom mestu na večnoj ATP listi, čime će prestići Švajcarca po broju sedmica provedenih na teniskom tronu.

STROGI KARANTIN

foto: tanjug / ap photo

Ogroman Đokovićev uspeh dogodio se u veoma složenim okolnostima, jer su organizatori prvog grend slem turnira u sezoni primenjivali rigorozne epidemiološke mere. Naime, svi njegovi učesnici, nakon što su doputovali specijalnim čarter letovima, morali su u strogi dvonedeljni karantin. Najgore su prošli oni koji su bili u avionima koji su doleteli iz Abu Dabija, Los Anđelesa i Dohe: zbog nekoliko putnika kojima je po sletanju ustanovljeno da su pozitivni na korona virus, čak 72 tenisera i teniserki našlo se u totalnoj izolaciji u hotelskim sobama, koje nisu smeli da napuste svih četrnaest dana. Ništa treninzi, nikakve teretane, čak je i svež vazduh bio premija. „Isto je kao u zatvoru, samo što imamo internet“, opisao je španski teniser Roberto Bautista Agut ovu situaciju, u kojoj se i on našao. Društvene mreže bile su preplavljene kratkim video-snimcima teniskih „zatvorenika“, kako u svojim sobama „sparinguju“ sa krevetskim dušecima.

Novak Đoković je tokom boravka u Australiji bio svakodnevno pod baražnom paljbom velikog dela zapadnih medija, pojedinih stručnjaka, bivših i sadašnjih igrača i trenera. Razlog? Njegovo nepristajanje na višedecenijski status kvo u belom sportu, od koga korist ima samo najuži sloj teniske i korporativne elite, a kojem su se do sada, nažalost, prilagođavali i najuspešniji igrači.

Posebno je Novakove dežurne kritičare iznerviralo njegovo pismo upućeno šefu Australijan opena Kregu Tajliju, u kom je zatražio da teniseri u strogoj izolaciji budu prebačeni u kuće sa teniskim terenima kako bi mogli da treniraju, zatim da provode manje dana „zaključani“ po sobama i da imaju kvalitetniju ishranu. Kritičari su ga odmah optužili da bi on da krši propise i odluke nadležnih na turniru i vlasti u državi Viktorija, i jedva su dočekali da Đokovića podsete na njegovo „neodgovorno ponašanje“ i neslavan epilog egzibicionog turnira Adrija tur, koji je održan prošlog leta.

Srpski teniser nametnuo se u poslednje vreme i kao „sindikalni“ teniski lider, koji želi da se izbori za pravedniju raspodelu novca od turnirskih zarada i jačanje uticaja igrača u donošenju strateških odluka na ATP turu. Jednu značajnu pobedu Đoković je već izvojevao: naime, organizatori Australijan opena faktički su usvojili inicijativu prvog reketa sveta da se povećaju nagrade za nižerangirane tenisere i one koji ispadnu u ranijim kolima. Solidarno se saglasio i da se takva odluka posledično odrazi i na njegov novčanik, jer su nagrade za pobednika, finalistu i polufinaliste znatno smanjene u odnosu na ranije godine.

POVREDE I GUBICI

Epilog strogog „zaključavanja“ u Melburnu, kombinovanog sa nedostatkom treninga i ograničenim kretanjem učesnika turnira, bio je poražavajući: Novak Đoković imao je napuknuće trbušnog mišića; italijanski teniser Mateo Beretini povukao se sa Australijan opena zbog slične povrede, a Rafael Nadal i Grigor Dimitrov imali su ozbiljnih problema sa leđima. Cenu su platili i organizatori: direktor turnira izračunao je da je petodnevni lokdaun, tokom kojeg publika nije mogla da dolazi na tribine, Australijan open koštao najmanje 20 miliona dolara. Ali, bez obzira na okolnosti, pritisci i provokacije upućeni našem šampionu nisu prestajali, a vrhunac su dostigli u vidu sumnji i optužbi da je najbolji teniser sveta lažirao povredu. Đokoviću je to očito bio dodatni motiv da ućutka kritičare. „Bilo je nefer, ali nije prvi ni poslednji put. Nisam dozvolio da me to ometa, osvajanje titule je moj odgovor“, izjavio je on nakon još jedne grend slem titule.

Novak Đoković je bio kategoričan u oceni da većina igrača na ATP turu ne bi želela da se nastavi teniska sezona ukoliko bi se pre svakog turnira zahtevali strogi karantini, kao što je to bio slučaj na prvom grend slemu. „Ne možemo svake nedelje, na svakom turniru da budemo u mehuru, karantinu“, tvrdi srpski teniser, a prenosi Sportklub. On je posebno apostrofirao ugroženo fizičko i mentalno zdravlje igrača, jer „već u prvom mesecu u godini imamo tako mnogo povreda. Da ne pričam koliko sam psihičkih nestabilnosti i krahova video među igračima u ove dve-tri nedelje“, zaključio je Đoković.

Borba za pravedniju raspodelu značajnih sredstava koja se, po raznim osnovama, slivaju u profesionalni tenis nema samo „humanistički“ karakter, već i svoje finansijsko opravdanje. Svaki teniser ili teniserka koji svojim talentom i rezultatima pokazuju da streme najvišim sportskim dostignućima, imaju ozbiljne troškove bez kojih, nažalost, nije moguće uspeti u individualnom profesionalnom sportu kakav je tenis. Ključne stavke predstavljaju sredstva neophodna da bi se angažovali treneri; zatim, tu su skupi troškovi putovanja širom zemaljske kugle i boravka u inostranstvu tokom cele sezone. Neophodno je, takođe, obezbediti adekvatnu odeću, opremu i rekete, prilagođene specifičnim potrebama i željama igrača. I na kraju, vrhunski teniseri putuju sa velikim brojem ljudi koji su sa različitim zadacima uključeni u njihov profesionalni život. Igrači pokrivaju i njihove putne troškove, a stručnjaci u štabu imaju i fiksnu platu, koju im obezbeđuje teniser/teniserka koji su ih angažovali. A da ne govorimo o drugim odricanjima ili vremenu provedenom na svakodnevnim treninzima, koje profi teniseri moraju da ukalkulišu u svoj lični i profesionalni troškovnik.

SKUPI ŽIVOT TENISERA

Portal „Lajvmint“ napravio je zanimljivu infografiku procene troškova profesionalnih tenisera koji se nalaze u Top 50 najbolje rangiranih igrača na ATP turu. Tu je, dakle, reč o samom vrhu, eliti belog sporta. Podaci govore da najbolji igrači potroše između 175.000 i čak dva miliona dolara godišnje dok im traje „svetska ATP turneja“, mada su za većinu ovih tenisera ti troškovi u rasponu od 200.000 do 500.000 dolara.

Angažman profesionalnog trenera, koji će pratiti igrača na turu, košta na godišnjem nivou od 50.000 dolara pa naviše. A teniseri koji su u samom vrhu, svojim trenerima često plaćaju i procentom zarade koju ostvare na turnirima (uglavnom je reč o 10–15 odsto od ostvarenog prize money). Time se troškovi elitnih igrača – posebno onih koji se nalaze među prvih pet na ATP listi – kada je angažman trenera u pitanju, mogu popeti na milion i po dolara godišnje. A to ne uključuje plaćanje drugih profesionalaca u timu, poput kondicionog trenera, fizioterapeuta i sl.

„Lajvmint“ dalje navodi da se putni troškovi profesionalnog tenisera kreću između 50.000 i 150.000 dolara po sezoni, „u zavisnosti od toga koji turniri se igraju“. Za treninge tokom cele godine, pripreme i fizičku spremu, igrači sa najboljim renkingom mogu da izdvoje i do 250.000 dolara. Imajući u vidu da telo profesionalnog sportiste ipak zahteva poseban režim ishrane, teniseri za hranu izdvajaju dodatnih od 5 do 30 hiljada dolara. Iako većina igrača koji su već stekli status uspešnih profesionalaca besplatno dobijaju rekete, oni godišnje ipak izdvajaju između 5 i 40 hiljada dolara za nebrojena španovanja tokom turnira i tzv. „kastomizaciju“ reketa baš po njihovoj meri.

Imajući sve to u vidu, šta onda da rade i čemu da se nadaju lošije rangirani igrači, ili mladi teniseri koji tek treba da se dokažu na ATP turu? I tu dolazimo do začaranog kruga u kome ogromna većina tenisera „ne zarađuje dovoljno da bi sebi priuštili ono što je potrebno, kako bi se probili na najviši nivo“. I što je još važnije, da – ukoliko im se posreći – ostanu u teniskoj eliti barem nekoliko sezona.

„GLAS ONIH KOJI NEMAJU GLAS“

Zbog toga je važno što nedovoljno afirmisani igrači sada imaju široka i uticajna „leđa“ u vidu prvog reketa sveta, koji je izjavio da je upravo on „taj glas za igrače koji nemaju glas“. „Neću prestati da pričam i predstavljam te igrače jer oni to zaslužuju. Ako već imam platformu, iskoristiću to i potrudiću se da im pomognem na svaki mogući način“, izjavio je Novak Đoković na pres-konferenciji tokom Australijan opena, u delu u kome je razgovarao sa novinarima iz Srbije.

Što se tiče nastavka sezone, stvari su i dalje otvorene, a organizatore turnira epidomiološke mere i rekstrikcije zbog korone stavljaju na ozbiljne muke. Ipak, ima razloga za blagi optimizam, uprkos činjenici da još nije sasvim jasno da li će sva najvažnija teniska takmičenja biti održana po planiranom rasporedu. Zanimljivo, međutim, zvuči predlog prvog tenisera sveta da se više turnira tokom ove sezone odigra na istom mestu, odnosno da se napravi svojevrstan „mehur“ po uzoru na NBA ligu, kako igrači ne bi morali da uoči svakog turnira idu u obavezan karantin.